Smanjiti broj apoteka u Srbiji

… uz podršku Farmaceutskog fakulteta Srbije i Saveza apotekarskih udruženja Srbije apeluju na Vladu i Skupštinu Srbije da prilikom usvajanja Zakona o apotekarskoj delatnosti uvrste izostavljenu odredbu o demografsko-geografskim kriterijumima za otvaranje apoteka, jer je u suprotnom njihov opstanak i kvalitet zdravstvene zaštite doveden u pitanje.

Apotekarska delatnost je trebalo da bude uređena posebnim Zakonom o apotekarskoj delatnosti o kome se raspravljalo i koji je prošao javnu raspravu pre više od dve godine. U Predlogu zakona je postojao član kojim bi se na izvestan način ograničilo nasumično otvaranje apoteka uz pomoć demografsko-geografskih kriterijuma i na taj način uspostavila Mreža apoteka. Usvojen je predlog da se apoteke mogu otvoriti na 300 metara razdaljine i 4.000 stanovnika koji gravitiraju ka jednoj apoteci. U prošlogodišnjem predlogu geografski kriterijum je smanjen na 200 metara. Ovakva odredba predložena je po ugledu na druge evropske zemlje kako bi se sačuvala održivost i kvalitet rada apoteka koje posluju u strogo regulisanim uslovima, kao što su od države propisane cene lekova i marže.

U većini evropskih zemalja uređen je broj apoteka preko demografsko/geografskih kriterijuma i prosek je 4.200 stanovnika po apoteci, a prosečna razdaljina se kreće od 250 do 500 metara. I u našem okruženju u Makedoniji, Hrvatskoj i BiH postoje ove odredbe prilikom otvaranja novih apoteka.

Međutim, član o demografsko-geografskim kriterijuma koji se odnosio na sve apoteke „nestao“ je iznenada iz teksta Predloga zakona koji se našao u skupštinskoj proceduri, i zamenjen je članom koji se odnosi samo na apotekarske ustanove u javnoj svojini (državne apoteke).

Prema standardima koji se primenjuju u zemljama EU optimalan broj apoteka u Srbiji je oko 1.800. Procenjuje se da ih trenutno radi oko 3.900, to jest – dvostruko više od optimalnog! A samo u poslednje dve godine otvoreno je 900 novih apoteka.

Ovako veliki broj apoteka ugrožava njihovu ekonomsku stabilnost a samim tim ugrožen je i kvalitet zdravstvene zaštite. U toj bespoštednoj borbi za opstanak obaranjem cena apoteke često urušavaju kvalitet svoje osnovne delatnosti: gube neophodna sredstva za ulaganje u tehničko-tehnološku opremljenost, upravljanje kvalitetom, edukacije, adekvatne kadrove… Uprkos tome što, prema sadašnjoj zakonskoj regulativi, apoteke u svakoj smeni moraju imati zaposlenog farmaceuta, to vrlo često nije slučaj upravo zbog brutalne tržišne borbe. Ovi problemi biće sve izraženiji sa porastom broja, ali padom likvidnosti apoteka.

Zato apelujemo da se u predlog novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti vrate prethodno uvršteni kriterijumi po kojima bi se apoteke ubuduće otvarale u skladu sa geografskim, odnosno demogafskim kriterijumima i na osnovu toga uspostavi Plan mreže koji bi obuhvatio sve apoteke bez obzira na vlasničku strukturu.