Slučaj Šefer: Rupe u istrazi protiv prvog čoveka SNS-a u Senti

Istraga je protiv Todorovića vođena zbog propusta koji su prethodili masakru u kojem je Šefer 2015. godine ubio šest osoba u bačkim selima Martonoš i Orom. O pritiscima tužilaštvo nije ispitalo ni Zlatka Božovića, bivšeg komandira ove policijske stanice, koji sada prvi put u javnosti o tome govori za CINS.

Početkom novembra 2011. godine policijska marica zaustavila se u jednoj od ulica u Senti. Policajci su po naredbi Višeg suda u Subotici, došli po čoveka za kog su mislili da tu živi.

Vrata im ipak nije otvorio muškarac kog su tražili, već Rade Šefer – lovac i poznanik tadašnjeg prvog čoveka senćanske policije Dragana Todorovića. Policajci su pogrešili adresu i Šefer nije bio zadovoljan time, pokazuje dokumentacija iz istrage. Počeo je da viče i da ih vređa žaleći se kako ga policija stalno uznemirava:

„Pun mi vas je već k*r*c, da mi svaki dan neko dolazi na kuću i zvoni“, rekao je Šefer policajcima dok je stajao na pragu svoje kuće.

Tek nakon naređenja da prestane sa takvim ponašanjem, Šefer se smirio. Nakon kratkog negodovanja pristao je da ga legitimišu, a prilikom davanja lične karte policajcima je dobacio da „zna koga će da zove”.

„Skinuću vas ja iz uniforme“, rekao je Šefer i pozvao načelnika Dragana Todorovića. Nakon što mu je izdiktirao brojeve znački policajaca, Šefer je spustio slušalicu počeo da se izvinjava patroli.

Zbog nepristojnog ponašanja policajci su protiv Šefera podneli prekršajnu prijavu, a istog dana od njega je oduzeto oružje – tri lovačke puške i lovački karabin. Ovo oružje je, nakon što je postupak pred Prekršajnim sudom u Senti zastario, Šeferu vraćeno.

Vraćanje oružja će se ispostaviti kao loša odluka jer je u maju 2015. Šefer njime ubio svoju nekadašnju suprugu, snaju i još četvoro osoba u selima Orom i Martonoš.

Kako je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ranije pisao, Sektor unutrašnje kontrole policije (SUK) pronašao je više propusta u radu načelnika Dragana Todorovića u ovom slučaju pa je protiv njega podneta krivična prijava. Osnovno javno tužilaštvo u Senti ju je nekoliko meseci kasnije odbacilo.

Međutim, nova dokumenta do kojih je došao CINS pokazuju da su postojale ozbiljne sumnje da Todorović nije bio zadovoljan što su njegove kolege oduzele oružje Šeferu i da je uticao na to da Šefer kasnije protiv njih pokrene postupak.

Todorović o ovome nije želeo da govori za CINS jer kako kaže „to je za njega završena priča“.

On je inače na izborima u Senti bio prvi na listi vladajuće Srpske napredne stranke koja je osvojila drugo mesto sa oko 32% glasova i u avgustu je izabran za zamenika predsednika Opštine Senta.

„Je l’ mora da mu oduzmeš oružje?“

Nakon incidenta iz novembra 2011. Rade Šefer je došao u policijsku stanicu na razgovor.

Kako je u izjavi SUK-u rekao jedan od policajaca koji su mu pozvonili na vrata, Šefer mu je ponudio mito od 50 hiljada dinara kako protiv njega ne bi podneli prekršajnu prijavu, znajući da bi mu u tom slučaju oružje bilo oduzeto. Policajac je to odbio.

Prilikom razgovara sa tadašnjim zamenikom komandira Policijske stanice u Senti Zlatkom Božovićem Šeferu je omogućeno pravo na jedan poziv, koji je on iskoristio da pozove Todorovića.

Ubrzo nakon toga, Todorović je nazvao Božovića i raspitivao se šta se dešava. Prema Božovićevim rečima, on mu je objasnio da uzima izjavu od Šefera kao i da će mu privremeno oduzeti oružje.

„Pa dobro, zameniče, ne mešam se u to, radi sve po zakonu, a reci mi je li mora da mu oduzmeš oružje?“, upitao ga je Todorović.

Isto pitanje postavio mu je još jednom tog dana, a Božović mu je oba puta odgovorio da on to mora da učini.

Šefer je od tada više puta viđen u prostorijama policije, tvrdili su svedoci, a uglavnom je dolazio kod Todorovića. U svojoj belešci Božović prepričava da je ubrzo nakon incidenta zatekao Šefera u načelnikovoj kancelariji, a dan kasnije je saznao da je protiv njega i policajaca koji su greškom pozvonili na Šeferova vrata podneta pritužba:

„Odmah sam posumnjao da iza pritužbe stoji načelnik PS Senta“.

U belešci Božović navodi da su dovođeni lažni očevidci i da su izjave od njih uzimane u tajnosti.

Postupak po Šeferovoj pritužbi na početku vodio je upravo Todorović koji je, prema dokumentima u koje je CINS imao uvid, pokušao da izjave od policajaca, suprotno pravilima, dobije bez poziva ili bez obaveštenja da je na njihov rad podneta pritužba.

„Video sam da je načelnik Todorović bio jako ogorčen zbog mog odbijanja da dam izjavu“, rekao je jedan od njih SUK-u.

Božović u pismenom obraćanju Sektoru unutrašnje kontrole policije ističe da je tadašnji načelnik ovakvim postupanjem želeo da prvo spreči oduzimanje oružja Šeferu, a nakon što je oružje oduzeto da pokuša da ga vrati.

U razgovoru za CINS Božović kaže da se nakon što je čuo za masakr, iako tada više nije radio u Senti, sam javio kolegama iz SUK-a koje su tražile da im pošalje belešku sa svim saznanjima. U njoj je, dodaje, izneo svoja zapažanja, zaključke i činjenice.

Smatra da je trpeo višestruke pritiske zbog oduzimanja oružja Šeferu – od poziva Todorovića do podnošenja pritužbe, a nakon nje i krivične prijave.

„Kad me zvao da kaže ‘je l’ mora zameniče da se oduzme?’ ja kažem ‘mora’ i on tu završava razgovor, ali dovoljno je to što me je pozvao da me pita je l’ mora, to već govori o nekoj njegovoj nameri da želi da eventualno spreči to“, kaže Božović.

Ovi događaji ubrzali su Božovićevu odluku da traži premeštaj iz Sente. Kaže da nije želeo da radi u „tako nezdravoj sredini“.

Božović za CINS ističe da ne može da ulazi u odluku tužioca da li će nekoga ispitati ili ne. Verovatno, dodaje, drugi dokazi nisu potkrepljivali zapažanja koja je on naveo u službenoj belešci:

„Na primer, ja da sam bio na njegovom mestu (tužiočevom, prim.nov), ja bih s obzirom na druge dokaze za svaki slučaj ispitao onog ko može eventualno da mi da neka saznanja odnosno od čega mogu nešto da utvrdim ili ne“.

Tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Senti Mirko Gašović kaže da, iako se ne seća najbolje s obzirom da je prošlo pet godina, Božovića nisu zvali jer su procenili da im nije bio bitan u tom trenutku. Tužilaštvo se, prema njegovim rečima, fokusiralo samo na ono što se događalo 2015. godine kad se masakr desio.

„To je ono što je bilo relevantno za donošenje odluke o krivičnoj prijavi. Ovo ostalo ne. To je bio suviše dalek period da bismo toliko širili“, kaže Gašović.

Kazna za propuste koji su prethodili masakru – privremeno smanjenje plate

Pored krivične prijave protiv Dragana Todorovića pokrenut je i disciplinski postupak koji je vodio disciplinski starešina Policijske uprave Kikinda. Ovaj postupak vođen je zbog propusta u postupanju po prijavama za nasilje Šeferove nekadašnje supruge Rože.

U postupku je utvrđeno da je Todorović ovim propustima počinio tešku povredu službene dužnosti pa je kažnjen novčano i to u iznosu od 30 odsto od plate u periodu od dva meseca.

Kako pokazuje dokumentacija do koje je CINS došao, Roža Šefer je prvo prijavila pretnje Policijskoj stanici u Kanjiži, ali je dopis o toj prijavi kasnije prosleđen PS Senta. Da joj je Rade Šefer pretio smrću, Roža je preko svoje advokatice Gerte Korponai, prijavila i direktno Policijskoj stanici u Senti. Međutim, policija tada nije oduzela oružje od Šefera iako su, navodi se u rešenju disciplinskog postupka, postojali svi uslovi za to.

Ove prijave su podnete nekih mesec dana pre masakra.

Todorović je proglašen odgovornim jer o ovim prijavama nije obavestio kriminalističkog inspektora zaduženog za tu oblast, već je po njima postupao policajac koji nije posebno obučen za rad na predmetima iz oblasti nasilje u porodici.

Takođe, Todorović o ovim dopisima nije obavestio ni načelnika PU Kikinda, niti je naložio policajcima da shodno Zakonu o oružju i municiji Šeferu privremeno oduzmu oružje.

Disciplinski starešina je napisao da je Todorović postupao protivno depešama policije koje se odnose na nasilje u porodici i posebnom Protokolu o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima:

„…te od lica Šefer Radeta nije oduzeto oružje u legalnom posedu, a sa kojim je Šefer Rade naknadno lišio života šest lica i ranio jedno lice”.

Teks možete pročitati na sajtu CINS-a.