Smanjena stopa smrtnosti u Srbiji za četiri glavne bolesti

Stope smrtnosti za četiri glavne nezarazne bolesti u zemlji više su u odnosu na zemlje EU i Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ali su pokazatelji za glavne uzroke umiranja od nezaraznih bolesti smanjeni tokom proteklih godina, najviše za bolesti kardiovaskularnog sistema.

Postoje dokazi da bi se do 80 odsto bolesti srca, infarkta i dijabetesa tipa 2, kao i više od trećine slučajeva obolelelih od karcinoma, mogli sprečiti eliminisanjem čestih faktora rizika, kao što su konzumiranje duvana, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost i štetna upotreba alkohola.

Žofija Pustai, predstavnica SZO i šefica Kancelarije u Srbiji, objašnjava za portal Danas da će SZO nastaviti da pruža podršku Srbiji da dostigne planirane ciljeve održivog razvoja u 2019. godini i to kroz sprovođenje javno-zdravstvenih programa.

Ona navodi i šta znači i zašto je važan koncept univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom koji promoviše SZO.

– Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom je jednostavan koncept, što znači da su kvalitetne zdravstvene usluge dostupne svima, na mestu i u vreme kada su im potrebne, bez prolaženja kroz finansijske teškoće. Ona je ključna za postizanje boljeg zdravlja i blagostanja za sve ljude. To podrazumeva prevenciju bolesti, unapređenje zdravlja i lečenje kako zaraznih, tako i nezaraznih bolesti, uz istovremeno osiguranje da pojedinci ne odu u siromaštvo zbog visokih troškova lečenja. U pitanju je osnovno ljudsko pravo, vizija na kojoj Svetska zdravstvena organizacija radi u partnerstvu sa državama članicama, još od svog osnivanja pre 70 godina – ocenjuje Pustai.

Prema njeniom rečima, kvalitetne zdravstvene usluge, koje uključuju i usluge mentalnog zdravlja, treba da budu dostupne svima i svuda. To, dodaje, znači da bez obzira na pol, rasu, religijsko opredeljenje, seksualnu orijentaciju, starost, invaliditet, državljanstvo, nećete ostati bez pružene zdravstvene usluge koja vam je u tom trenutku potrebna.

– Nažalost, svake godine u svetu 100 miliona ljudi se dovodi u siromaštvo jer zdravstvena zaštita košta mnogo više nego što oni mogu sebi da priušte. Niko ne sme da bude doveden u situaciju da bira između dobrog zdravlja i drugih životnih potreba. Put do ostvarenja principa univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom jedinstven je za svaku zemlju. Snažno liderstvo u pogledu političke posvećenosti zdravlju kao ključnom prioritetu i uključivanje zajednice u ovaj problem, od suštinskog su značaja u osiguranju da svi ljudi dobiju zdravstvenu zaštitu koja im je potrebna. Zdravlje je naše najveće blago – objašnjava naša sagovornica iz SZO.

Na globalnom nivou UN promoviše Agendu o održivom razvoju do 2030. godine, koja predstavlja plan akcije za čitav svet i prosperitet koji su Ujedinjene nacije usvojile u septembru 2015. godine.

– Zdravlje je u srži Agende 2030, ali je istovremeno i politički izbor. SZO je pozvala predsednike svih država članica, uključujući i Srbiju, da preduzmu tri koraka koji su usmereni ka ostvarivanju principa univerzalne zdravstvene zaštite. Pristupačna i dostupna zdravstvena zaštita vodi ka unapređenju zdravlja i sprečavanju bolesti. A na kraju doprinosi socijalnim i ekonomskim koristima za pojedince i društvo u celini – napominje Pustai.

Ona ističe da i pored impresivnog napretka u Evropskom regionu SZO i činjenice da stanovništvo većine zemalja u Evropi ima pravo na zdravstvene usluge finansirane iz budžeta, to nije garancija za finansijsku zaštitu.

Čak i najnaprednije zemlje, kako kaže, nisu mogle da zaštite svakoga od finansijskih teškoća uzrokovanih ličnim izdacima za zdravstvenu zaštitu, a najveći teret pada na siromašna i ugrožena lica.

– Izdaci za lekove su glavni pokretač velikih troškova posebno za siromašne. Lični izdaci za zdravstvenu zaštitu čine više od 15 odsto ukupne potrošnje na zdravlje u većini zemalja Evropskog regiona, što zabrinjava u pogledu sposobnosti sistema da pruži zaštitu pacijentima od troškova lečenja. Konkretno, politike dizajnirane tako da smanjuju izdvajanja za zdravstvenu zaštitu „iz džepa”, posebno za siromašne, od vitalnog su značaja za ostvarivanje napretka ka univerzalnoj pokrivenosti zdravstvenom zaštitom, a analiza, urađena nedavno, ukazuje da sve zemlje moraju da ulože više napora da bi napredovale ka univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti. Srbija se prijavila da na dobrovoljnoj osnovi izveštava o dosegnutim ciljevima održivog razvoja u 2019. godini – kaže predstavnica SZO u Beogradu.

U Srbiji, prema podacima iz Nacionalnog zdravstvenog računa, lični izdaci za zdravstvene usluge (direktno plaćanje građana za usluge zdravstvene zaštite) iznosili su 41 odsto tokom 2016. godine. S druge strane, ukupni rashodi za zdravstvo neprestano su rasli tokom protekle decenije.

Međutim, u istom periodu ukupni rashodi za prevenciju i javno-zdravstvene usluge rasli su sporijim tempom od onih u oblasti zdravstva, što je dovelo do procentualnog pada izdvajanja za prevenciju.

Na osnovu studije SZO, koja koristi novu metodologiju merenja finansijske zaštite, a koja je već sprovedena u 25 zemalja, Kancelarija SZO za Srbiju će, u dogovoru sa Ministarstvom zdravlja, realizovati istu studiju i ovde u 2019. godini.

Šta je univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom?

• 

  To ne znači pokrivanje svih mogućih zdravstvenih usluga, bez obzira na troškove, jer nijedna zemlja ne može besplatno pružati sve usluge na održivoj osnovi.

• Ne podrazumeva samo finansiranje zdravstvenih usluga. Obuhvata sve komponente zdravstvenog sistema: radnu snagu, ustanove, zdravstvene tehnologije, informacioni sistem, mehanizme za osiguranje kvaliteta, upravljanje sistemom i zakonodavstvo.
• To nisu samo usluge u smislu lečenja pojedinaca, već uključuju usluge prevencije za čitavu populaciju, kao što su različite kampanje javnog zdravlja.
• To je mnogo više od zdravlja, jer podrazumeva korake ka pravičnosti, razvojnim prioritetima i socijalnoj inkluziji i koheziji.