Da li će slovenački premijer Miro Cerar, ni godinu dana od dolaska na premijersku funkciju, morati na glasanje o poverenju odlučiće današnja vanredna sednica slovenačkog parlamenta. U njenom žarištu biće decenijsko pitanje privatizacije Telekoma Slovenija, mada će poslanici formalno odlučivati: Cerar ili (njegov) ministar odbrane Janko Veber, čije je smenjivanje premijer zatražio. Ministar Veber je, na način koji je premijer ocenio kao nezakonit – ulazak vojne obaveštajne službe u civilnu oblast – sakupljao činjenice o bezbednosnim rizicima privatizacije nacionalne telekomunikacione kompanije.
U kontekstu velikog spora koji je oko toga nastao, na bezbednosne stvari tradicionalno osetljivi list Mladina, citira i premijera Hrvatske, koji je, prema tom citatu, priznao da ta država nema nikakve načine da utvrdi da li su njeni građani prisluškivani ili ne, otkako je privatizacijom 2001. svu telekomunikacionu infrastrukturu, uključujući i onu najosetljiviju, prepustila u većinsko vlasništvo Dojče telekomu. Iz hrvatskog slučaja se izvlače i gori zaključci: da bi sva telekomunikaciona komunikacija, pa i državnih organa, mogla da bude arhivirana u Nemačkoj, pa da bi čak iz Nemačke mogli da budu davani nalozi za prisluškivanja u Hrvatskoj… Na šta su Hrvati odlučili da odgovore povezivanjem optičkih kablova državnih kompanija u paralelnu infrastrukturu. Što po volji nikako nije kancelarki Nemačke, a Nemačka je vlasnica 32 odsto Dojče telekoma.
Komentatori drže za najverovatnije da Veber bude smenjen, a SD ipak ostane u vladi, jer i bez te stranke Cerar ima dovoljnu parlamentarnu podršku, ali ako bi SD dobio glasove opozicije za ostanak Vebera na funkciji – stvar bi za Cerara postala načisto ozbiljna. Inače, dva poznata slovenačka pravnika Rajko Pirnat i Igor Kaučič, koja je angažovao premijer, našla su da nezakonitosti u radu vojne obaveštajne službe nije bilo.
Pritisnuta krizom slovenačkih javnih finansija, bivša slovenačka premijerka Alenka Bratušek obavezala se Briselu da će privatizovati 13 državnih kompanija, među njima i Telekom Slovenija, a tu je obavezu svojom odlukom potvrdio i slovenački parlament. U Sloveniji postoji veliki otpor privatizaciji ove kompanije, pa su i viđeni slovenački ekonomisti zamerali Bratušekovoj što se u Briselu više nije borila za ostanak Telekoma u slovenačkim rukama.
Telekom Slovenija je bio i u centru kampanje za prošle godine održane parlamentarne izbore, tokom koje je i Stranka Miro Cerar obećavala da neće privatizovati bar infrastrukturu te kompanije. Kad je Cerar došao na vlast, nešto ga je nateralo da se predomisli, ali privatizacija Telekoma Slovenija, dok njeni zagovornici obračunavaju odlaganjem nastale finansijske gubitke, stoji u mestu, odnosno na obaveštenju Slovenačkog državnog holdinga od 9. juna prošle godine da je istekao rok za podnošenje neobavezujućih prijava za sticanje 72,75 odsto državnog udela u toj kompaniji. Najozbiljnijim kandidatom smatra se (i priželjkuje) opet Dojče telekom.
Pad rejtinga
Za poslednjih nedelju dana rejting slovenačke vlade bitno je pao, pa joj, prema najnovijim rezultatima tradicionalne ankete lista Delo, pozitivnu ocenu daje samo 22 odsto, a negativnu 52 odsto ispitanih. Sem što je Cerar oko Janka Vebera došao u sukob sa svojim koalicionim partnerom Socijalnim demokratama Dejana Židana, čiji je Veber istaknuti član, u rekordno kratkom roku je njegova vlada ostala bez dve ministarke prosvete – jedna je odstupila zbog optužbi u spekulacije honorarima, a druga zbog plagiranja magistarskog rada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
