Službe prate na stotine građana

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji je došao u posed interne komunikacije između glavnog urednika Nedeljnika Veljka Lalića i bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, nije jedini funkcioner koji imao uvid u internu prepisku novinara.

Podsetimo, sredinom juna prošle godine zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je na konferenciji za novinare tvrdio da N1 vodi kampanju protiv njega, a kao „dokaz“ naveo je da je video interni mejl koji to potvrđuje. Potom ga je i objavio na svom Fejsbuk profilu.

Međutim, u tom mejlu videla se komunikacija između urednika i novinara, uobičajena u svim redakcijama, koja predstavlja pripremu za predstojeći zadatak. Advokatski tim N 1 tada se obratio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali sudskog epiloga nije bilo, niti je Vesić odgovarao zbog ovog dela.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tada da će zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić morati da odgovara ako je na protivzakonit način došao do internih mejlova novinara i urednika N1.

„Ako je došao protivzakonito, mora da odgovara. Ako mu je dao neko od vaših kolega onda nema za šta da odgovara. Onda je obavestio javnost o nečemu što je bilo važno“, rekao je tada Vučić praktično amnestirajući Vesića i aludirajući da je do internog mejla došao tako što mu ga je neko iz N1 prosledio.

Sumnju da se novinari prisluškuju izrazile su brojne kolege, advokati, lideri opozicije ali i drugi kritičari režima. Nakon „slučaja Vesić“ o tome je govorio i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

– Kada je reč o tome ko presreće elektronsku komunikaciju novinara i stavlja je na raspolaganje političkim funkcionerima, ne treba kao soluciju isključiti ni zloupotrebu državnih resursa i službi. Ta opcija, ako bi bila tačna, dala bi inače ružnom i mučnom slučaju dodatnu zabrinjavajuću dimenziju – rekao je Šabić.

Advokat Vladimir Gajić kaže za Danas da je jasno da službe nezakonito drže na tzv. crnim merama na stotine građana – političke protivnike, novinare, sudije, tužioce, čak i članove partija na vlasti. On se osvrnuo i na najavu ministra odbrane da će protiv sebe podneti krivičnu prijavu, kako bi dokazao da nije kriv za ono za šta ga optužuju.

– Vulinov problem je što je provalio mere na kojima je očigledno Šutanovac, koji je predmet obrade jer je bio ministar vojni. Sad će on „ala Vučević“ da se sam prijavi pa da mu tužilaštvo izda potvrdu da je on u pravu. To je jedna sprdnja sa državom, ta Vulinova ideja, i samo pokazuje u kojoj meri je vlast besprizorna – ističe Gajić. Prema njegovom mišljenju, istraga o ovom predmetu se neće ni sprovesti.

– Naravno da neće ispitati ništa. Tužilaštvo je običan servis vlasti. Nema nikakvu samostalnost a o nezavisnosti da ne govorimo. Ne treba zaboraviti nijedan od ovih slučajeva. Nosioci pravosudnih funkcija u Srbiji treba da budu lustrirani jer su dopustili da ih izvršna vlast doslovno pregazi. Oni su jedan od glavnih ako ne i glavni razlog što je Srbija danas u diktaturi koja gazi po ljudskim pravima – naglašava Gajić.

Prisluškivanje i presretanje komunikacije u medijima nije novina, o čemu svedoči i direktor CINS-a, Branko Čečen. CINS-u je, kako kaže, mejlove prvo hakovao neki preduzimljivi mladić koji je to radio na mnogo adresa, ali ništa sa tim nije uradio. Nakon tog slučaja, dva puta im je neko upadao u elektronski sistem, ali bez posledica.

– Još luđe od toga je što je Informer dobio od nekoga pristup bankovnim računima CINS-a, KRIK-a i BIRN-a i sve lepo objavio, a pristup tome imaju samo naše banke i par državnih organa. Bez ikakvih posledica. Banka nam je potvrdila da nikome ništa nije dala, a Informer je prošao bez posledica. Poštovanje zakona i osnovne ljudske pristojnosti su daleko iza ove vlasti, potpuno su se odmetnuli od Ustava i vladavine prava – istakao je Čečen za Danas. On je dodao da nismo daleko od toga da uskoro osvanu snimci i iz spavaćih soba. Naš sagovornik upozorio je da je prisluškivanje novinara i hakovanje imejl naloga veoma opasno, ne samo zbog onoga što tabloidi objavljuju, već zato što to ugrožava bezbednost novinara i može da dovede do institucionalnih pritiska ili ucenjivanja.

Kazna zatvora

Objava internog mejla spada u krivično delo, a Krivični zakonik za povredu tajnosti pisma i drugih pošiljki predviđa zatvorsku kaznu od dve, u nekim slučajevima i tri godine. Kazna zatvora predviđena je za neovlašćeno zadiranje u tuđu elektronsku komunikaciju kao i za objavljivanje njene sadržine.