Slučaj smrti brata osumnjičenog za ubistvo devojčice iz Bora: Sagovornici Danasa navode niz propusta i nepravilnosti i pozivaju na što hitniju istragu

Osumnjičenom, a sada pokojnom,  D. D. (40) iz Bora u subotu 6. aprila određeno je zadržavanje do 48 sati u policijskoj stanici u Boru, zbog postojanja osnova sumnje da je, nakon izvršenog krivičnog dela, pomogao deset godina starijem bratu, koji je osumnjičen za teško ubistvo dvogodišnje Danke Ilić.

Iste noći, tri sata posle ponoći, policija je saopštila da je D. D. preminuo „prirodnom smrću“. U saopštenju MUP-a od 7. aprila navodi se da je osumnjičenom u ranim jutarnjim časovima „pozlilo“ i da je „uprkos pravovremenom reagovanju policijskih službenika i lekara Doma zdravlja u Boru, koji su pokušali reanimaciju, D. D. u 3.10 časova preminuo“.

Međutim, viši javni tužilac Miodrag Canović, je i pored saopštenja MUP-a, u kome je navedeno da je osumnjičeni preminuo „prirodnom smrću“ naložio da se na telu osumnjičenog izvrši obdukcija na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu.

U javnosti se odmah po saznanju da je postupajući tužilac naložio obdukciju, i pored saopštenja MUP-a, stvorila sumnja da osumnjičeni možda ipak nije umro od infarkta.

Vest da je obdukcijom ipak utvrđeno da je osumnjičeni D.D. preminuo nasilnom smrću samo je potvrdila sumnje javnosti u istinitost saopštenja MUP-a.

Bivši zamenik zaštitnika građana, koji je jedno vreme bio i vršilac dužnosti zaštitnika građana, advokat Miloš Janković za Danas kaže da se odmah po oglašavanju MUP-a o ovom slučaju stvorila određena sumnja, jer kod nas nije standardno da se MUP oglašava urgentno saopštenjima kada se dese ovakvi slučajevi.

„Ono što je još dodalo nedoumice kod građana je naglašena konstrukcija saopštenja, u kojem se naglašava da su policijski službenici pravovremeno reagovali, zajedno sa lekarima, koji su pokušali reanimaciju. Time je stvoren utisak da je policija imala intenciju da ukaže da ona nema bilo kakvu odgovornost za smrt tog lica“, kaže Miloš Janković.

On je kao primer uporedio saopštenje nekadašnjeg direktora policije Vladimira Rebića, koji se obratio javnosti par sati nakon što je završen protest u julu 2021. godine, kada su izbili neredi u Beogradu. Tada je direktor policije izjavio da je policija prema demonstrantima postupala u skladu sa zakonom, dok su u isto vreme kružili video snimci na kojima policija prebija ljude koji nisu pružali nikakav otpor i to od strane policajaca bez ikakvih oznaka identita.

Što se tiče konkretnoovog slučaja Janković navodi da su u problemu svi oni koji su na bilo koji način učestvovali u svemu ovome.

„Nisu odgovorni samo autori saopštenja MUP-a, već nakon najnovijih saznanja prevashodno policajci koji su postupali, lekari doma zdravlja, mrtvozornik i javni tužilac. Ako je tačno ono što smo juče saznali, a to je da je Institut za sudsku medicinu u Beogradu utvrdio da je smrt nastupila nasilno, onda se postavlja pitanje šta su lekari Doma zdravlja u Boru radili? Ako nekoga reanimirate, onda ne možete reći da niste uočili povrede. Dalje je problematično i što je za pretpostaviti da je mrtvozornik utvrdio da je lice umrlo prirodnom smrću“, navodi Miloš Janković.

Kada je reč o postupajućem tužiocu, Janković navodi da je on napravio velike propuste.

„Nedopustivo je da tužilac izjavi da on nije obavešten o onome što smo juče saznali iz medija, kao i da on  čeka da mu poštom stigne obdukcioni nalaz. Ne komunicira se samo pismima i to tužilac jako dobro zna, pa se postavlja pitanje i da li je tačno da tužilaštvo još nije obavešteno? Sve i da nije obavešteno zvanično, iz onoga što smo juče mogli da čujemo u medijima, tužilac je morao odmah da pokrene istragu, a ne da čeka da mu stigne neko pismo. On je morao već ranije da proveri da li je lice bilo adekvatno smešteno, da li mu je omogućen kontakt sa advokatom i porodicom i tako dalje. A sada je već bio dužan da naloži da se uhapse svi policajci koji su postupali prema preminulom licu“, kaže Janković.

On naglašava da je generalni problem u Srbiji to što naše institucije imaju tendenciju ds prikrivaju sve ono što je loše u njima umesto da se bore protiv toga. Napominje da je zaštitnik građana morao da reaguje odmah po saznanju da je lice preminulo u policijskoj stanici.

„On je mogao još po objavljivanju MUP-ovog saopštenja da reaguje, jer je saopštenje samo po sebi odmah počelo da stvara sumnje kod građana, a trebalo je da pokrene postupak odmah nakon što se u medijima pojavila informacija da je osumnjičeni umro nasilnom smrću“, zaključuje Miloš Janković.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izgleda ne deli stav sa svojim prethodnikom. On je u kratkoj izjavi za Danas rekao da je pročitao jučerašnje navode u medijima, ali da muje potrebno vreme da se upozna detaljno sa slučajem, te da će u ponedeljak moći da kaže nešto više o ovom slučaju. Pašalić je izjavio da on do sada nije pokrenuo nikakav postupak povodom ovog slučaja.

Kada je reč o tome kako će ovaj incident uticati na celu istragu, ukoliko se ispostavi da su tačni navodi da je Institut za sudsku medicinu utvrdio da je osumnjičeni umro nasilnom smrću, član Udruženja tužilaca Srbije Predrag Milovanović ocenuje da će ovo veoma negativno uticati na istragu i na čitav slučaj, kao i na ono što je do sada prikupljeno od dokaza.

„Sada odbrani, ukoliko se ovi navodi ispostave kao tačni, može to koristiti kao razlog da se poziva na policijsku iznudu, što će u ovom slučaju tužiocu otežati da dođe do izvesnosti, naročito zbog toga što još nije pronađeno telo deteta“, kaže Milovanović.

Kada je reč o izjavi postupajućeg tužioca koji je juče rekao da on ne poseduje nikakva saznanja o rezultatima obdukcije osumnjičenog, kao i da zbog vikenda poštu očekuje u ponedeljak, a samim tim i izveštaj Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, Predrag Milovanović ističe da tužiocu ne vezuje ruke čekanje pismenog nalaza i mišljenja.

„Ukoliko postoje indikativi, kao u ovom slučaju, on može preduzimati i druge radnje u tom postupku, kako bi pre svega obezbedio daposlednji dokazi ne isčeznu. Sad je već moguće da se radi na zatiranju tragova, ukoliko je osumnjičeni preminuo zbog povreda koje su mu nanešene u policiji. Konkretno, tužilac je već mogao da se obrati Sektoru unutrašnje kontrole, ne čekajući nalaz instituta, koji bi trebalo da utvrdi ko je sve od policajaca imao kontakt sa preminulim, kao i kako je izgledao čitav tretman osumnjičenog za vreme zadržavanja“, navodi Predrag Milovanović.

On dalje navodi da je cilj istrage kada imamo NN izvršioce, da se što pre „fiksiraju“ dokazi koji su odmah na raspolaganju, tako da nema mnogo vremena za oklevanje sa početkom istrage.

„Za ovaj slučaj možemo reći da je „vreme koje protiče je istina koja izmiče“. U krivičnom postupku postoji još jedno geslo- uvek postoji deficit dokaza, a ne suficit i zbog toga je to uvek bitka sa vremenom“, poručuje Predrag Milovanović.

Specijalista urgentne medicine dr Aleksandar Dikić za Danas objašnjava da je ekipa Hitne pomoći koja je došla na lice mesta morala da konstatuje povrede ukoliko su bile uočljive na telu osumnjičenog.

„Kada hitna pomoć dođe na lice mesta, gde ima pacijenta kojem je potrebna reanimacija, odmah se prisupa reanimiranju. Međutim ukoliko pacijent ipak premine, lekar je dužan da sastavi izveštaj i da navede šta je mogući uzrok smrti. Postoji primarni i sekundarni uzrok smrti. To što je nekome stalo srce, ne znači da je to primarni uzrok smrti. Od čega god da čovek premine, njemu srčani rad prestaje, ali je velika razlika da li je srce stalo zbog srčanih problema ili je čovek na primer imao krvarenje na mozgu, pa je usled toga nastupila smrt, a samim tim i zastoj srčanog rada. Ukoliko lekar nije siguran u uzrok smrti, a pri tom na telu primeti povrede on to mora preneti mrtvozorniku. I za najmanju sumnju u uzrok smrti, mrtvozornik je obavezan da naloži obdukciju i to nema veza da li još neko traži obdukciju. U ovom slučaju je lekarska ekipa morala posebno pažljivo da se drži procedura i protokola, jer je lice preminulo u policijskoj stanici. Njihov rad će sada biti sigurno predmet istrage, pa ćemo videti da li je tu bilo propusta“, objašnjava dr Dikić.

Božo Prelević, advokat i nekadašnji koministar unutrašnjih poslova navodi da je cela istraga od početka loše vođena, a da je ovo rezultat i cena toga.

„Celu istragu je pratilo brutalno mešanje politike i policije u instituciju tužilačke istrage. Od ovoga je napravljeno političko pitanje i stvorila se atmosfera da se po svaku cenu dođe do nečijeg priznanja. Ko zna kakve su pritiske trpeli policajci, kada su na kraju morali da primene takvu torturu, da čovek premine. Ja ne sumnjam da je tortura primenjivana i prema ostalim osumnjičenima, a to se može zaključiti po tome da su priznali nešto što nisu morali, j3er tela nema“, kaže Prelević

Kada je reč o tome ko treba da snosi odgovost Prelević naglašava da odgovornost ne može da se završi samo na policijskim službenicima koji su vršili torturu nad osumnjičenim, već da postoje ljudi koji su rukovodili istragom i koji su po svojoj funkciji odgovorni za ono što urade policajci pod njihovom komandom.