Slovenija – zemlja iz sna

Posle pitanja položaja Srba na Kosovu 1981. u Sloveniji je otvoreno pitanje južnjaka (Bosanaca, kako su ih tada zvali). Stvara se Jezikoslovno razsodišče koje progoni tuđice, bosanske više nego srpske, ćevapčiće i njihov mirisni dim sa ljubljanskih ulica kao dah neželjenog Balkana i istovremeno se budi žudnja za Evropom koja se oblikuje u platofrmama Slovenija moja dežela / Slovenija – moja domovina i Evropa zdaj / Evropa sada.

Slovenija je bila, obećana zemlja za oni koji s juga SFRJ hrle u nju, kako bi kao stranci ubirali plodove njenog prosperiteta.

Slovenačka grupa Buldožer, sa Markom Breceljom i Borisom Beleom na čelu, rođenim van Slovenije, prvi u Sarajevu, drugi u Zagrebu, objavljuju 1983. album Nevino srce (novu zbirku ljubavnih i rodoljubivih) gde je prva pesma Slovenija.

To je samoironična pesma koja Sloveniju predstavlja kao Eldorado, bogomdano srećnu, obećanu zemlju (Slovenija, zemlja mog sna / Slovenija, zemlja obećana. Ljudi su tamo rumeni i plavi / ko marljivi mravi rade dan i noć / a njihove lijepe žene čekaju mene / i sanjaju da ću im uskoro doć).

Ima ta zemlja i visoke gore s pogledom na more u kojoj su mladići fini.

Tako idealizovano izgledala je tada Slovenija u očima južnjaka, ali i tri decenije kanije, postigla je nesumnjive uspehe kao nezavisna država i članica EU.

Dok se leči u Kopru, frontmen Buldožera Brecelj, 16. aprila komentariše non paper koji prekraja moju Bosnu: „Pogledao sam ne papir za prekrajanje granica zapadnog Balkana. Poslao ga je Sivi miš, kome sam zahvalan iako me je čitanje povredilo i ojačalo netrpeljivost prema Janši i Logaru“.

Papir, koji treba da podeli Bosnu, podelio je istovremeno Sloveniju, kojoj je pripisano autorstvo nad dokumentom koji bi trebalo da „okonča raspad Jugoslavije“.

Događaji u vezi sa ne papirom, ne samo da su uznemirli region, nego, čini se, reflektuju napetost i nezadovoljstvo unutar same Slovenije.

U godini kad se 24. juna navršava tri decenije od slovenačke nezavisnosti, koje je Slovenija mogla da kruniše početkom svog predsedavanja Evropskim savetom, odnosno Unijom, na suprotnim stranama našle su se vodeće ličnosti slovenačkog otcepljenja i osamostaljivanja.

To predsedavanje Slovenija dočekuje znatno umanjenog kredibiliteta i manevarskog kapaciteta.

Od Slovenije se u EU oduvek očekivalo da bude balkanski Pigmalion, budući da u EU nema države koja, iz jasnih razloga, tako dobro poznaje Balkan, ali za razliku od Hrvatske, takođe članica EU, iza sebe nema tešku istoriju ratovanja i sukobljavanja.

Slovenačku uspešnu ekonomsku putanju prekinula je epidemija korone koja je prošle godine dovela do pada bruto-nacionalnog proizvoda od 7,8 odsto, s tim da su očekivanja rasta u ovoj godini bila optimistička, ukoliko bi se epidemija zaustavila, što se nije desilo, pa je ministar zdravlja morao prošle nedelje da podnese ostavku.

Pad individualne potrošnje iznosi 11 odsto, što svakako povećava napetosti u društvu.

Slabi rezultati u borbi sa epidemijom objašnjavaju se malim poverenjem građana u vladu i njenu politiku, kao što je to učinio prvi predsednik nezavisne Slovenije, Milan Kučan.

Premijer Janez Janša ovo doživljava kao unutrašnji politički sukob koji je postao međunarodna stvar, a iza koga stoji levica i duboka država okupljena, između ostalih, i oko Kučana.

Tanji Fajon, koja je predsednica slovenačke Socijademokratske stranke, prebacuje se da je pokrovitelj Albanaca i albanske stvari u Sloveniji i Evropi, te da joj sada Edi Rama vraća usluge tako što potvrđuje postojanje papira i svoj navodni susret i razgovor s Janšom o tome.

Sve se prikazuje kao operacija duboke države i zavera u kojoj su, pored slovenačkih medija, učestvovali bosanski i severno-makedonski mediji, politički povezani sa strankom SD i njenom liderkom.

Janšine pristalice ofanzivno optužuju levicu, koja uspešno rastura Sloveniju, da želi da preseče Balkan, te da ga ona destabilizuje, a ne Janša.

Za tu destabilizaciju spremni su da gaze preko leševa. Pošto izvoz domaćih političkih borbi u EU nije uspeo da svrgne vladu, sad se one izvoze na Balkan.

„Igranjem balkanskih igara“ i podelom lidera zemalja širom Balkana, tvrdi se da levica „očigledno želi da započne rat, koji bi mogao da se završi katastrofalno“.

Kučan, koji je u januaru napunio 80 godina, ugasio je poslednjeg dana tog meseca svoju organizaciju Forum 21, navodeći teškoće koje su nastale zbog korone, a u suštini zbog sukoba s Janšom i optužbama da njegova organizacija predstavlja filijalu slovenačke duboke države, jer u njoj sede stričevi iz pozadine koji diktiraju događaje u zemlji.

„Problem je kad takve zablude i iracionalnosti dobiju institucionalnu podršku, recimo, premijera. Ne mislim samo na trenutnog. Kadase (Borut) Pahor (sadašnji predsednik Slovenije), kandidovao za predsednika, vrlo sugestivno pristao je na ove teorije zavere, optužujući da su kraj njegovog premijerskog mandata prouzrokovali stričevi iz pozadine. Tako je široko otvorio put politike ka svetu iracionalnosti, strahova, laži…

„To je učinio u prvim godinama nezavisnosti, kad je oportunistički dopustio laž koja se vukla decenijama, rekavši da sam kao predsednik Republike pozvao na politiku diskvalifikacije i likvidacije“, rekao je Kučan za Reporter. U i ntervjuu Mladini bio je još oštriji pa je Janšinu stranku optužio za fašistoidno delovanje.

Ljuti Janša odbrusio je da su tamo „lustrirani i suđeni bivši politički šefovi tajne policije i Komunističke partije, a u Sloveniji su postali stričevi iz pozadine, sudije, tužioci i tajkuni, puni kapitala i podzemnog uticaja“.

Iako Slovenija ima sve razloge da bude zadovoljna sama sobom, ona kao da traži dalji put, pošto su kapaciteti generacije kojoj je u zaslugu pripasana državna nezavisnost, konceptualno već potrošeni.

Zemlja je u EU i NATO.

Ima li još nešto iza toga?

Janšin papir je povratak Slovenije Balkanu.

Slovenija nije izradila papir o tome kako bi se rešili, recimo, sporovi baltičkih država sa Rusijom, što bi bilo potpuno evropski.

Umesto toga, okrenula se tamo gde se oseća sigurnije i na svom terenu.

Čak i Slovenci koji su koncipirali slovenačku nezavisnost, računali su na to da se Slovenija neće odreći jugoslovensko-balkanskog zaleđa koje je, možda ponekad iritirajuće, ali predstavlja izvesnu sigurnost, jer je okruženje gde je Slovenija zemlja obećana.

Poznavalac i prijatelj Jugoslavije, višedecenijski urednik vodećeg svetskog spoljnopolitičkog magazina Forin afers, Hamilton Fiš Armstrong napisao je 1927. knjigu Novi Balkan, tražeći odgovor na pitanje gde počinje Balkan.

Krenuo je od bečke ulice Rennweg koja prolazi pored imperijalnih dvorova u samom centru grada, na kojoj, kako je govorio kancelar Meternih, Balkan beginnt (počinje Balkan), do Karavanki, preko Trsta pa na istok ka Makedoniji i Grčkoj.

Što je više išao na istok, svaka zemlja imala je svoje predrasude prema svom istoku.

Srpski premijer Nikola Pašić, kad je stvarana Jugoslavija, govorio je da će Srbija preko Slovenije postati evropska, a ne samo balkanska država.

Slovenija je u decenijama Hladnog rata, zahvaljujući svojoj balkanizaciji uživala najveće strateške beneficije jer je zapad štitio Ljubljanski prolaz, vekovni put kojim su varvari stizali u Rim.

Zato, tri decenije posle nezavisnosti, može da se postavi pitanje da li je Sloveniji potreban i izvesni balkanizam kako bi nastavila sigurnijim korakom ka neizvesnoj evropskoj budućnosti?

Na ta pitanja odgovor će uskoro stići kad bude održan sastanak ministara spoljnih poslova članica EU gde će na dnevnom redu biti i Zapadni Balkan, a za dva meseca na Brdu kod Kranja trebalo bi da bude održan samit Brdo – Brioni.

Francuski premijer Emanuel Makron pre dva meseca potvrdio je da će biti na skupu foruma koji je zamišljen da pomogne put balkanskih zemalja ka EU.

Na samitu u Zagrebu održanom 2015. prisustvovao je i današnji američki predsednik Džo Bajden.

Do tada planirani su i različiti susreti na ministarskom nivou sa predstavnicima država u regionu.

Teško je zamisliti da će svi ti skupovi i okupljnja proći bez određene reakcije na poslednje slovenačke poteze.

Drago Kos, nekadašnji prvi čovek slovenačke Agencije za borbu protiv korupcije i član Kučanovog Foruma 21, koga je Janša optužio za učešće u ovoj zaveri, u intervjju Radio Sarajevu oštro je uzvratio i rekao da je sada siguran da je Janša umešan u non paper i da su njegove namere dublje od balkanskih.

„Može biti da Janša namjerno traži konflikt, da plasira ideje za koje zna da će izazvati otpor ne samo u regionu već i EU. Ne smemo isključiti tu mogućnost da sve ovo plasira da bi se protresla EU i promešale politike snage koje sada vode Uniju“, rekao je Kos.

Ambasadori evropske petorke reagovali su tako što su pozvali slovenačke ambasadore na razjašnjenja.

Nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas hitno je doleteo u Prištinu i Beograd, a ruski ministar Serej Lavrov poručio je da su ideja velike Albanije, kao forma za rešenje kosovskog problema, kao i Janšina izjava da raspad Jugoslavije još nije završen, „neprihvatljive, veoma štetne, provokativne“.

Pristalice premijera tvrde, upravo suprotno, da je cilj ove afere da spreči Janšu da predsedava EU od 1. jula ove godine.

Ljubljanu je juče i prekojuče posetila komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson i razgovarala o slovenačkom predsedavanju EU.

Socijaldemokrata Johanson, koja je pre stupanja na dužnost krajem 2019. bila čak u pet različitih švedskih vlada, bila je eksplicitno nezadovoljna događajima u Sloveniji.

Ona je upozorila Sloveniju da se ne „kocka svojim međunarodnim ugledom“.

„Sloboda i pluralizam medija osnovni su uslovi za demokratiju. Pritisci ili napadi na slobodu i pluralizam medija takođe su napadi na demokratiju. Zbog toga komisija ovo naglašava“, rekao je Johansonova.

Ona je potsetila da je u prvom izveštaju o vladavini prava u svim državama članicama Unije, koji je objavljen prošlog septembra, Evropska komisija skrenula pažnju na zabrinutost zbog situacije u Sloveniji i da se od tada situacija pogoršala.

Nedavno je Janša napustio raspravu s poslanicima Evropskog parlamenta koji su odbili da puste njegov video-materijal.

Trenutak u kome se ovaj dokument pojavio ukazuje na ranjivost evropske pozicije koja je sasvim okrenuta istoku, Belorusiji i Ukrajini, dok sam non paper, čak i ako je potpuna fantazmagorija, deluje uverljivo kao opomena, šta bi moglo da se desi u određenim okolnostima.

Kijev i Sarajevo, može se pokazati, da su dublje povezani nego što se to sada čini. Brojni evropski činovnici ističu da bi balkanski presedani mogli da se preliju u Ukrajinu, koja je upravo ovih nedelja ponovo u centru pažnje zbog mogućne vojne konfrontacije, ali i jasnog stava Rusije da „neće dozvoliti drugu Srebrenicu“.

Osim toga, ne papir legalizuje raspravu o rastakanju BiH, bez obzira na to ko je šta, kako i zašto rekao. Ako se u nekom trenutku bude pravila nova Jalta, taj ne papirić već je iscrtan, pa će se nove zone uticaja sklopiti nekako same od sebe.