Albanac sa Kosova Faton Hajrizi, za kojim se tragalo zbog ubistva policajca N. K. i ranjavanja njegovog kolege V. I, likvidiran je u selu Trbušnica na obroncima Gučeva u ataru Banje Koviljače. Ipak, to ne znači da pravosuđe neće imati posla oko samog slučaja, budući da je tokom prethodnih dana uhapšeno više osoba koje se sumnjiče da su Hajriziju pomagali u toku bekstva iz zatvora na Kosovu.
Do sada su privedene tri osobe, a među prvima vozač automobila M. H. iz Tutina koji je za novčanu naknadu trebalo da Hajrizija preveze od Preševa do Loznice.
Sve to organizovao je Z. R, koji je uhapšen u ugostiteljskom objektu u Bijeljini. Plan je, prema trenutno dostupnim informacijama, bio da Hajrizi dođe do hotela koji Z. R. navodno drži.
Z. R, a za kog je utvrđeno da je koristio lažne isprave na ime Marko Marković, od ranije je poznat policiji budući da je 2019. bio osuđen na osam godina zatvora zbog krijumčarenja skoro jedne tone kanabisa iz Srbije u Tursku, nakon čega ga je Viši sud u Beogradu pustio na slobodu uz jemstvo, a on je onda pobegao.
Treća uhapšena osoba je njegova supruga, koja je isti dan privedena, ali u Mladenovcu.
Zbog svega se nametnulo pitanje – kako će se pravosudni organi Srbije postaviti prema slučaju ubistva policajca u Loznici i šta se zapravo može očekivati od eventualnog postupka.
Jasmina Paunović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za Danas najpre zapaža da je tokom nekoliko dana potrage za Hajrizijem bilo prisutno široko i bespotrebno izveštavanje javnosti o svim preduzetim radnjama policije, kako prilikom potrage, tako i hapšenja glavnoosumnjičenog.
„Posao policije nije da svaki svoj korak u predistrazi saopštava javnosti, upravo što se ta faza postupka smatra konspirativnom zbog opasnosti uništenja kako tragova, tako i davanjem podataka svog delovanja potencijalnim drugim osumnjičenim licima i svedocima”, ukazala je tužiteljka dodajući da je to jedan od načina kontaminiranja dokaza.
Na meti kritika pojedinih građana našao se i sam potez policije da Fatona Hajrizija likvidira. Ipak, tužiteljka Paunović se ne slaže sa istim.
“To što je osumnjičeni ubijen pre hapšenja je logičan sled stvari, jer je bio naoružan i postojala je potencijalna opasnost da dođe do još jedne tragedije – ubistva još nekog policajca ili eventualno nekog meštanina”, pojašnjava Paunović.
U konkretnom slučaju se može čak govoriti i o samoodbrani.
“Ubistvo okrivljenog u postojećim okolnostima obavezuje na dalje vođenje postupka i utvrđivanje svih okolnosti koje su dovele do ovakvog strašnog događaja. Tim pre što se može ponoviti u organizaciji preživelih”, ukazuje sagovornica.
Kako dodaje, usudila bi se da kvalifikuje ostale osumnjičene kao saizvršioce, a ne pomagače, što čini viši stepen krivične odgovornosti, nego kada su samo pomagači u pitanju, a bar dok se isti ne saslušaju i pribave drugi materijalni dokazi.
“Može se očekivati, pored hapšenja, pritvor i vođenje postupka protiv lica koja su organizovala, pripremila, dogovorila i učestvovala u izvršenju ovog teškog ubistva policijskog službenika, koji je u konkretnom slučaju obavljao svoju službenu dužnost”, kaže Paunović.
Prema objašnjenju tužiteljke, u konkretnom slučaju se radi o krivičnom delu teško ubistvo, te Krivični zakonik propisuje da je za one koji liše života sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti, zaprećena kazna između 10 godina i doživotnog zatvora.
“Ovaj period rada policije, pa čak i međunarodne saradnje sa nekom drugom državom je od neprocenjive važnosti, kako kvaliteta saradnje, tako i brzine delovanja”, ukazuje ona.
Naglašava Paunović da ne treba zaboraviti da se u obzir mora uzeti i ranjeni policajac V. I, te da se u njegovom slučaju delo kvalifikuje kao teško ubistvo u pokušaju.
Što se tiče Z. R, ako se neoborivim dokazima utvrdi njegov doprinos, mogao bi biti označen kao organizator koji je organizovao ovu kriminalnu grupu radi vršenja krivičnih dela.
O umešanosti njegove supruge ne zna se mnogo, a Paunović pretpostavlja da bi joj se na teret moglo staviti da je član organizovane kriminalne grupe (OKG).
U slučaju vozača, objašnjava Paunović, postoje dve opcije.
“Pod uslovom da nije član te grupe, vec okrivljeni do koga je izvršilac došao na drugi način, mogao bi eventualno da bude optužen za krijumčarenje po članu 350 Krivičnog zakonika. Ako je član grupe, onda kao pomagač za krivično delo teško ubistvo u pomaganju”, objašnjava Paunović.
Kako ističe tužiteljka, saučesništvo, kao pojam, deli se na pomagače, podstrekače i saizvršioce.
“Ako se bude dokazalo da su sva lica uvezana kao kriminalna grupa, na čelu sa Z.R, imaćemo kvalifikaciju u sferi saučesništva, te će svako od okrivljenih imati svoju ulogu, a vezanu za izvršenje ovog najtežeg krivičnog dela, za koju je propisana kazna doživotnog zatvora”, naglašava sagovornica.
Artan Hajrizi – koliko je izručenje realno?
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u više navrata je govorio o činjenici da su na licu mesta pronađena dokumenta na ime Artana Hajrizija – pasoš privremenih kosovskih organa i nemačku ličnu kartu.
On je najavio i da će tražiti od Nemačke da izruče Artana, koji se 18. jula, nekoliko sati nakon ubistva policajca, javio albanskim medijima i rekao da se nalazi u Nemačkoj, da nema veze sa slučajem, te da mu je brat ukrao dokumenta, što je Dačić u više javnih nastupa osporavao.
Kako objašnjava sagovornica, da bi lice bilo ekstradirano iz neke države, mora da ima status okrivljenog.
“U konkretnom slučaju, ja ne vidim, za sada, konekciju brata, osim što Artan Hajrizi tvrdi da mu je brat ukrao dokumenta. Pitanje je da li je u tom slučaju prijavio krađu, odnosno nestanak dokumenata. Ako jeste, onda bez drugih konkretnijih dokaza nema njegovog umišljaja u ovom delu, a ako nije prijavio, tužiocu će biti lakše da, uz druge dokaze, utvrdi njegovu umešanost u delu, odnosno da mu je dao pasoš kako bi se istim poslužio tokom prelaska granice i izvršenja dela”, navodi Paunović.
Tužiteljka kaže i da smatra da je moguće da mu je pasoš ukraden, jer je upitno ko bi dao svoj pasoš, pa i bratu, budući da postoji rizik da bi ga identifikovali u jednom trenutku.
“Mogao je i da nabavi na bilo čije ime falsifikovana dokumenta, a ne da ukrade bratu. U svakom slučaju, trebalo bi izvršiti kontrolu graničnih prelaza i utvrditi, bar za poslednjih šest meseci, ko je i da li je neko od njih dvojice prelazio granicu”, ukazuje ona.
Komentarišući saopštenje Ministarstva pravde, u kom je navedeno da se radi o terorističkom aktu, Paunović je okarakterisala da se radi o nagađanjima, bez konkretnih dokaza, što smatra nepotrebnim.
“Sve je to politizacija, koja kada se uplete u struku, obično od tog posla nema ništa”, naglašava sagovornica.
Zašto je moguće da slučaj preuzme JTOK
Više javno tužilaštvo u Šapcu najpre je dobilo ovaj slučaj u nadležnost, da bi se ubrzo nakon likvidacije Fatona Hajrizija pojavila informacija da će slučaj preuzeti Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK).
“Danas” je pokušao da proveri navedene tvrdnje, ali do objave teksta nismo dobili zvaničnu potvrdu..
Tužiteljka Jasmina Paunović objašnjava i ko je u konkretnom slučaju nadležniji.
“Po stvarnoj i mesnoj nadležnosti, po zakonu je nadležno Više javno tužilaštvo u Šapcu. Međutim, rekla bih da je JTOK prepoznalo da ima elemenata međunarodnog karaktera i elemenata organizovanosti, te odlučuje da preuzme nadležnost”, objašnjava ona.
Ipak, kaže sagovornica, ne mora da znači da će zadužiti predmet do kraja.
“Ako se pokaže suprotno, odnosno da nema uslova za vođenje postupka s njihove strane, moguće je da ipak predmet vrate opet Višem javnom tužilaštvu u Šapcu.
Same nadležnosti propisuje Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organanizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
“Pored toga, može biti i da se došlo do saznanja, prilikom opetativnog rada, da je ta grupa imala za cilj izvršenje nekog drugog krivičnog dela ili više njih, a da je teško ubistvo izvršeno pod strahom od otkrivanja i nepredviđenim okolnostima, kada su zaustavljeni od strane policijskih službenika radi legitimisanja”, navodi ona.
Može li upitan prelazak administrativne linije biti pod lupom tužilaštva?
Faton Hajrizi iz kazneno-popravnog centra Smrekovnica je pobegao u subotu 6. jula, deveti put.
Planirao je da se iz Preševa prebaci do Loznice, odakle bi se uputio ka Bijeljini.
Nametnulo se još jedno pitanje – kako je moguće da je Faton Hajrizi prešao administrativnu liniju i došao do graničnog prelaza Trbušnica.
Paunović kaže da bi se ispitivanje i tog dela slučaja moglo uraditi.
“Mogao bi se i trebao ispitati administrativni prelaz. Međutim, koliko bi to bilo validno, s obzirom ko čuva taj prelaz, nisam sigurna”, ukazuje ona.
Posebne vesti o slučaju ubistva policajca u Loznici:
Likvidiran ubica policajca u Loznici: Dačić sa lica mesta izneo detalje akcije
Kako je likvidiran Faton Hajrizi, ubica policajca u Loznici?
Dačić: Utvrđujemo motive ubijenog Hajrizija, Nemačka ne odgovara na naša pitanja
Ministarstvo pravde: Svi uključeni u teroristički akt Hajrizija biće najstrože sankcionisani
Dačić obišao ranjenog policajca: „Srbija ceni njegovu požrtvovanost i hrabrost“
Dačić: Lažna izjava Artana Hajrizija, sve je unapred organizovano
Apel Ministarstva spoljnih poslova Kosova: Oprezno prilikom kretanja kroz Srbiju
Dačić za RTS: Reč je o terorističkom napadu koji dolazi sa KiM od strane albanskih struktura
Zdravstveni centar Loznica: Ranjeni policajac trenutno u stabilnom stanju
Za osumnjičenim za ubistvo policajca traga se i u Republici Srpskoj
Gradonačelnik Loznice: Napad na policiju je napad na državu
Kurti: Nema informacija o ubistvu policajca u Srbiji
Vučić uputio saučešća porodici i kolegama ubijenog policajca Nikole Krsmanovića
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.