Smanjenje inflacije naredne godine

Evrozona, koja je već pokazala neke zabrinjavajuće znake poremećaja zbog sadašnjih visokih nivoa inflacije u svojih 15 država članica, mogla bi da se suoči s dodatnim ekonomskim problemima, upozorio je u Evropskom parlamentu predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše.
Godišnji prosek inflacije dostigao je u junu istorijski maksimum od četiri odsto, što je duplo više od cilja koji je zarad očuvanja cenovne stabilnosti postavila ECB. Banka je zbog toga bila primorana da kamatnu stopu evrozone poveća na 4,25 odsto. Žan-Klod Triše prognozira da će stope godišnje inflacije neko vreme verovatno ostati znatno iznad nivoa koji garantuje cenovnu stabilnost i da će postepeno početi da padaju tek naredne godine.
Uprkos tome što je naglasio da ekonomski temelji evrozone ostaju čvrsti, Triše je upozorio da postoje visoki silazni rizici po ekonomski rast, posebno u slučaju „daljeg nepredviđenog rasta cena proizvoda, mogućih daljih poremećaja realne ekonomije zbog kontinuiranih napetosti na finansijskom tržištu i rastućih protekcionističkih zamaha“. Iznad svega, šef ECB strahuje da bi rekordne stope infacije mogle dovesti do sekundarnih efekata, poput rasta plata.
Na pitanje evroposlanika da li bi rad glavnog odlučujućeg tela ECB, Upravnog saveta, mogao da bude transparentniji, Triše je odgovorio da objavljivanje detalja sa sastanaka možda i ne bi bilo preporučljivo. Transparentniji rad, smatra Triše, mogao bi dovesti do prenaglašavanja individualnih pozicija u telu koje odlučuje na kolegijalan način.
– To bi, takođe, moglo da dovede do pritisaka na pojedine članove Upravnog saveta ECB da kada odlučuju o monetarnoj politici odustanu od planova koji nužno idu u prilog evrozone – rekao je Triše.