Slovenija ide na prevremene izbore

Na taj sastanak nije pozvan Zoran Janković, novoizabrani stari predsednik dosad najjače političke stranke Pozitivne Slovenije. Vladajuća koalicija predložila je da se prevremeni izbori održe 22. juna, ali su neki od najuglednijih slovenačkih pravnika, kao što su Miro Cerar i Rajko Pinat, osporili pravo predsedniku Slovenije da ustavom definisane rokove toliko ubrza. Mediji procenjuju da se Pahor na ubrzanu proceduru neće odlučiti bez potpune saglasnosti pravne struke, jer ne želi da rizikuje ustavnu žalbu.

Uslov za formiranje sadašnje vladine koalicije, koja je trajala godinu dana, bio je da Janković odstupi sa mesta predsednika Pozitivne Slovenije, stranke koju je osnovao 2011. Izlazeći u susret tom zahtevu, Janković je pre godinu dana izjavio da će o njegovom daljem bavljenju politikom odlučiti članovi stranke i birači. Članovi stranke su ga rezultatom 422 prema 338 ponovo izabrali za predsednika, a građani Ljubljane treći put za gradonačelnika. Pošto je izgubila na stranačkim izborima 25. aprila Alenka Bratušek je napustila Pozitivnu Sloveniju, pa se ta stranka praktično pocepala i ponovo najjačom strankom učinila SDS Janeza Janše. Komisija za borbu protiv korupcije optužila je i Jankovića i Janšu da su više puta kršili antikorupcijske zakone. U slučaju Janša neki dan je doneta pravosnažna presuda kojom je on osuđen na dve godine zatvora, tako da se sa njegovim učešćem u formiranju vlade ne može računati.

Učinak Vlade Alenke Bratušek ocenjuje se različito. Upravo juče, Evropska komisija je objavila izveštaj o ekonomiji Slovenije koji bi se mogao nazvati pozitivnim, a agencija Fič je zadržala ocenu kreditnog rejtinga Slovenije BBB+ ali je njene izglede poboljšala sa negativno na stabilno. EK je poboljšala prognozu rasta ekonomije za ovu godinu sa 0,1 odsto na 0,8 odsto, a za 2015. na 1,4 odsto. U Izveštaju se navodi da je Slovenija imala i pozitivan rezultat u investiranju ali da se taj rezultat ima zahvaliti pre svega projektima koje je finansirala EU. Stopa nezaposlenosti ostaje stabilna( 0,1 odsto), ocenjuje se u izveštaju, ali se prognozira da će ta stopa sledeće godine pasti na 9,8 odsto.

Komentatori uticajnog lista Finance od početka su bili protiv vlade Alenke Bratušek ocenjujući da će ona biti pod jakim uticajem ekonomske doktrine Jože Mencingera poznate po takozvanom ekonomskom patriotizmu i protivljenju sveopštoj privatizaciji. Novinarka tog lista Petra Sovdat za Danas kaže da je učinak Vlade Alenke Bratušek katastrofalan.

„Za samo godinu dana su nas zadužili za osam milijardi evra“, tvrdi Sovdatova i dodaje da je Vlada Bratušekove propustila da „privatizuje, da smanji deficit“, za šta se i inače zalaže list u kome ona radi. Slovenija je, naime, umesto da ih privatizuje, uspela da od Brisela dobije saglasnost za dokapitalizaciju svojih uzdrmanih banaka. Nova ljubljanska banka posluje i u Srbiji i ovde je sa minusom od skoro 100 miliona evra najveći gubitaš.

„Banke su dokapitalizovane, ali se ništa nije dogodilo. Banke imaju dovoljno kapitala, ali ne daju kredite“, kaže Sovdatova. Ona prognozira da će na prevremenim izborima pobediti Janšina SDS, ali ta stranka ne samo da nema lidera koji bi mogao zameniti Janšu, koji, kaže Sovdatova, „čeka poziv u zatvor“ nego se „SDS posvađala sa svi strankama na desnici zbog nekog zakona o arhivama, pa i onako ne može sastaviti vladu“.

Vlada Janeza Janše pala je i zbog velikih sindikalnih demonstracija koje su krajem 2012. zahvatile Sloveniju zbog najavljenih oštrih rezova pre svega u javnom sektoru. Jedan od najuticajnijih slovenačkih sindikalnih šefova Lidija Jerkič (Sindikat metalne i elektroindustrije) za Danas kaže da je godinu dana nedovoljno da se oceni učinak jedne vlade, ali: „Učinak vlade iskazuje se u nešto boljim prognozama, možda se stanje stabilizovalo, negativan taj učinak sigurno nije“. Ona smatra da je trenutna kriza rešena ostavkom vlade vrlo brzo tako da ne bi trebalo da šteti privredi, ali ipak smatra da ostavka nije dobra za Sloveniju. „Verujem da nisu svi akteri aktuelne krize do kraja razmislili, jer ipak su pokazani neki znaci stabilnosti“, kaže Jerkičeva i posebno kao loše podvlači što, po njenom mišljenju, nijedna politička opcija nema relativnu većinu.

Rat protiv korupcije

Sindikalne demonstracije 2012. kojima se svojevremeno pridružio veliki deo građana bile su izazvane i optužbama za korupciju glavnih aktera političke scene, a sadašnji ministar policije Slovenije Gregor Virant ocenio je da je na Vladu Alenke Bratušek izvršen udar upravo zato što je postigla značajne rezultate u borbi protiv korupcije. Lidija Jerkič smatra da se borba protiv korupcije u Sloveniji odvija nezavisno od bilo koje vlade: „Sada imamo dva velika lidera, dve najveće političke stranke, zapravo jedna je još velika druga nije više, obojica su pod sumnjom za korupciju, jedan je već pravosnažno osuđen, drugog postupak tek čeka. U politici svako traži svoja izvinjenja, svoja opravdanja, a do rata sa korupcijom u Sloveniji tek mora doći“.