Slušajte lekare van Kriznog štaba i čućete dobre savete

Potpisivanje peticije podrške lekarima pokrenula je MASA – Mreža adamske solidarnosti i angažovanosti, čiji članovi poručuju da biti stručan podrazumeva i biti odgovoran kako prema svojoj profesiji, tako i građanima, te da promene u zdravstvu ne mogu doći bez angažovanih i solidarnih lekara.

Jedan od potpisnika peticije akademik SANU Zoran Radović podržao je lekare jer smatra da je to njegova građanska dužnost.

– Medicinski radnici su najizloženiji i najopterećeniji, a Krizni štab ostavlja sve utiske osim poverenja. Očigledno je dominiran političarima i njihovim manipulacijama zbog takozvanih izbora. Tužno je da opet imamo takvu vlast i svakako je treba naterati da posluša bar lekare – kaže Radović za Danas.

Akademik Bogdan Šolaja smatra da su zdravlje i životi lekara ugroženi neadekvatnom organizovanošću Vlade Srbije (Kriznog štaba, verovatno nelekarskog dela) i napominje da zdravstveno osoblje prvenstveno mora biti zaštićeno i moralno i materijalno podržano da bi oni mogli spasavati naše živote.

Među razloge zbog kojih je podržao lekare navodi „skandaloznu i arogantnu politike Vlade Srbije“, što uključuje dozvoljavanje i organizovanje okupljanja na stadionima, politička okupljanja (ispred Skupštine, Tašmajdan, Novi Pazar…), izbore usred korone i sumnjive radnje u vezi sa brojem zaraženih i umrlih.

– Sve to je poništilo mukotrpan rad medicinskih sestara i lekara u prva dva meseca pandemije, a oni nisu bili adekvatno opremljeni, bar u početku iako se unapred videlo šta se sprema. Sve je to dovelo do velikog broja obolelih lekara i zanemarivanja njihovog požrtvovanog lečenja obolelih. Novi talas koji je direktno pospešen ponašanjem državnog vrha u stilu „pobedili smo koronu“ doveo je lekare i sestre u nemoguću situaciju zbog izuzetno povećanog broja obolelih, a njihove primedbe i sugestije koje nisu po volji Vlade su osorno komentarisane umesto da Vlada sa zahvalnošću i u hodu koriguje svoju politiku u ovoj oblasti, na dobrobit svih – navodi Šolaja za Danas.

Akademik Šolaja kaže da je zadatak izvršne vlasti da omogućava kritičko mišljenje na svim nivoima i da prima savete.

– Izgleda da je potrebno iznova podsetiti da Vlada Srbije i predsednik Srbije služe narodu a ne obrnuto i da treba da prihvataju suprotstavljanja mišljenja sa zahvalnošću, a ne arogancijom – ističe naš sagovornik.

Šolaja daje savet Kriznom štabu i Vladi Srbije:

„Slušajte i lekare van Kriznog štaba i čućete mnogo dobrih saveta, a pametan čovek može mnogo toga i da nauči, sve to imajući u vidu izuzetno ugrožene živote pacijenata i samih lekara. Kako reče jedan cenjeni kolega, parafraziram, da mi je 1.000 studenata stavilo jednu te istu primedbu zapitao bih se da li sam ja u pravu“, kaže Bogdan Šolaja, koji na ocene vlasti da je istupanje lekara politički motivisano odgovara jednom rečju – glupost.

Staša Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, navodi za Danas da je javni apel velike grupe lekara potvrdio ono što već mesecima misle mnogi građani Srbije, među kojima je i ona: da su izjave članova Kriznog štaba u najmanju ruku nejasne i kontradiktorne, što dovodi u ozbiljnu sumnju i mere koje te izjave treba da objasne i opravdaju.

– Sumnja narasta kada se te mere u kratkom roku drastično menjaju, kada saznajemo da brojevi na osnovu kojih se donose odluke zapravo i nisu tako pouzdani i kada nijedno od pitanja ne dobija razložan i ubedljiv odgovor. Kada ove moje, i ne samo moje sumnje dobiju potvrdu od velikog broja onih koji raspolažu stručnim znanjem da rasuđuju o načinu na koji država štiti naše zdravlje, koji su u svom poslu najneposrednije izloženi posledicama loše organizacije sistema zaštite javnog zdravlja i koji su tim lošim upravljanjem onemogućeni da rade svoj odgovoran i težak posao kako dolikuje, nemam nikakvu dilemu da je moja građanska dužnost da ih podržim – ističe Babić.

Ona smatra da ocena predsednika Vučića, da su članovi Kriznog štaba čiji su rezultati dovedeni u pitanje odlični stručnjaci i još bolji ljudi, nije poduprta ničim, osim uobičajenom dozom bahatosti i potpunog nepoštovanja onih koji misle drugačije.

– Za razliku od predsednice Vlade, ne smatram da je postaviti pitanje koje ima političke implikacije automatski zlonamerno, pa čak i nepristojno. Kad god građani postavljaju pitanja vršiocima javnih funkcija, od članstva u Kriznom štabu do premijera i predsednika Republike, naravno da je to političko pitanje i oni koji obavljaju funkcije morali bi da budu spremni da na takva pitanja odgovaraju, jer je upravo to deo zadatka za koji su izabrani – napominje Babić.

Prema njenim rečima, upravljanje javnim poslovima u doba krize jeste politički zadatak u izvornom smislu te reči i odgovornost onih koji upravljaju jeste politička, jer posledice njihovih odluka snosi čitava zajednica.

– Pitanja koja nisu politička postavljaćemo onima koji u našim životima imaju druge uloge, a za političare, posebno one koji su upravo proslavili ubedljivu pobedu na izborima i na osnovu toga su zaduženi da donose odluke koje upravljaju našim životima, građani mogu i moraju imati samo i upravo politička pitanja i na njih zahtevati jasne i obrazložene odgovore, jer je to njihova dužnost i obaveza. Ako se kroz ta pitanja izriče i prigovor da neki javni posao nije urađen na najbolji mogući način, dužnost i obaveza da se na njih odgovori tim je veća i ne može se otkloniti uvređenim tonom – navodi Babić, uz opasku da je pozivanje na zajedništvo onda kada treba položiti račune za sopstvene postupke – nečasno.

Predrag Simonović, profesor Biološkog fakulteta i naučni savetnik u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, u obrazloženju svoje podrške lekarima je napisao: „Sve je izmaklo kontroli zbog uskih političkih interesa onih koji godinama uručavaju svaku delatnost i celo društvo bez ikakve obzirnosti prema građanima.“ Simonović za Danas pojašnjava da je time želelo da kaže da sve što se trenutno dešava nema svrhe vezivati za struku i politiku, već za opšti protest protiv daljeg urušavanja svih oblasti društvenog života do potpune propasti za sve, osim za poslušnike i podanike režima.

– Još od 2012. godine društvo klizi u potpuno nefunkcionalno stanje, sa fasadom svega i svačega bez ikakvog sadržaja i funkcije. To se sad najočiglednije pokazalo u ovoj epidemiji s kojom se naše društvo nosi samo zahvaljujući entuzijazmu i etici brojem nedovoljnih lekara, sestara i tehničara, sa izrazito negativnom selekcijom u zadnjih par decenija i brojnim zdravstvenim radnicima koji su otišli negde drugde i doprinose zdravlju građana nekih drugih, normalnijih država i društava. To je slučaj i sa naučnicima, stomatolozima, ekonomistima, pravnicima i svima koji su imali hrabrosti da se upuste u avanturu odlaska u inostranstvo poterani tragedijom perspektive ostanka u svojoj zemlji. Potpisao sam s željom da tome konačno dođe kraj i da besprizorni i bezobzirni kriminalizovani polusvet koji se dohvatio vlasti i koji je podržava i održava ode na svoje mesto, prema odgovornosti i nedelima koja je počinio – rekao je Simonović.

Proveriti stručnost struke

Predraga Simonovića nije iznenadila diskvalifikacija lekara-potpisnika peticije i celokupnog građanstva koje je smoglo snage da iskaže kako je izgubilo poverenje u stručni deo „kriznog štaba“. Za kompetentnost je, kako kaže, najbolje proveriti lekare iz „kriznog štaba“ prema njihovim naučnim radovima, a sve to je dostupno na Research Gateu.

– Tako Darija Kisić Tepavčević od epidemiologije infektivnih bolesti ima svega nekoliko radova (na primer hepatitis) od raznoraznih preko 120. Na vrlo malo radova je prvi i poslednji autor, a bilo bi interesantno da neki lekar uzme i vrednuje nivo naučnih časopisa u kojima su ti svi radovi objavljeni. Slično bi bilo prikladno za sve članove „kriznog štaba“ u nastavnim visokoškolskim i naučnim zvanjima. Valjda bi tada kompetentnost izostala ili oslabila kao argumentacija članova „kriznog štaba“, a etičnost više došla do izražaja. Bar kod lekara. Nemam nikakvu nadu da bi se ostali članovi tog tela ikad mogli uvesti u red – poručuje Simonović.