„Slučaj“ odlazi u Evropu

Kada su mnogi poverovali da je privatizacija (doskoro jedinog) niškog dnevnog lista Narodne novine prošla glatko, ispostavilo se da ni ona nije imuna na sindrom „privatizacije u Srbiji“ koji gotovo podrazumeva konflikt između novih vlasnika, čiju su krvnu sliku ojačala neregularna srbijanska vremena, i zaposlenih koji se teško mire s činjenicom da privatizovane firme (pa i mediji) bitno drugačije funkcionišu nego u stara, dobra, recimo, budžetska vremena. Uz ozbiljne javne optužbe o kršenju zakona i ljudskih prava u privatizovanim Narodnim, i njihove demantije, akteri aktuelnog spora najavili su intervenciju pred Evropskom federacijom novinara, pozvali na reakciju jednog ministra i zapretili nizom krivičnih prijava.

Milanović: Tačno je

Tačni su navodi da radim u Ministarstvu, a da sam po ugovoru o dodatnom radu i direktor i glavni i odgovorni urednik lista, što je zakonito. Tačno je i da sam na bolovanju, što je privatna stvar koju je ružno potezati u javnosti. Što se tiče navraćanja u Ministarstvo ili Narodne, gde ponešto i uradim, to je u skladu s intencijom zakonodavstva da se i radnici na bolovanju angažuju ukoliko priroda njihove bolesti to dozvoljava – ocenio je Milanović koji nekoliko dana sedmično živi u Beogradu.

Sindikat novinara i Udruženje novinara Srbije zatražili su prošle sedmice od republičkog ministra za rad i socijalnu politiku Slobodana Lalovića da zaštiti novinare Narodnih novina od „samovolje“ njegovog specijalnog savetnika za odnose s medijima Miroslava Milanovića, koji kao direktor i glodur tog niškog dnevnika „drastično krši Zakon o radu tako što zabranjuje sindikalno delovanje i kažnjava novinare koji tako deluju“. Na konferenciji za novinare u Nišu oni su najavili da će protiv odgovornih u niškom dnevniku biti pokrenut krivični postupak zbog diskriminacije i šikaniranja dvojice urednika, kao i građanska parnica za nadoknadu štete, te da će o slučaju Narodnih obavestiti evropsku novinarsku organizaciju. Ipak, dodali su, najpre će insistirati na razgovoru s Milanovićem kako bi isposlovali vraćanje kažnjenih urednika na posao u skladu sa zakonom.

Raskinut ugovor o prodaji Subotičkih novina

Subotica – Republička Agencija za privatizaciju je 13. aprila donela odluku o raskidu ugovora o prodaji Subotičkih novina tročlanom konzorcijumu koji je ovaj medij kupio prošlog juna na licitaciji. Novi većinski vlasnik Rajko Stojnić dosad zaposlenima duguje šest neisplaćenih zarada, a uz to on je stavljanjem pod hipoteku zgrade Subotičkih novina, bez odobrenja malih akcionara i Agencije, uzeo kredit od banke koji nije bio namenjen ovom preduzeću. Od ukupno 720 hiljada evra, kolika je bila izlicitirana cena novina, uplaćena je samo jedna od šest rata.

Nezadovoljni stanjem u preduzeću koje su kupili, iz konzorcijuma su izašla dva preostala člana, a Nada Harminc, koja je kao novinar bila zakonski nosilac kupovine, zatražila je raskid ugovora pre par meseci. Agencija je posle dužeg insistiranja i pritiska malih akcionara i novinara u toj kući, koji su se više puta obraćali javnosti upozoravajući da će se ako se nešto ne preduzme Subotičke novine, osnovane pre više od sto godina, naći u opasnosti od definitivnog gašenja, ipak odlučila da se ugovor o prodaji novina raskine.

Ovo je inače u Subotici prvi slučaj raskidanja kupoprodajnog ugovora na zahtev malih akcionara, a kako je rečeno na jučerašnjoj konferenciji za štampu predstavnika zaposlenih, akcionara i sindikata, relativno brza reakcija Agencije posle njihovih protesta i žalbi. Sledeći korak je postavljanje zastupnika društvenog kapitala, što bi trebalo da uradi Akcijski fond, a nakon toga će ovaj medij ponovo ući u postupak privatizacije, ali sada kroz pojedinačnu prodaju akcija preko berze.

Na konferenciji za štampu rečeno je da je moguće očekivati i otpor dosadašnjeg vlasnika, ali da je država sada kao privremeni vlasnik u obavezi da pokrene postupak pred sudom ukoliko bude načinjena bilo kakva šteta na račun Subotičkih novina. Nada Harminc kaže da je zadovoljna ovim rešenjem, jer je to što većinski vlasnik nije poštovao kupoprodajni ugovor ozbiljno dovodilo u pitanje opstanak ove medijske kuće.

– Direktor i glodur Milanović je 11. aprila smenio s mesta urednika Slobodana Krstića i Branislava Miltojevića, inače čelnike Izvršnog odbora sindikata Narodnih novina, zbog toga što se, kako je usmeno rekao, „mogu baviti ili sindikatom ili novinarstvom“. On je rekao da „hoće pismeno isčlanjenje svih članova sindikata Narodnih“ do ponedeljka 16. aprila, od kada će, kako je rekao, „sindikat biti – on“, tako da upravo teče isčlanjenje iz sindikata zbog takvog zastrašivanja. Milanović na ovaj način „disciplinuje“ novinare u Narodnim iako se u Ministarstvu za rad, gde je u stalnom radnom odnosu, vodi da je na bolovanju, što znači da su njegove odluke u Narodnim pravno ništave. Slučaj je posebno težak jer Zakon o radu kroz ovakvu diskriminaciju krši upravo savetnik Ministarstva za rad – rekli su čelnici UNS Nino Brajević i Dragana Čabarkapa.
Smenjeni urednici Miltojević i Krstić su precizirali da ih je Milanović rasporedio na mesta dopisnika u Prokuplju i Beloj Palanci, gde „nema elementarnih uslova za rad“, posle nastupa Krstića na nedavnoj konferenciji za novinare UNS u Beogradu na kojoj je bilo reči o teškom ekonomskom položaju novinara. Uz ocenu da je Milanović samo „eksponent Vlade Srbije i lokalnih tajkuna koji kupuju medije“, smenjeni urednici su rekli da je Milanovića i vlasnika Narodnih (niškog biznismena Tomislava Radomirovića) posebno pogodilo što je četiri sindikalna zahteva za boljim socijalnim položajem zaposlenih potpisalo svih 39 članova sindikata (od ukupno 48 radnika).
Čelnici UNS i smenjeni urednici izjavili su da „ima mesta“ i preispitivanju nedavne privatizacije tog lista. Kako se čulo, novi vlasnik „krši ugovor o privatizaciji“ jer je, prema njihovim rečima, od nekadašnjih 113 radnika, što milom što silom, već otišlo 65, uz otpremnine koje nisu iznosile (kako kolektivni ugovor predviđa) 500 već samo 100 evra po godini staža. Neke otpremnine su, kako su rekli, isplaćivane na crno – u devizama i na ruke, bez priznanice, čime je država oštećena. Prema njihovim rečima, ugovor o privatizaciji bi mogao da bude raskinut i zbog kašnjenja u isplati ličnih dohodaka (poslednja zarada je februarska), mada se vlasnik u ugovoru o privatizaciji obavezao na njihovu redovnost.
Direktor i glavni i odgovorni urednik Narodnih Miroslav Milanović negirao je sve navode o kršenju zakona i sindikalnih sloboda. On je najavio da će podneti krivične prijave protiv Krstića, Miltojevića i Čabarkape zbog izjava da je „eksponent tajkuna“ i da je „silom terao radnike da odu iz kuće“, kao i zbog javnog iznošenja podataka o njegovom zdravstvenom stanju. Bio je spreman na dogovor da Krstića i Miltojevića vrati u Niš, na novinarska a ne urednička mesta, ali posle njihovih optužbi „protiv njega i kuće u kojoj rade“ kaže da ostaje pri odluci o raspoređivanju na dopisnička mesta.
– Nije tačno da kršim sindikalne slobode, ne vršim nikakav pritisak da se ljudi iščlane, već oni vrše pritiske na ljude da svi budu u njihovom sindikatu, mada u Narodnim postoje dva, a treći sindikat je pred registracijom. Neću to raditi ni ubuduće. Tačno je samo da sam rekao da je sukob interesa da u kolegijumu, koji upravlja radom redakcije, sede urednici koji su istovremeno i sindikalni funkcioneri, te da moraju izabrati šta će da rade. Urednik Krstić je tog dana bio na konferenciji za novinare u Beogradu, a njegova kulturna rubrika ostala je samo sa dva novinara. Njihovo odsustvo s posla, kao i održavanje sindikalnih sastanaka u radno vreme, odražava se na rad redakcije – rekao je Milanović za Danas.
Milanović je negirao i da je bilo ko iz Narodnih otišao „silom“ ili uz otpremninu isplaćenu „na crno“. Precizirao je da je od dolaska novog vlasnika otišlo 65 radnika, od kojih je „samo nekolicina dobila otkaze zbog nezalaganja i propusta, u skladu sa Zakonom o radu“. Za tehnološki višak proglašeno je samo 11 radnika, u skladu sa ugovorom o privatizaciji, i oni su „na račun dobili 100 evra po godini staža“. Za takve radnike, priznao je on, kolektivni ugovor predviđa otpremninu od 500 evra po godini, ali im je isplaćena niža suma „u skladu s postojećim novcem i uz njihovu saglasnost“. Otišao je i „značajan broj“ ljudi koji su stekli uslove za penziju, uz zakonsku otpremninu od tri lična dohotka, kao i dvadesetak radnika koji su se opredelili za rad u novoosnovanom niškom dnevniku Naše. Radnici koji su želeli u Naše sporazumno su raskinuli radni odnos i nisu dobili otpremninu, jer po zakonu na to nemaju pravo. – Samo sam se prvoj petorici među njima zahvalio na dosadašnjoj saradnji izvesnom sumom novca koja ne predstavlja otpremninu, već neformalno čašćavanje – rekao je on.
Milanović je još rekao da plate zaposlenih „sada kasne samo deset dana“ i zapitao zašto se niko od zaposlenih nije bunio kada je honorarcima tog lista prošle godine honorar kasnio od pet do deset meseci, u zavisnosti od toga da li su radili u Nišu ili na strani. Nisu ih primili, kako je rekao, zbog dubioze u koju su Narodne zapale kada je gradonačelnik Niša Smiljko Kostić privremeno obustavio finansiranje lista zbog „svog nezadovoljstva načinom na koji izveštavaju“, te je bio podignut kredit. Zbog toga, zaključio je, Narodnim sada preti blokada računa pošto moraju da vraćaju kredit, a i da plate štampanje lista koje nije izmireno za godinu dana.
Narodne su privatizovane na aukciji oktobra prošle godine i to po početnoj ceni od 200 hiljada evra. Jedini učesnik na aukciji bio je konzorcijum Tomislava Radomirovića, inače bliskog srodnika vlasnika Televizije Belami Vitka Radomirovića, koji je prethodno za naš list rekao da upravo on (Vitko Radomirović) kupuje Narodne. Na našu primedbu da zakon ne dozvoljava da jedan vlasnik ima i elektronski i štampani medij odgovorio je da je „to pitanje pravno rešeno uz konsultaciju sa stručnjacima u Agenciji“.

Još vesti iz ovog grada

Tribina nedeljnika Vreme „Pravda za politiku“ u Nišu: Političke stranke su neophodan alat borbe

Policija u Nišu uhapsila dva Vranjanca zbog sumnje da su krijumčarili migrante

Puka administrativna odluka ili harač: Skupština grada Niša povećala porez na imovinu deset odsto

Tužilaštvo u Nišu i posle sedam meseci odbija da sasluša oca Dalibora Dragijevića