Smanjena kazna ratnom zločincu Radoslavu Brđaninu

Radoslav Brđanin, bivši predsednik Kriznog štaba i Ratnog predsedništva Autonomne regije Krajina, pravosnažno je juče osuđen na kaznu od 30 godina zatvora zbog zločina počinjenih 1992. godine u severozapadnoj Bosni i Hercegovini.
Prvostepenom presudom, izrečenom u septembru 2004. godine, Brđanin je proglašen krivim za progone bosanskih Muslimana i Hrvata na političkim, rasnim i verskim osnovama, ubistva, mučenja, pustošenja gradova i naselja i namerna razaranja verskih institucija i osuđen je na 32 godine zatvora.
Na tu presudu žalile su se obe strane. Brđaninova odbrana je ukazivala da je Pretresno veće u prvostepenoj presudi načinilo više od 150 činjeničnih i pravnih grešaka, ali je Žalbeno veće, prema rečima sudije Merona, „sumarno odbacilo većinu navoda iz te žalbe“, nalazeći da se radi o „pukim tvrdnjama“, „pogrešnim tumačenjima“ i argumentima koji su „irelevantni“ ili u „suprotnosti sa zdravim razumom“.
Prihvatajući dva osnova iz Brđaninove žalbe, Žalbeno veće je poništilo osuđujuću presudu za dva elementa progona kao zločina protiv čovečnosti: mučenje u logorima i zatočeničkim objektima i bezobzirno razaranje Bosanske Krupe. Ukidanje tih osuda je, međutim, imalo ograničeni uticaj na kaznu, što se ogleda u njenom smanjivanju za samo dve godine: sa 32 na 30.
Žalbeno veće je prihvatilo i dva osnova žalbe Tužilaštva koja su se odnosila na pravna pitanja u vezi sa doktrinom udruženog zločinačkog poduhvata, ali se to nije odrazilo na presudu i kaznu u ovom predmetu.
Brđanin je uhapšen i izručen Tribunalu u julu 1999. godine, tako da je u pritvoru do sada proveo gotovo osam godina, što mu se uračunava u kaznu. A to znači da mu je do dve trećine izdržane kazne – kada se Tribunalovi osuđenici po pravilu prevremeno oslobađaju – ostalo još nešto više od 12 godina.