Porodice žrtava iz Ribnikara imale sastanak u tužilaštvu, i dalje nepoznat status tužioca koji je pisao optužnicu

Sastanak je održan u Palati pravde tačno dve nedelje pre početka krivičnog postupka u predmetu Ribnikar koji je zakazan za 29. januar.

Tema sastanka u trenutnu pisanja ovog teksta nije poznata, ali je sudeći prema nedavnim medijskim tekstovima, jedna od nepoznanica bila pozicija tužioca Nikole Uskokovića.

Naime, Uskorović je jedan od dvojice tužilaca koji su vodili istragu koja je dovela do optužnice u predmetu „Ribnikar“.

Na konferenciji za medije iz oktobra ove godine, kada je obelodanjeno da je podignuta optužnica, Uskoković je stajao odmah pored glavnog tužioca beogradskog VJT-a Nenada Stefanovića. Kasnije istog dana je o optužnici govorio gostujući na RTS-u.

Ipak, iako je radio u Višem tužilaštvu, Uskoković nije bio izabran na tu funkciju. On je, naime, kao tužlac Drugog osnovnog tužilaštva bio upućen na rad u Više tužilaštvo.

Kako je upućivanje vremenski ograničeno, Uskokoviću rad u VJT-u ističe upravo po početku suđenja u slučaju Ribnikar.

Iz tog razloga, porodice žrtava su krajem godine potpisale peticiju tražeći od Visokog saveta tužilaštva da hitno okonča izbor tužilaca i omogući da Uskoković ostane u predmetu.

„Roditelji su ubeđeni da bi samo jedan tužilac teško mogao da se izbori sa obimnim dokaznim materijalima iz istrage. Peticija je podneta pre više od 20 dana VST-u kojom se traži da obojica tužilaca ostanu na tom predmetu do kraja“, izjavila je početkom godine advokatica Zora Dobričanin Nikodinović koja zastupa jednu od porodica žrtava.

Kako je Danasu više izvora potvrdilo, status tužioca Uskokovića je do danas ostao nepromenjen. A pritom nema mnogo izgleda da bi mogao da bude rešen do početka suđenja.

Po novom Zakonu o javnom tužilaštvu, vrhovna tužiteljka nema mogućnost da upućuje tužioce nižih tužilaštva u ona koja su hijerarhijski iznad.

Drugim rečima, tužioci i dalje mogu da se upućuju, ali isključivo horizontalno – tužioci osnovnih u osnovna, viših u viša.. Stoga je jedini način da Uskoković ostane u predmetu je da bude izabran.

Što dovodi do srži problema – Visoki savet tužilaštva koji po novom zakonu bira tužioce, već duže vreme ne obavlja ovu svoju funkciju.

Raspisan je niz konkursa za prijem tužilaca širom zemlje, ali se ne sprovodi procedura izbora.

Tako će sa Uskokovićem, u februaru u svoja matična tužilaštva vratiti još 13 tužilaca koji su radili u Višem tužilaštvu u Beogradu. U decembru prošle godine, isto se desilo sa još 13 tužilaca. Kako je deset tužilaca iz Višeg tužilaštva upućeno u druga, u beogradskom VJT-u će do izbora novih, raditi 43 tužilaca.

Osim predmeta Ribnikar, ovo tužilaštvo postupa u nekim od najpoznatijih predmeta u zemlji – od slučaja Banjska, zloupoteba u EPS-u, dva predmeta u slučaju „vračarci“ i niz drugih. I iako se u medijima pisalo da će ova blokada dovesti do toga da će se odustajati od gonjenja pojedinih predmeta, situacija nije tako dramatična.

Kako su Danasu istakli u Višem tužilaštvu, od strane uprave su već preduzeti odgovarajući koraci kako bi se sprečilo odugovlačenje postupaka i osigurao efikasan rad na hitnim predemtima, poput pritvorskih.

– Takođe, narednih dana doći će do vanredne reorganizacije rada po odeljenjima i relokacije javnih tužilaca, rečeno je u VJT-u.

Danasov izvor iz tužilaštva ovu situaciju naziva „postizbornom krizom u tužilaštvu“ pitajući se kome tačno odgovara to što većini tužilaštava u zemlji nedostaju tužioci.

– Vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac je dobro znala da će do ovoga doći, a isto važi i za aktuelnog predsednika Visokog saveta tužilaštva Branka Stamenkovića. Međuitm, i pored toga oni nisu birali nove tužioce iako nemaju nikakav problem sa većinom u savetu, navodi on.

Kako ističe naš sagovornik, uvek je bolja situacija kada predmet pred sudom zastupa tužilac koji je vodio istragu, ali da nije kraj sveta ako to i nije slučaj.

– Ova situacija će samo dodatno otežati život ljudima koji rade i kojima će sada, shodno broju ljudi koji odlazi, biti povećan obim posla. Ali, to da će se odustajati od krivičnog gonjenja zbog manjka ljudi je čist spin, kaže Danasov sagovornik.

Podsetimo, pred Višim sudom u Beogradu 29. januara treba da počne krivični postupak zbog ubistva u školi „Vladislav Ribnikar“.

Optužnica tereti oca maloletnog K.K. za teško delo protiv opšte sigurnosti, a majku za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja.

Paralelno, optužena su i dva lica iz streljačkog kluba koji se sumnjiče za davanje lažnog iskaza. Pored krivičnog, pred istim sudom se vode i dva parnična postupka zbog naknade materijalne štete.

U napadu u OŠ „Vladislav Ribnikar“ maloletni K. K. je ubio devet učenika i čuvara škole, i ranio više lica. Kako je u trenutku napada imao trinaest godina on ne može krivično da odgovara.