Slučaj troje radikala politizovan, Hag čeka pravosnažnu odluku

P { margin-bottom: 0.21cm; }– Pretresno veće Tribunala će se izjasniti po ovom pitanju u dogledno vreme, nakon što dobije pravosnažnu odluku beogradskog suda. Ne možemo spekulisati o tome kakva će biti pravosnažna odluka beogradskog suda ili o tome šta će odlučiti Pretresno veće Tribunala, kaže za Danas Nenad Golčevski, portparol Tribunala. On dodaje da je saradnja država sa Tribunalom regulisana Statutom Tribunala, pravilom 29 u kome se, između ostalog, kaže da će „države bez nepotrebnog odlaganja udovoljiti svakom zahtevu za pomoć ili nalogu koji je izdalo pretresno veće, što, između ostalog, uključuje i hapšenje ili pritvaranje osoba, kao i predaju ili dovođenje optuženih pred ovaj međunarodni sud“.

Sagovornici Danasa – novinar Dejan Anastasijević i pravnik Goran Miletić smatraju da je odluka sudije Višeg suda politizovana kako lider radikala Vojislav Šešelj ne bi pravio „cirkus“, da će se Hag sigurno žaliti u svom šestomesečnom izveštaju SB UN, te da se ne može praviti selekcija – ili se u potpunosti sarađuje sa Hagom ili ne.

Kako navode iz SRS, optuženi su prekjuče saslušani i sudija je utvrdio da postoji pravna obaveza Srbije da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, te da za optužene zbog nepoštovanja suda ta obaveza ne postoji. Dodaje se da ova odluka nije još pravosnažna, već da će konačnu odluku doneti tročlano veće Višeg suda.

Anastasijević smatra da je odluka Višeg suda politički motivisana, a ne pravno. Kako objašnjava, radikali i njihov lider Vojislav Šešelj sigurno bi „napravili cirkus i dramu“, odnosno demonstracije, pogotovo ako se uzmu u obzir ranije izjave troje radikala da dobrovoljno neće otići u Hag.

– Vučić trenutno ima ozbiljnijih poslova oko sastavljanja nove vlade – ukazuje Anastasijević i dodaje da premijeru Šešelj „korisno služi“, jer konstantno napada opozicione lidere. Na pitanje šta sada može da uradi Tribunal, naš sagovornik odgovara da će u junskom izveštaju Savetu bezbednosti UN sigurno naglasiti da Srbija ne sarađuje sa Hagom, „jer njih ne zanimaju odluke naših sudova“.

Anastasijević takođe naglašava da bi odluka Višeg suda mogla da bude problem kod otvaranja Poglavlja 23, s obzirom na to da je jedan od tri zahteva Hrvatske upravo potpuna saradnja Srbije sa Tribunalom. On objašnjava da sada neće biti konkretnih i direktnih posledica, već dugoročnih.

Goran Miletić, programski direktor Civil Rights Defenders-a za Zapadni Balkan, kaže za naš list da je „očigledno“ da se ceo postupak razvlači, te da je sud ovoga puta rekao da „nisu ispunjeni uslovi“.

– To ostavlja prostora da se na kraju donese drugačija odluka ili da se potvrdi ova. Potpuno je paradoksalno reći da Srbija ima obavezu da sarađuje sa Haškim tribunalom kada je neko optužen za ratne zločine, ali ne i za nepoštovanje tog suda. Treba da zamislimo situaciju kada u Srbiji niko ne bi snosio posledice zbog nepoštovanja suda. Selekcija se ne može praviti, ili se sarađuje u potpunosti ili ne – naglašava Miletić.

U saopštenju Višeg suda u Beogradu o navodi se sledeće: „Sudija za prethodni postupak Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu doneo je dana 18. maja 2016. godine rešenje kojim je utvrđeno da nisu ispunjene sve pretpostavke za hapšenje i predaju okrivljenih Petra Jojića, Vjerice Radete i Jove Ostojića po nalogu Međunarodnog krivičnog tribunala, a radi vođenja postupka zbog krivičnog dela nepoštovanja međunarodnog suda.“

Podsetimo, Radeta, Jojić i Ostojić se terete da su dvojicu svedoka pritiskali da svedoče u odbranu njihovog lidera Vojislava Šešelja, koji se u međuvremenu u Srbiju vratio kao slobodan čovek. Kako je Danas nedavno jedini pisao, Haški tribunal je nešto više od mesec i po dana poslednji put objavio izveštaj Vlade Srbije o naporima koje čini da uhapsi i izruči troje predstavnika SRS, iako je dotad objavljivao svaki takav dokument.

Radeta: Jedina moguća odluka

Funkcionerka SRS Vjerica Radeta je na pitanje Danasa da prokomentariše odluku sudije Višeg suda odgovorila da je „to jedino moguće rešenje“. Ona ukazuje da su tom odlukom utvrđene tri činjenice koje je ona konstantno tvrdila – da dobrovoljno neće otići u Hag, da su optužbe lažne u da nema pravnog osnova da se ona, Jojić i Ostojić izruče Haškom tribunalu.