Smanjenje starih predmeta duplo više od proseka

Odlukom Visokog saveta sudstva predviđeno je da ima devet sudija, a tokom prošle godine bilo je angažovano osam. Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih u državnim organima predviđeno je bilo da u 2017. godini sud ima 39 zaposlenih izvršilaca na neodređeno vreme, a ovaj sud je imao 34 jer nije dobijena saglasnost da se popune upražnjena radna mesta. Sa predsednikom Osnovnog suda Miletom Bezarevićem razgovor smo počeli sa brojem nerešenih predmeta u godini koja je ostala iza nas.

– Na početku 2017. godine bilo je nerešeno 3.696 predmeta. Tokom godine primljeno je još 6.702 predmeta što je za 826 ili 14 odsto više nego u 2016. Ukupno je, dakle, u radu bilo 10.398 predmeta ili prosečno po sudiji 1.299. Rešeno je 6.540 predmeta ili 817 po sudiji. U 2017. godine za 717 predmeta ili 12,31 odsto rešeno je više nego u prethodnoj godini, a ostalo je nerešeno 3.858 predmeta ili 482 po sudiji, kaže Bezarević.

* Da li je bilo nešto posebno karakteristično u protekloj godini kad je reč o predmetima?

– Od broja nerešenih predmeta 1.442 ili 37,38 odsto odnosi se na tužbe za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koje su primljene tokom 2017. godine.

* Šta se podrazumeva pod „razumnim rokom“?

– To je postojalo i ranije ali je sada predviđeno da predsednik suda, na osnovu prigovora stranke, a radi ubrzavanja postupka, utvrdi da li je stranki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zbog dugog trajanja postupka. Na osnovu tog rešenja, stranka podnosi tužbu kojom traži novčano obeštećenje. Mi smo konkretno kod Industrije konfekcije „Irisa“ imali da je u nekoliko stotina predmeta utvrđeno da je strankama povređeno ovo pravo, pa su na osnovu toga podnete tužbe. Naime, radnici su tužili „Iris“ zbog neizmirenih obaveza i na osnovu pravosnažnih presuda posle prodaje jednog broja objekata uglavnom su namireni. Ipak, nešto je ostalo jer otvaranjem stečajnog postupka sud više nije mogao da preduzima radnje dok se ne okonča stečaj. Evropski sud za ljudska prava je zauzeo stav da za firme koje su bile u društvenoj svojini država preuzme neizmirene obaveze prema radnicima kad imaju pravosnažne presude i da se to namiri iz budžeta. Isto je bilo i sa vojnim rezervistima sa ovog područja. Prvi osnovni sud u Beogradu presudio je da im je povređeno pravo na ratne dnevnice, pa su ta lica, a i njih je nekoliko stotina, podnela tužbe po istom osnovu . O tim tužbama nadležan da odlučuje je sud sa područja gde tužioci imaju mesto prebivališta

* Na čiji teret padaju te novčane nadoknade?

– Na teret rashoda Ministarstva pravde. Reč je o sredstvima namenjenim za finansiranje sudova, što znači na teret onog suda za koji je utvrđeno da je povredio pravo na suđenje u razumnom roku. No, ovi predmeti su takvi da će se brzo rešiti, na jednom ili dva ročišta tako da će se drastično smanjiti broj nerešenih predmeta u 2018. godini koji su ostali iz prethodne godine.

* Kad se rad Osnovnog suda u Prijepolju uporedi sa radom ostalih sudova sa područja Apelacionog suda u Kragujevcu kakva se slika dobija?

– Gledano na nivou 22 osnovna suda sa spomenutog područja, prosečan priliv predmeta po sudiji mesečno je bio 57, a rešeno je 67 predmeta, dok je u našem sudu mesečni priliv predmeta iznosio 76, a rešena su 74 predmeta. To znači da je naš sud imao i priliv ali i broj rešenih predmeta iznad proseka.

* Dosta se proteklih godina govorilo o „starim predmetima“, a to su oni koji su stariji od dve godine. Koliko je ovaj sud uspeo da broj tih predmeta smanji?

– Na početku 2017. godine bilo je nerešeno 848 predmeta, a rešeno je 789. Ostalo je da se reši 604 predmeta što je za 28,77 odsto manje nego na početku prošle godine. Naime, iako je rešen navedeni broj, tokom godine neki predmeti su dobili status „starog predmeta“ jer su sudije imale veliki broj predmeta u pojedinačnom radu.

* Ako to ponovo uporedimo sa prosekom 22 suda sa područja Apelacionog suda u Kragujevcu?

– U 2017. godini smanjen je broj starih predmeta za 14,57 odsto, a Osnovni sud u Prijepolju smanjio je za 28, 70 odsto, što je duplo više od proseka.

* Smanjenje starih predmeta pred sudovima među prioritetima?

– Već godinama sudovi koji imaju stare predmete, a to su uglavnom svi sudovi, donose Programe rešavanja starih predmeta za tekuću godinu kojima se utvrđuju mere i aktivnosti za smanjenje broja ovih predmeta. Prema uporednim pokazateljima o radu osnovnih sudova na području Apelacionog suda, procenat starih predmeta u ukupnom broju nerešenih predmeta na kraju 2017. godine iznosio je 50,98 odsto, a ovog suda 15,66 odsto. Od 22 osnovna suda, samo su sudovi u Požarevcu i Petrovcu na Mlavi bolji od našeg suda u ovom segmentu.

* Ima li nekih posebnih problema?

– Osnovni sud u Prijepolju nema nekih posebnih problema ali postoje objektivne teškoće koje utiču na rad, a one su vezane za činjenicu da smo pogranična opština, strani državljani se često pojavljuju u krivičnoj materiji kao stranke, pa je teško obezbediti njihovo prisustvo na suđenjima. Mi smo i migraciono područje, stranke su često odsutne zbog radnog angažovanja u drugim sredinama ili inostranstvu, pa je i zbog toga problem obezbeđivanja njihovog prisustva na suđenjima. Na rad Osnovnog suda u 2017. uticali su i vremenski uslovi jer su 2 meseca bili ledeni dani, pa ljudi nisu mogli da se odazivaju pozivu, a 3 meseca je trajala rekonstrukcija zgrade, prva posle izgradnje 1960. godine, a je to uticalo na dinamiku zakazivanja suđenja jer su se odvijala paralelno sa tekućim radovima na ali i u objektu.

Nasilje u porodici

Kad je reč o primeni Zakona o nasilju u porodici pred Osnovnim sudom je bio 41 predmet za produženje hitnih mera radi zaštite od nasilja u porodici i u 39 slučajeva hitne mere je sud produžio. Od 1. juna 2017. godine se izriču hitne mere u sudovima. Sud na predlog Javnog tužioca produžava ove mera do 30 dana. Reč je o preventivi kako ne bi došlo do eskalacije nasilja u krivičnom delu.