Slučaj novinara Gruje Simina

Okružni sud u Somboru juče je razmatrao zahtev za rehabilitaciju Gruje Simina, nekadašnjeg direktora i glavnog i odgovornog urednika apatinskog Glasa komune, koji je 29. avgusta 1973. godine osuđen presudom Okružnog suda u Somboru na četiri i po godine zatvora. Novembra iste godine, ovu presudu u žalbenom postupku Vrhovni sud Vojvodine preinačio je na kaznu od tri godine zatvora koju je Simin izdržao u kaznenoj ustanovi u Sremskoj Mitrovici. Simin je osuđen zbog neprijateljske propagande i povrede ugleda države, njenih organa i predstavnika. U zahtevu za rehabilitizaciju zatraženo je da se proglase ništavnim sve presude i njihove pravne posledice, te da se Simin smatra neosuđivanim. Jučerašnji pretres veoma je kratko trajao, a advokat iz Apatina Vladimir Simin, Grujin unuk i pravni zastupnik, rekao je da očekuje da će sud u veoma kratkom roku doneti traženu presudu, odnosno da će doći do rehabilitacije.
Siminu je uzeto za zlo što je, prema optužnici, u restoranu Vojvodina i gostionici Dunav rekao: „Danas proklamujemo borbu protiv kulta ličnosti, a šta je sa Titom, on je imuniziran, njemu to ne možemo pripisati“, a komentarišući Titov razgovor sa radnicima fabrike Ivo Lola Ribar izjavio je: „Zabluda je verovati u to što on danas govori“, te „kako ga nije sramota da i sam toleriše svoj sopstveni kult, zbog čega su otišli Čanadanović, Nikezić, Latinka“. Simin je negirao u istrazi i na glavnom pretresu izvršenje dela, naglašavajući da su neistiniti iskazi svedoka.
Gruja Simin je bio poznata ličnost u Apatinu. Završio je Pedagošku akademiju, potom Fakultet političkih nauka, bio je odbornik u SO Apatin i stručno-politički referent u Opštinskom komitetu SK, predsednik njegove Ideološke komisije, a 1972. godine imenovan je za direktora i glavnog i odgovornog urednika novinske kuće Glas komune.
– Nisu mi sudili zbog tekstova u novinama, mada je bilo opaski da nisu „na liniji“, nego zbog kafanskih razgovora sa Dimitrijem Radakovićem, koji je kasnije obezbedio i svedoke. Bila su to vremena kada je na snazi bila „teorija“ da treba imati kritički stav o svemu. Nešto sam i rekao o onome za šta su me optužili, ali je mnogo i dodato. Prvo su mi pripisali povredu ugleda države i njenih organa, a pošto im je to bilo malo, dodali su i neprijateljsku propagandu. O teškoćama na izdržavanju kazne u mitrovačkom zatvoru ne vredi ni govoriti, reći ću samo da sam bio u političkom paviljonu, nas trojica u sobi, od kojih je jedan suđen zbog ekomoskog kriminala, a po mom ubeđenju bio je zadužen da nas provocira i otkucava. Reći ću vam i podatak da su trojica od četvorice svedoka preminuli, iako su mlađi od mene – rekao je juče za naš list Gruja Simin, danas osamedesettrogodišnjak.
U zahtevu za rehabilitaciju navedeno je da je „presudama Siminu nanesena velika životna nepravda. Za izrečeno mišljenje osuđen je na višegodišnju kaznu strogog zatvora i to samo zato što je to mišljenje predstavljalo kritiku tadašnjeg režima. Izdržana kazna zatvora predstavlja samo početak političkog progona. Kao „neprijateljski element“ stalno ga je pratila SDB, bio je izložen preziru sredine, izgubio je zaposlenje, posledice je osećala i porodica, a na kraju je bio prinuđen da ode u prevremenu invalidsku penziju. Ovim je postao jasna žrtva političkog progona i nasilja“.
Gruja Simin nam je rekao da posle usvajanja zahteva za rehabilitaciju sledi zahtev za odštetu.