Slučaj vladike Maksima uvod u nove „čistke“ u Saboru?

U upravi Bogoslovskog fakulteta zbog godišnjih odmora naš list nije dobio odgovore na pitanja o daljoj proceduri odlučivanja. Danasu je samo rečeno da se kadrovska pitanja na ovom fakultetu rešavaju u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, Zakonom o radu, aktima Beogradskog univerziteta i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta.

Prema ovim propisima, kako je našem listu nezvanično objašnjeno, dekan Bogoslovskog fakulteta episkop braničevski Ignatije (Midić) trebalo bi da odluku Sinoda stavi na dnevni red Nastavno-naučnog veća, koje će se o njoj izjasniti. Nastavno-naučno veće poslednji put se sastalo u junu, a narednu sednicu trebalo bi da održi krajem avgusta. Stav ovog stručnog fakultetskog organa trebalo bi potom da potvrdi Savet fakulteta i da o tome obavesti Rektorat BU.

Dekan, vladika Ignjatije, ni posle desetak dana nije se oglasio povodom slučaja smene vladike Maksima i Marka Vilotića, ličnog sekretara episkopa diseldorfsko-nemačkog Grigorija (Durića). Danas očekuje odgovore portparola i sinodalca, vladike bačkog Irineja (Bulovića), koji je prema nezvaničnim saznanjima našeg ista, trenutno u Grčkoj zajedno sa episkopima kruševačkim Davidom (Perovićem), takođe članom Sinoda i vranjskim Pahomijem (Gačićem).

Inače, vladike Irinej bački i David kruševački su na majskom Saboru najviše prozivali vladiku Maksima zbog nekih formulacija u tekstovima o ukrajinskom crkvenom problemu i pored izvinjenja koje je Sabor tražio od vladike Maksima u Sinodu su „progurali“ još strožu kaznu. Iako tvrde da je odluka da se jedan episkop povuče sa mesta profesora Bogoslovskog fakulteta presedan u crkvenoj praksi, Danasovi patrijaršijski izvori ukazuju da je u posleratnoj istoriji SPC bilo slučajeva da je Sinod, kao izvršno telo Sabora, radio i mimo saborskih odluka.

Pisanje Danasa o odluci Sinoda da sa Bogoslovskog fakulteta smeni dvojicu predavača, posebno spekulacija o njenoj mogućoj političkoj pozadini, jer je reč o crkvenim ličnostima iz krugova kritičara kosovske politike aktuelne vlasti izazvale su „revolt“ u Predsedništvu Srbije. Kod predsednika Republike lično je odmah došao predsednik Sinoda patrijarh Irinej, kome se Aleksandar Vučić pred kamerama žalio da on nije intervenisao da se „smene ljudi koje ne poznaje“, što do tada niko nije ni pomenuo kao mogućnost.

Umesto zvaničnog patrijaršijskog objašnjenja za smene na fakultetu, stigle su spekulacije iz Vučiću naklonjenih crkvenih i medijskih izvora o mogućoj smeni patrijarha Irineja na jesenjem Saboru, koju navodno spremaju „NATO vladike i ekumenisti“, kako nazivaju kritičare predsednikove politike. U SPC mnogi misle da Vučić neće odustati od „disciplinovanja“ Crkve, jer ne želi još jedno saborsko saopštenje o KiM koje nije u duhu njegove politike. Patrijaršijski, kao i pojedini politički krugovi bliski naprednjacima, tvrde da je to i bio cilj predsednikovog dolaska na prijem tokom majskog Sabora, ali ta „akcija“, koju je iznutra podržao i deo episkopata, nije uspela.

Zato u delu SPC postoji strahovanje da je smena vladike Maksima na Bogoslovskom fakultetu samo korak ka njegovom uklanjanju sa Eparhije zapadnoameričke, jer se u obrazloženju sinodske odluke, kako se priča, dovodi u pitanje i ispravnost njegovog učenja. To je na izvestan način najavio i patrijarh Irinej u svojoj prepisci sa duhovnim ocem vladike Maksima umirovljenim episkopom bivšim zahumsko-hercegovačkim Atanasijem (Jevtićem), koji traži povlačenje sporne sinodske odluke. Na potezu je Pravoslavni bogoslovski fakultet, ali sve što se sada događa mogao bi da bude uvod u nove „čistke“ u Saboru, koji je od dolaska patrijarha Irineja na tron Svetog Save 2010. sklonio više arhijereja u kanonski spornim procesima.

Portparol SPC bez komentara na prozivke vladike Atanasija

Vladika Irinej bački izjavio je za Danas da ne želi da komentariše optužbe koje je povodom „slučaja“ vladike Maksima protiv njega izneo vladika Atanasije (Jevtić) u pismima patrijarhu Irineju. Vladika Atanasije smatra da je vladika Irinej, koga naziva „samozvanim ‘stalnim Portparolom’ i samonametnutim Cenzorom u Svetom Sinodu“, odgovoran za progon vladike Maksima, sveštenstva Eparhije bačke, zastrašivanje arhijereja, zabrane da vladika Atanasije učestvuje na saborskim zasedanjima i objavljuje tekstove u crkvenoj štampi, kao i za dolaske predsednika Vučića u Patrijaršiju i tokom Sabora. On je izneo podužu listu optužbi, ali je patrijarh, u odgovoru koji je uputio vladici Atanasiju istog dana kad je sporna sinodska odluka stigla na Bogoslovski fakultet, uzeo u zaštitu vladiku Irineja, za kog kaže da je „od koristi i Crkvi i njemu lično“.

Predsednik Saveta mitropolit Porfirije

Prema podacima u Informatoru o radu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, članovi Saveta su profesori i docenti: mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić), Zoran Krstić, Nenad Milošević, Zoran Ranković, Bogdan Lubardić, Dragan Ašković, Ivana Knežević, Dragan Karan, Rastko Jović, Srboljub Ubiparipović, Zoran Devrnja, Dragan Radić, Ivica Čairović, nenastavno osoblje – Aleksandra Ilić i Vesna Skorup, kao i četiri predstavnika studenata. Profesor Kosta Čavoški je u tehničkom mandatu jer osnivač fakulteta – Vlada Srbije, nije imenovala još sedam svojih predstavnika u Savetu.