Slučaj Novak Đoković: Niko ne živi izolovan od sredine i obaveza prema drugima (VIDEO)

Slučaj Novaka Đokovića koji je glavna tema u svetskim medijima doprineo je otvaranju novih pitanja oko kojih se vode žučne rasprave. Šta o svemu tome misli struka, tema je Danasovog podkasta.

Autor podkasta Danasa Vladimir Maričić ugostio je epidemiologa doktora Predraga Đurića i doktora Dragoslava Popovića, kako bi razjasnili nedoumice sa kojima su građani suočeni kada je u pitanju vakcinacija, kapaciteti zdravstvenog sistema, pravila ponašanja tokom pandemije ali i dali mišljenje struke o temi oko koje se šrom sveta vodi žučna polemika – slučaj Novak Đoković.

Slučaj Novak Đoković

Autor podkasta osvrnuo se i na najaktuelniju temu – odlazak Novaka Đokovića na Australijan open bez vakcine sa zdravstvenim dokumentima koja sadrže mnoge nelogičnosti i kontradikcije.

– Potpuno je neprihvatljivo da se neko ko zna da je zaražen virusom slobodno kreće bez maske. Time se ugrožava zdravlje drugih ljudi, što je ne samo etički već i zakonski nedozvoljeno. Sa druge strane čini se da je kod nas više stavljen fokus na “rat” sa australijskom politikom i ekonomijom nego što se govori o vakcinama, kaže Đurić.

U tom fokusu donekle vidi pozitivnu okolnost, ali smatra da su vakcine bile najjednostavnije rešenje.

– Od prvih 100 tenisera koji su došli u Australiju samo Novak nije vakcinisan. Ono što brine jeste što se sada svi antivakserski i politički marginalci vezuju za Novaka, što će sigurno oštetiti njegovu reputaciju, dodaje on.

Popović kaže da je ponašanje u skladu sa propisanim merama pitanje ne samo discipline, već i moralne odgovornosti prema okruženju.

– Od svakog od nas se tokom pandemije očekuje da podnesemo određene žrtve. Niko od nas ne ide sa zadovoljstvom ni u karantin ni u izolaciju, niti na vakcinaciju. Ali to su obaveze koje bi svi trebali da osećamo prema bližnjima, celoj zajednici i trenutku u kome se nalazimo. Stoga se bojim da je opravdan revolt svih ljudi koji su podneli žetve prema onima koji su se ležerno i nonšalantno ponašali izbegavajući ono što smo svi mi morali da propatimo, objašnjava Popović.

Kada je reč o Đokovićevoj situaciji, Đurić dodaje da je činjenica da ga sve to košta ali ako je imao dva puta kovid kao što je prijavio, smatra da ima dovoljno razloga da razmisli ponovo o odluci koja je njegova.

– Vakcinacija u Srbiji nije obavezna, Novak nema obavezu već je to njegova odluka kao i svakog drugog građanina ove zemlje, ali niko ne živi izolovan od sredine i obaveza ne samo prema sebi već i ljudima oko sebe.

Koliki je realan broj zaraženih koronom?

O tome koliko je realan broj zaraženih kovidom s obzirom da se dosta ljudi ne testira jer su asimptomatski slučajevi ili imaju blaže simptome te nemaju volje da stoje u redovima koji su predugački ispred kovid ambulanti, dr. Popović kaže da i dalje postoji nesaglasnost.

– Brojevi koji se prikazuju na dnevnom nivou predstavljaju samo one slučajeve koji su potvrđeni u poslednja 24 sata. Na prvom mestu oni predstavljaju odraz laboratorijskih testiranja, kapaciteta testiranja i toga koliko se ljudi javljaju na testiranje, objašnjava Popović.

On je dodao da smo tek pre nekoliko dana videli da je probijena granica od 30.000 testiranih dnevno, a prethodne dve godine ovi brojevi su bili daleko manji.

– Treba napomenuti da mi i dalje ne znamo šta se krije među tim brojevima koji se prijavljuju, da li se prijavljuje broj pozitivnih rezultata testiranja ili se prijavljuje broj slučajeva odnosno pacijenata koji su imali pozitivan rezultat na testiranje znajući da se neki ljudi testiraju i na antigenski i na PCR, objašnjava Popović sa naznakom da je ovo samo vrh ledenog brega te da je realan broj obolelih mnogo veći.

Doktor Predrag Đurić kaže da, iako je ovo samo vrh ledenog brega, predstavlja brojeve koji zabrinjavaju bez obzira na to koliko mi njima verovali ili ne.

– Važno je napomenuti da sada vidimo pritisak koji se prebacuje na primarnu zdravstvenu zaštitu. Ne samo da je broj testiranja veći nego ikada ranije, nego je broj prijema u primarnoj zdravstvenoj zaštiti isto tako ogroman. Vidimo redove pred kovid ambulantama, zato mislim da je ključno pitanje kako da se reorganizujemo da pritisak koji se sada oseća bude smanjen.

Da li je korona postala bezopasna?

Pitanje koje se često postavlja jeste može li se nakon ovog talasa pretpostaviti da će korona postati bolest svedena kao što je sezonski grip.

– Moramo imati u vidu da su trenutno prisutni i delta i omikron soj, ali za veliki broj smrtnih slučajeva se pretpostavlja da su posledica delta soja, kaže Popović.

– Ja se plašim insistiranja na ovakvim pretpostavkama jer se stiče utisak da počinjemo da verujemo da kovid 19 postaje blaga infekcija protiv koje se ne treba boriti, dodaje on.

Popović i Đurić složili su se oko toga da rešenje nije da se svi zaraze i tako steknu kolektivni imunitet, jer iako omikron čini se izaziva blaže infekcije od prethodnih sojeva, kod nekih ljudi izaziva teže stanje, hospitalizaciju a verovatno i smrtne ishode.

– Najosetljiviji su stariji sugrađani i ljudi koji imaju hronična oboljenja, imunodeficijenti od kojih smo naučili da vakcina daje manje povoljan odgovor, kaže Popović.

Uticaj novogodišnjih proslava na broj zaraženih

S obzirom da je broj zaraženih nakon proslave novogodišnjih praznika drastično porastao, doktori objašnjavaju šta je dovelo do petocifrenih brojeva.

– Nisu konkretni događaji ti koji predstavljaju rizik za prenošenje virusa već aktivnosti, odnosno mere prevencije – nošenje maski, držanje distance, izbegavanje boravka u zatvorenom većeg broja ljudi. Drugi aspekt nije epidemiološki već etički. U trenutku kada se registruje veliki broj infekcija i apeluje na građane da se uzdržavaju određenih aktivnosti, kada škole prelaze na online nastavu, postavlja se pitanje na koji način deluje na moral građana ako vlasti inicira aktivnosti koje nisu neophodne sa visokim rizikom gde se mere neće ispoštovati, kaže Popović.

Đurić podseća da na polju vakcinacije stojimo jako loše, te da nismo uspeli da podignemo broj vakcinisanih ni za dva procenta na mesečnom nivou.

– To predstavlja dodatni element koji govori o tome koliko smo spremni za novi talas.

On napominje da dodatno brinu podaci o tome da se omikron lako širi među malom decom a škola uskoro počinje.

Javni i privatni zdravstveni sektor nisu u sinhroniji

Na pitanje autora podkasta o stepenu sinhronizacije privatnog i javnog zdravstvenog sektora i kapacitetima za testiranje, doktor Popović je kazao da ljudi koji imaju blage simptome ne bi trebalo da idu u zdravstvene ustanove da bi dobili uput za testiranje.

– Brojne druge zemlje su kao jednu od prvim mera prema preporuci SZO radile brzo na razvijanju kapaciteta radi brzine testiranja. Gužve koje se javljaju između ostalog nastaju jer veliki broj ljudi koji nema koronu i sa blagim simptomima čeka u redu sa ljudima koji imaju teške simptome. Da su se napravili mobilni objekti, kontejneri za testiranje mnogo bi se manje opteretio sistem, objašnjava Popović.

Đurić ističe da dodatnu opasnost predstavlja takozvano praćenje kontakata koje se u dovoljnoj meri ne sprovodi, pa tako ljudi koji su zaraženi šetaju unaokolo prenoseći virus.

– Svest o tome da onaj ko je zaražen treba da se pridržava samoizolacije i time smanji rizik po svoje najbliže i svoju okolinu nije dovoljno razvijena.

Građani zbunjeni oko vakcinacije

Gosti podkasta osvrnuli su se i na vakcinaciju, revakcinaciju i buster dozu za koju više od 800.000 građana nije primilo.

– Kada je reč o buster dozi većina nije ni stigla do treće doze. Ono što treba imati u vidu je pojava delta soja pa se infekcija javljala i kod ljudi koji su primili dve i tri doze, što je dodatno destimulisalo i one građane koji nemaju ništa protiv vakcinacije, kaže Popović a razlog za to vidi u nedovoljnoj komunikaciji i edukaciji građana o benefitima i ograničenjima vakcine.

Đurić smatra još jedan razlog predstavlja zbunjenost ljudi oko odabira vakcine, ali i konfuzne poruke koje dolaze od kriznog štaba.

Više o vakcinalnom nacionalizmu, problemima u vezi sa koronom na kojima treba raditi, četvrtoj dozi vakcine slušajte u Danasovom podkastu.