Slovačka: Od ubistva novinara do političke krize

Rano ujutro u pola sedam u ponedeljak, 26. februara, Petra Bardymija, glavnog urednika portala Aktuality.sk, pozvao je kolega i rekao mu da se na Facebooku pojavila vest da su ubijeni njihov novinar Jan Kucijak i njegova djevojka Martina Kušnirova. Vest je stigla od Martininog rođaka. Posle sedam to su potvrdili i policajci. U devet zvao je ministar unutrašnjih poslova i izrazio saučešće.

Tokom nekoliko sati je doslovno celu zemlju zahvatio val tuge, ogorčenja i gnjeva. Iako mlad – imao je 27 godina – Janko Kucijak nije bio nepoznat široj javnosti. NJegove članke o korupciji i različitim prevarama bile su popularne, jer u njima nije bilo obilja reči, već uglavnom činjenica.

Upravo njegovu sposobnost u sakupljanju i koriščenju činjenica iz javnih izvora u korist analize primetio je njegov stariji kolega i doveo ga u Aktuality.sk. Nazvao ga je nadom istraživačkog novinarstva. NJegov poslednji članak se rađao 18 mjeseci sa pauzama; prvi podstrek za njega dobio je iz Praga od kolege iz tima istraživačkih novinara. Iako članak nije dovršen, svi slovački mediji su ga objavili posle Kucijakove smrti kao znak solidarnosti.

Tekst govori o dugogodišnjoj prisutnosti u Slovačkoj i djelatnosti ljudi bliskih poznatoj kalabrijskoj mafiji Ndrangheta uglavnom na istoku zemlje. Bilo je to kao fitilj u atmosferi nezadovoljstva u zemlji. Autor je u članku objavio da je dvoje ljudi, koji su bili poslovno povezani sa sumnjivim Talijanima, bilo zaposleno u vrhovima slovačke vlade. Bivša manekenka Marija Troškova bila je do ovih dana državna savetnica kod predsednika vlade Roberta Fica. A bivši poslanik u Parlamentu ispred vladajuće stranke Smer – socijalna demokratija Vilijam Jasanj bio je do ovih dana sekretar Narodnog bezbednosnog savjeta Slovačke! Tek sada nakon Kucijakovog ubistva Troškovu i Jasanja su privremeno povukli sa njihovih funkcija, ,,dok se sve u vezi sa njima ne bude objasnilo“.

Kucijaka su znali i u policijskim krugovima – sarađivao je sa njima u sakupljanju i proveravanju toga što je saznao iz drugih izvora. Obelodanjene činjenice govore na primer o tome da je slovačka policija na svoju zamolbu saznala od svojih talijanskih kolega u 2013. godini konkretne izveštaje i podatke o ljudima iz krugova mafije optuženih u Italiji, koji su živeli i djelovali u Slovačkoj 14 godina. Oni su se štitili i dobrim kontaktima u djelovima slovačkih političkih krugova.

Naravno, mladi ubijeni novinar nije pisao samo o italijanskoj mafiji. U njegovim tekstovima možete saznati na primer puno o oligarhu Norbertu Bederu, vlasniku jedne od najvećih zaštitarskih firmi Bonul, ali i ekskluzivnog hotela, gdje je česti gost premijer Fico itd. Beder je poslednjih godina uspeo da dobije puno narudžbina od vlade i drugih organizacija države. Naravno, zahvalio se kao jedan od donatora stranke Smer – SD. Ovaj donator inače je šurak šefa slovačke policije Tibora Gašpara, kojeg već deset godina štiti ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik vlade i do sada drugi čovjek u vladajućoj stranci Smer – SD Robert Kalinjak.

I taj je poznat po svojim dobrim vezama s ljudima iz svjeta biznisa, ali uglavnom prevarantima. Opozicija je nekoliko puta pokušavala da se u parlamentu izbori za njegov odlazak sa političke scene. Bez uspjeha – premijer Fico govori da je Kalinjak najbolji slovački ministar unutrašnjih poslova. I sada ga štiti, jer kaže da je bez njega nemoguće objasniti ubistvo Janka Kucijaka i Martine Kušnírove.

Malo ko veruje u to. Novinar Martin M. Šimečka na velikom skupu pijeteta u Bratislavi pred 25.000 ljudi (a zakazani su novi sa širom porukom “ Za pristojnu Slovačku“ je rekao: ,,Hteo sam da kažem da u odbrani naših života, naše slobode i u borbi protiv nasilja možemo da računamo sa ovom vladom. Ali ne mogu da ovo kažem, jer ne verujem u to. Kako mogu da verujem, kad premijer Robert Fico godinama napada novinare, koji su razotkrivali korupciju useljenu u njegovo okruženje? Kako da verujem u to, kad ni posle ubistva Martine Kušnirove i Jana Kucijaka nije bio sposoban da kaže: Izvinite?“

Podsetimo da su za Fica novinari većinom oni istraživački ,,protivslovačke prostitutke“.

Ovog časa već, ne samo da opozicija, ili učesnici demonstracija traže odlazak ministra Roberta Kalinjaka iz vlade u najmanju ruku zbog političke odgovornosti za nesmetanu spregu politike i kriminala. Isto to, njegovu demisiju traže i političari iz partnerskih stranaka vladine koalicije – slovačko-mađarske stranke Most-Hid i Slovačke narodne stranke. Most-Hid ne isključuje ni izlazak iz koalicije ako se Fico ne oslobodi tereta koji predstavlja Kalinjaka.

Pokrenule su se kockice i u samoj Ficovoj stranci. Marek Mađarič, dugo godina jedan od najbližih saradnika premijera, dao je ostavku na položaj ministra kulture i napustio je vladu. Poslanica Europskog parlamenta ispred Smera Monika Smolkova kaže da je Kalinjak morao da podnese ostavku još prije godinu dana. Šef Ficove kancelarije u uredu vlade Roman Šipoš dao je otkaz.

Predsednik republike Andrej Kiska u televizijskom govoru podvukao je da je stanje vrlo ozbiljno i da je potrebno ili da se vlada temeljno rekonstruira ili će se događaji neophodno kretati ka prevremenim izborima. Rekao je da je već razgovarao i sa premijerom o mogućim načinima rešavanja ovih problema ali – nisu se složili – te je spreman na konsultacije sa svim parlamentarnim strankama. Javna reakcija Roberta Fica je bila žestoka: optužio je predsednika da destabilizira državu, da sa opozicijom namerava da izvrší državni udar. Dapače, da predsednikov govor nije pisan u Slovačkoj. Televijski gledalac morao je odmah da nasluti da premijer misli na neku moguću zaveru spolja. Ali, već sledećeg dana Fico je bio konkretan: Kiska se u septembru prošle godine sreo u NJujorku sa milijardarom Džordžom Sorosom. ,,Neka gospodin predsednik kaže o čemu su govorili, jer je to čovjek sumnjivog imena, taj čovjek je Soros.“

Kiska je bio krajem leta prošle godine u NJujorku na Generalnoj skupštini OUN i sam je informisao o svojim susretima već tokom svog boravka u Americi. Soros je hteo da se sa njim sretne, jer je čitao u New York Timesu o nekom uspešnom slovačkom regionalnom projektu u rešavanju problema sa integracijom Roma pošto njegovo Open Society (Otvoreno društvo) u srednjoj Evropi učestvuje u rešavanju romskog pitanja. Zvaničnih kritika, pa ni Ficove tog susreta nije bilo, samo na nekim portalima poznatgim po anonimnim „diskusijama“ predsednik je proglašavan „izdajnikom“. Ali Fico je sada ocenio da je taj susret bio glupost, što je značilo da ne veruje ni Kiski, ni Sorosu i da je ubeđen da su već tada pripremali destabilizaciju Slovačke. Premijer je pao na nivo konspiratorskih portala. Naravno da nema logike, da Kiska, koji je isto kao Fico strastveni pristalica jačanja pozicije Slovačke u Evropskoj uniji, hoće da destabilizira zemlju. Vršilac dužnosti ministra spoljnih i evropskih poslova Ivan Korčok rekao je da ,,politički razvoj u Slovačkoj nikako nije pod uticajem inostranstva“. NJegov šef Miroslav Lajčak, koji je ove godine na dužnosti predsednika Generalne skupštine OUN, u svom obraćanju iz NJujorka između ostalog piše da

,,Džordž Soros je čovjek koji je na značajan način uticao na razvoj u srednjoj Evropi i drugdje. To je činjenica… ali ovo su problemi domaće slovačke politike i tražiti njihove uzroke u inostranstvu nije od pomoći. Pozivam sve da odmah doprinesu rešavanju ovih problema hladne glave i sa svješću odgovornosti za našu zajedničku državu.“

Mnogi se slažu da Fico iskorišćava Sorosa da bi skrenuo pažnju sa svog problema u vladi kojoj stoji na čelu i uopšte od stanja u društvu. Ali ništa ga ne oslobađa obaveze da reši duboku političku krizu. Čini se da se sad Slovačka približava onom paklu, o kojem je govorio državni tužilac Jaromir Čižnar. U prvim trenucima posle ubistva mladog novinara Kucijaka i njegove verenice kazao je da ako se potvrdi da je uzrok ubistva novinarski rad ,,raspiriće se pakao u Slovačkoj“, jer ovo ugrožava postojanje pravne države. I stvarno, posledice ubistva dvoje mladih ljudi prerasle su u ozbiljnu političku krizu.

(Autor je ugledni slovački novinar, diplomata i javni radnik)