Za kraj januara i početak februara štrajkove u Sloveniji najavile su tri moćne sindikalne grupacije – sindikat radnika u javnoj upravi, Savez slobodnih sindikata, koji okuplja radnike u privatnom sektoru, i sindikat autoprevoznika – a protestima prete i penzioneri.
Zaposleni u javnom i privatnom sektoru traže više plate, odnosno njihovo izjednačavanje sa stopom inflacije koja je u Sloveniji dostigla 5,6 odsto i daleko probila granicu Evropske unije postavljenu na manje od tri procenta.
Za kraj januara i početak februara štrajkove u Sloveniji najavile su tri moćne sindikalne grupacije – sindikat radnika u javnoj upravi, Savez slobodnih sindikata, koji okuplja radnike u privatnom sektoru, i sindikat autoprevoznika – a protestima prete i penzioneri.
Zaposleni u javnom i privatnom sektoru traže više plate, odnosno njihovo izjednačavanje sa stopom inflacije koja je u Sloveniji dostigla 5,6 odsto i daleko probila granicu Evropske unije postavljenu na manje od tri procenta. Dok se nekoliko stotina hiljada radnika u javnom i privatnom sektoru užurbano priprema za najavljeni protest, u državi traje jalova hajka u traženju uzročnika inflacije – od poskupljenja nafte na svetskim tržištima do domaćih trgovaca i proizvođača koji nemilice dižu cene proizvoda i usluga.
S prosečnom bruto platom od 1.300 evra sada se teško izlazi na kraj, a kamoli s penzijom čiji minimalni iznos jedva doseže 300 evra, kažu građani, koji za evropske cene traže i evropska primanja za svoj aktuelni ili minuli rad.
Vlada se još uvek nada da će postići dogovor koji neće podriti finansijski načetu državu i njene podanike. Spremna je da javnom sektoru ispuni dogovoreno povećanje plata od 3,5 odsto zbog inflacije veće od očekivane. Ali, zbog opasnosti od inflatorne spirale vlada predlaže da se deo uvećanja od 1,5 odsto uplati u penzione fondove prema izboru svakog zaposlenog.
Vlada je pripremila još neke predloge koje će ministar za javnu upravu Gregor Virant izneti na pregovorima sa sindikatima, a želja je da ukupni rast plata u javnom sektoru ne pređe rast produktivnosti, odnosno oko osam odsto.
Kako će situacija biti razrešena za 130.000 zaposlenih u javnom sektoru nije poznato, ali zaposleni u carini, policiji, školstvu, kulturi, zdravstvu, socijalnoj zaštiti i u istraživačkoj delatnosti štrajkovaće na radnim mestima, trudeći se da ne ugroze živote i bezbednost ljudi. Tako će zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti prilagoditi štrajk svojoj delatnosti i faktički ga ograničiti na najviše tri sata dnevno, dok će zaposleni u dečijim vrtićima obezbediti samo čuvanje i ishranu dece.
Mnogo tvrđi će biti pregovori sa oko 260.000 radnika zaposlenih u privatnom sektoru, čiji sindikati zahtevaju stoprocentno dizanje plata u skladu sa inflacijom, i u nekim delovima s produktivnošću, i u kojima pored države učestvuju i poslodavci. Poslodavci se žale da deo dobitka preduzeća zbog povećane produktivnosti odlazi iz njihovih u radničke džepove, što radnici i njihovi sindikati smatraju normalnim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.