Slučaj trovanja u Šapcu pokazao zašto nikako ne bi trebalo brati gljive na svoju ruku: Svaka jestiva, ima svoju otrovnu dvojnicu

Jedno od njih je kako je moguće da se otrovne gljive nađu u slobodnoj prodaji i šta je sa onima koji bi trabalo da kontrolišu ispravnost i kvalitet proizvoda koji se nađu na gradskim pijacama.

Dok se nadležni bave ovim pitanjima, evo nekoliko razloga zbog kojih nikako ne biste trebli sami da berete gljive radi ishrane, čak i ako samatrate da ste dobar poznavalac istih.

Rujnica ili Zavodnica, Vrganj ili Ludara, Sunčanica ili Panterovka, pitanje je sad?

Ovo su samo neke od gljiva veoma sličnog izgleda, a nekada ih je zaista teško razlikovati.

Mala grašaka u proceni, međutim, mogla bi da napravi veliki problem, budući da su neke od njih izuzetno otrovne, pa čak i smrtonosne.

„Cela oblast gljivarstva je veoma kompleksna. Treba poznavati rodove, porodice i tek na kraju vrste. Problem kod otrovnih gljiva je taj što vrlo često imaju svog dvojnika među jestivim gljivama“, kaže ljubitelj gljivarstva iz Šapca Miloš Popović, koji već godinama iz hobija proučava ove, po mnogo čemu, neobične biljke.

Ističe da je ova godina bila veoma plodna za gljive, pa ih ima u velikom broju.

„Pečurka koja se može naći u našim krajevima je Rujnica, a veoma slična njoj je Zavodnica, koja je jako otrovna. Razlikuju se blago u boji i po tome što Rujnica pušta rozikasto mleko, koje kod Zavodnice nema, ali ko nije dobar poznavalac može da ih pomeša“, navodi Popović.

Poznata gljiva Vrganj ili Medvedara spada u red jestivih i veoma kvalitetnih gljiva roda „boletus“.

Proglem je, međutim, što tom rodu pripada i otrovna gljiva „ludara“, koja liči na vrganj.

„Ona nije otrovana do te mere da bi nečiji život bio ugrožen, ali izaziva dijareju i povraćanje. Iako je u narodu „bije glas“ da onaj ko je pojede poludi, istina je da kod ludare nema halucinacija“, kaže naš sagovornik.

Po čemu se otrovne gljive raspoznaju

Postoje jasne smernice koje ukazuju da je gljiva otrovna, ali da bi se to sagledalo, gljiva mora da bude kompletna, odnosno, onaj ko je procenjuje, mora da ima uvid u celju biljku.

„Mora da poseduje i „šešir“ i stabljiku, a najbolje bi bilo da se uradi uzdužni presek. U nekim slučavima razlika između jestive i otrovne je samo u tome da li ima prsten na stabljici, što je slučaj kod livadskog, divljeg šampinjona koji je ukusan i jestiv i njegovog „zlog“ dvojnika, koji može da napravi velike zdravstvene probleme“, objašnjava Popović.

Najotrovnija glijva u ovom delu Evrope i Srbije, jeste Zelena pupavka, iz roda „amanita“.

„Ona primera radi jeste zelena, ali problem je u tome što u zavisnosti od uslova u kojima raste, koliko je tamno, ili kolika je vlažnost te godine ili u datom periodu, može da bude i potpuno bela, tako da onaj koji bere, lako može da se prevari“, kaže Popović.

Upozorava da je kod ove gljive visok procenat smrtnosti, a prvi simptomi se javljaju tek posle dva do tri dana, kada je već kasno i dođe do otkazivanja jetre.

Neke od najkvalitenijih gljiva su Blagva (Jajčara) i Sunčanica.

„Sunčanica se, međutim, lako pomeša sa Panterovkom, koja je ekstremno otrovna, dok se Blagva pomeša sa Crvenom muharom, koja izgleda onako kako najčešće zamišljamo gljive, crvena je sa belim tačkicama“, objašnjava Popović.

Upozorava da kada je ova gljiva jako mlada, nema bele tačkice, pa se lako može pomešati sa Blagvom.

Postoje i gljive koje su uslovno jestive, ako se pripreme na određeni način ili uberu u odgovarajuće doba godine.

Da ne biste rizikovali, najsigurnije je gljivama se baviti iz zabave, ali za ručak ipak izabrati one iz trgovine, koje su gajene u kontrolisanim uslovima i bez mogućnosti greške.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Pendrek nad Srbijom

Pesnički kolektiv „Svi mi“ na turneji sa performansom „Poezija zna“

Opozicijo, dozovi se pameti

Ljudi u crnom, prljave značke i dvojaki tužioci