Slom ljudskih prava u Egiptu

U Egiptu, gde traju etnički sukobi arapskih i nubijskih porodica u kojima je dosad poginulo najmanje 25 ljudi, i gde je nasilje između pristalica bivšeg predsednika Mohameda Mursija i sadašnjeg režima postalo svakodnevna pojava, ljudska prava i slobode su posebno zanemarene.

Iako se mnogo očekivalo nakon zbacivanja Mubaraka sa vlasti, situacija se, moglo bi se reći, pogoršala. U julu prošle godine svrgnut je prvi demokratski izabrani predsednik Mursi, a njegov pokret Muslimanska braća, koji je bio na vlasti, proglašen je terorističkom organizacijom i zabranjen je. Više od 500 osoba je nedavno osuđeno na smrt. Većina su Mursijeve pristalice. Oko 16.000 ljudi se već nalazi u zatvoru, a nova vlast je posle svrgavanja Mursija ubila oko 1.000 demonstranata.

Tokom prethodnih devet meseci, od hapšenja Mursija, brojne organizacije za ljudska prava svakodnevno osuđuju masovna hapšenja, brutalne policijske taktike i politizovane krivične prijave koje je vlada, podržana od vojske, podnela protiv liberalnih i islamističkih protivnika, piše Njujork tajms. A kako tvrde predstavnici egipatske Prve grupe za ljudska prava, sa sedištem u SAD, nakon najnovije sudske presude, u Egiptu je na snazi „slom ličnih sloboda“.

Kako ukazuju, nakon svrgavanja Mursija, došlo je do porasta hapšenja ljudi na osnovu njihove seksualne orijentacije. „Egipat je predvodnik u arapskom regionu. Dešavanja u Egiptu postavljaju trend širom arapskog sveta“, dodaju oni. Pojedini egipatski analitičari smatraju da je budućnost Egipta prilično pesimistična. Uz sve to, međunarodna zajednica, na čelu sa SAD, koji u Egiptu vidi saveznika, izbegava da se posveti ozbiljnom stanju u Egiptu.

Egipatski pisac Kaled al Beri je u nedavnom tekstu za Gardijan zaključio da će „međunarodno ćutanje“ demoralisati pristalice Muslimanske braće i da će novom režimu, na čelu sa generalom Abdelom Fatahom el Sisijem biti omogućeno da radi šta mu je volja. Inače, predsednički izbori biće održani 26. i 27. maja, a najviše šansi za pobedu ima upravo El Sisi, koji je predvodio državni udar u kome je svrgnut predsednik Mursi. U nedavnom pismu američkom državnom sekretaru Džonu Keriju, organizacija Hjuman rajts voč (HRW) navela je da SAD, pre nego što odluče da nastave da pomažu Egipat, treba da imaju u vidu da ta zemlja nije napravila nikakav progres u razvoju osnovnih ljudskih sloboda i demokratskoj tranziciji.

„Pitanje nije više da li se Egipat nalazi na putu demokratske tranzicije, već koliko će njegovu brutalnu represiju tolerisati SAD“, rekla je Sara Lea Vitson, direktorka HRW-a za Bliski istok. Keri mora da razmotri, prema mišljenju HRW-a, konkretne korake koje Egipat treba da preduzme kako bi došlo do razvoja osnovnih ljudskih sloboda. To podrazumeva oslobađanje političkih disidenata, izmenu restriktivnog zakona o javnom okupljanju koji je donet u novembru prošle godine i pokretanje krivične istrage zbog nezakonite upotrebe smrtonosne sile i zlostavljanja zatvorenika od strane bezbednosnih zvaničnika.

Novinari Al Džazire i dalje u zatvoru

Prošlo je tačno 103 dana otkako su novinari katarske televizije Al Džazira uhapšeni i pritvoreni u Kairu. Među njima je i četvoro stranaca. Optuženo je 20 novinara od kojih je osmoro prisutno, a ostalima se sudi u odsustvu. Među optuženim su Australijanac Piter Greste i vršilac dužnosti šefa biroa Al Džazire u Egiptu, Kanađanin egipatskog porekla Mohamed Fadel Fahmi. Svi su optuženi da su lažirali snimke i da podržavaju pokret Muslimanska braća.