Slučaj maloletničkog ubistva u Mladenovcu: Koliko smo svesni odgovornosti za dostupnost oružja deci posle Ribnikara?

Svega dva meseca nakon tragedije koja se dogodila u okolini Mladenovca, kada je U. B. nasumično pucao i tom prilikom ubio devet, a ranio 12 osoba, ovaj kraj zadesila je još jedna. Kako su preneli mediji, rođaka porodice dvojice dečćaka je i obavestila policiju i Hitnu pomoć.

Ona je navela da je četrnaestogodišnjak, dok je ona bila sa decom u dvorištu, samo protrčao kroz njeno dvorište i uzviknuo: „Ubio sam brata“.

„Čulo se da je nešto puklo, ali nismo obraćali pažnju. Tek kada se on pojavio i izgovorio da ga je ubio, shvatila sam šta se dogodilo. Čula sam da su se posvađali oko bazena, ali šta se dogodilo nisam pametna“, navela je ona za medije.

Prema prvim informacijama, hitac je ispaljen iz lovačke puške, a zbog istog je privedena i baka dečaka.

Kako je objavljeno, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu uhapsili su juče V. L. zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti, saopštio je MUP.

Ona se sumnjiči da je u kući u kojoj živi, u mestu Međulužje kod Mladenovca, posedovala neregistrovanu i neadekvatno obezbeđenu lovačku pušku, a u čiji posed je došao njen četrnaestogodišnji unuk iz koje je pucao u svog dvanaestogodišnjeg brata i usmrtio ga.

V. L. je određeno zadržavanje do 48 sati i ona će, uz krivičnu prijavu, biti privedena Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Maloletni dečak će, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo maloletnika, biti priveden dežurnom sudiji za maloletnike Višeg suda u Beogradu.

Da li i kako osumnjičeni može potencijalno da odgovara?

Advokatica Nina Nicović ističe za Danas da osumnjičeni prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica Republike Srbije potpada u katergoriju mlađih maloletnika.

– Prema njemu bi, u suštini, mogle samo neke vaspitne mere da se izreknu, nikako maloletnički zatvor. Sve zavisi od okolnosti slučaja koje će nadležni ustanoviti – rekla je Nicović.

Kako navodi, zakon prepoznaje dosta različitih mera, a trenutno je moguće samo pretpostavljati za koju od njih će se nadležni organ odlučiti, budući da još uvek nisu poznate pojedinosti slučaja.

Sagovornica Danasa naglašava da su u ovoj fazi najbitnija veštačenja, te da se vidi na koji način maloletnik „reprodukuje događaj“, ali i utvrđivanje odgovornosti roditelja.

– U ovakvim predmetima je uvek bitno da se utvrdi njihova odgovornost, budući da u Krivičnom zakoniku postoji jedno delo koje mislim da se, na žalost, nedovoljno primenjuje u nekim ekstremnim slučajevima koji se tiču maloletnika, a to je zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica – navodi ona.

U takvim slučajevima se, navodi Nicović, postupak pokreće protiv roditelja, usvojioca, staratelja ili drugih lica koja se brinu o detetu koje je učnilo krivično delo.

– Ispituje se da li je nekim grubim zanemarivanjem svojih roditeljskih dužnosti, zbrinjavanja i vaspitavanja tog maloletnika zapušteno navedeno maloletno lice – navodi Nicović dodajući da zapuštanje može da bude i u psihičkom smislu, te da je bitno ustanoviti sve navedene okolnosti kako bi se na kraju izrekla adekvatna mera.

Kako objašnjava, akcija predaje oružja koja se od od 8. maj od 30. juna sprovodila na teritoriji Srbije, a tokom koje je prikupljeno ukupno 108.883 komada oružja i minsko-eksplozivnih sredstava, kao i 4.243.139 komada municije, predstavlja samo jedan segment u borbi protiv sve učestalijih smrtnih slučajeva usled upotrebe vatrenog oružja.

– Mislim da to samo rešava jedan segment. Problem je što se sistemski ne rešava ono što dovodi do ovakvih krivičnih dela kod maloletnika, a to je, pre svega, prevencija. Oduzimanjem nelegalnog oružja se rešava samo jedan deo. Njima nije potrebna puška ili pištolj da bi usmrtili nekog, to može da se uradi sa drugim oružjem. Mislim da je to kampanja koja može da skrene pražnju, ali ne i da dovede do toga da ovakve stvari prestanu da se dešavaju – zaključuje Nicović.

Šta još predviđa zakon u ovakvim slučajevima?

Početkom maja mesece u Srbiji su se, dan za danom, dogodile dve tragedije gde je živ izgubilo 19, uglavnom maloletnih, osoba.

Učinilav krivičnog dela u Ribnikaru, maloletni K.K, prema zakonu ne podleže pomenutom zakonu kojim se regulišu sankcije za krivična dela koja su učinili maloletnici.

U jučerašnjem slučaju, na učinioca se potencijalo može primeniti neki od predviđenih pravnih lekova, budući da ima 14 godina, te da spada u kategoriju „mlađih maloletnika“.

U navedenom zakonu se navodi da u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (Član 4. Krivičnog zakonika), svrha krivičnih sankcija prema maloletnicima jeste da se nadzorom, pružanjem zaštite i pomoći, kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika, na vaspitavanje i pravilan razvoj njegove ličnosti, kako bi se obezbedilo ponovno uključivanje maloletnika u društvenu zajednicu.

Navodi se i da sud može izreći meru upućivanja u vaspitnu ustanovu kada maloletnika treba izdvojiti iz dotadašnje sredine i obezbediti mu pomoć i stalni nadzor od strane stručnih lica.

„U vaspitnoj ustanovi maloletnik ostaje najmanje šest meseci, a najviše dve godine, s tim da sud svakih šest meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvršenja mere ili za njenu zamenu drugom vaspitnom merom“, navodi se u zakonu.

Kada su u pitanju vaspitno-popravni domovi maloletnik može ostati najviše četiri godine.

Maloletnika koji je u vaspitnoj ustanovi ili u vaspitno-popravnom domu proveo najmanje šest meseci sud može uslovno otpustiti iz zavoda odnosno ustanove, ako se na osnovu uspeha postignutog u vaspitanju može osnovano očekivati da on neće ubuduće vršiti krivična dela i da će se u sredini u kojoj bude živeo dobro vladati.

Sud može odlučiti da se prema maloletniku dok traje uslovni otpust odredi neka mera pojačanog nadzora uz mogućnost primenjivanja jedne ili više odgovarajućih posebnih obaveza propisanih zakonom.

Uslovni otpust traje najduže do isteka zakonskog roka upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom, ako pre toga sud nije obustavio izvršenje vaspitne mere ili je zamenio drugom merom.

Ako za vreme trajanja uslovnog otpusta maloletnik učini novo krivično delo, ili ako određena mera pojačanog nadzora ne postiže svrhu ili maloletnik ne ispunjava posebne obaveze koje su mu određene uz meru pojačanog nadzora, sud može opozvati uslovni otpust.

Vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se u zakonsko trajanje izrečene vaspitne mere.

„Deca nemaju svest o konačnosti smrti“

Pedagog Biljana Ćulafić za Danas ističe da i nakon dve tragedije društvo nije počelo zrelo i odgovorno da se ponaša prema najmlađima.

– Svakako je negativan uticaj ovoga što se desilo. Umesto da naučimo nešto iz ovoga što se desilo u maju, počnemo da se ponašamo odgovornije i shvatimo da deca hoće da koriste oružje i da mogu da ga zloupotrebe, mi polazimo od pretpostavke da „neće to naše dete“. To je pogrešno – objašnjava Ćulafić.

Ona ističe da je nephodno imati svest da to što se tragedija desila negde drugde ili nekom drugom, ne znači da se slična stvar ne može desiti i kod nas.

-Uticaj je negativan zato što su deca sada shvatila da mogu to da rade. Čuli su da je neko već zloupotrebio oružje, a znaju da neko njihov takođe ima pištolj ili pušku, pa razmišljaju o tome. Mi kao odrasli smo morali da sklonimo oružje ili ako ga već imamo, registrovano, onda i bezbedno da ga skladištimo – navodi Ćulafić.

Kako sagovornica Danasa ističe, iako je rad sa decom poželjan, u naporima za sprečavanje ponavljanja ovakvih slučajeva treba se osvrnuti i na rad sa odraslima.

-Nažalost, sve ovo je pokazalo da nismo puno naučili iz tragedija koje su se dogodile u maju, odnosno deca su dobila neku vrstu ‘zelenog svetla’ da zloupotrebe oružje, a potom se pitamo čija je odgovornost. Naravno, na odraslima je. Deca nisu dovoljno zrela za rukovanje oružjem. Čitava odgovornost je na nama. Država bi trebalo da se pozabavi upravo radu sa roditeljima, da se odrasli odgovornije ponašaju. Dete neće zloupotrebiti oružje ako ga nema u blizini – objašnjava ona.

Česta debata o tome šta dovodi do vidljivog porasta nasilja među decom bude i uticaj igrica na svest male dece, a Ćulafić ističe da je to samo jedna od stvari koja može loše da utiče.

-Deca često nemaju svest da je smrt, kao takva, konačna. Kada su ranije bili popularni „kečeri“ (profesionalni rvači, prim.aut.), sećam se da sam tada radila u školi i da su đaci petog ili šestog razreda znali da pričaju o nekom borcu koji se „vratio iz mrtvih“ i prebio ih. Mnoga deca nemaju još uvek svest da je nešto konačno i ako u igrici neko „pogine“, pa opet ustane, to njima ne pomaže da razviju svest o konačnosti smrti – navodi ona.

Kako navodi sagovornica Danasa, deca neretko ispoljavaju agresiju, da li verbalno ili fizički, kada postoji unutrašnji problem.

-Rekla bih da se deca često neadekvatno ponašaju kada su pod nekim pritiskom. Osećaju potrebu za buntom – kratko zaključuje Ćulafić u razgovoru za Danas.

Kako se pravilno skladišti oružje u kućnim uslovima?

Zakon o oružju i municiji u svom Članu 11. navodi da oružje iz kategorije B mogu nabavljati i držati fizička lica koja „imaju uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja“.

U istom zakonu se dalje navodi da je vlasnik oružja dužan da njime pažljivo rukuje i da ga savesno čuva na način „da ne dođe u posed neovlašćenih lica i ne ugrozi bezbednost ljudi i objekata“.

Ove propise bliže objašnjava i Pravilnik o prostorno-tehničkim uslovima za bezbedno smeštanje i čuvanje oružja i municije.

U njemu se navodi da su fizička lica koja nabavljaju oružje, dužna da obezbede uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja i municije, tako da ono ne može doći u posed neovlašćenih lica, odnosno, da bude zaključano i posebno odvojeno u sefovima, kasama ili sličnim ormanima koji se ne mogu lako otvoriti.

Oružje i municija se mora čuvati u stambenom ili drugom prostoru koji se nalazi u mestu prebivališta, na adresi stanovanja fizičkog lica, ali uvek odvojeno jedno od drugog.