“Smatrala da je Srbija ostala zarobljena programom svesrpske države”: Šta je rečeno povodom godišnjice smrti Latinke Perović?

Politikolog Jovan Komšić istakao je snagu Latinke Perović da se izdigne iznad „konformizma i licemerja mitotvoraca nacionalne duše“.

On je naglasio da, uz sva osporavanja, Latinka Petović ostaje član društva koji se naziva srpskom nacijom i da je njeno nasleđe u kulturi i nauci osobeno i vredno.

Komšić je istakao da je Latinka Petović razlikovala od duha dominantne kulturno-političke elite Srbije.

On je naveo da je Latinka Perović ujedinjenje srpskog naroda tretirala kao dogmu i ocenila da je Srbija zarobljena 19-vekovnim programom svesrpske države.

„Nasuprot omrazama i zavadama, valja nam čitati Latinku“, rekao je Komšić.

Istoričarka Olga Manojlović Pintar rekla je da je Latinka Perović u istraživanju 19. veka sagledavala taj period kroz pojedince i knjige koje su pojedinci pisali i da je za razliku od većine istoričara njene generacije, birala pojedince koji su ostvarili snažan uticaj na srpsko društvo, ali koji su zbog svojih stavova gurani na margine.

„Čini se da je i pišući o njima nesvesno davala priloge za sopstvenu biografiju“, ocenila je Manojlović Pintar.

Kako je rekla, Latinka Petović je pružila autentičnu i drugačiju sliku srpske prošlosti i pisala o onome što je bilo potisnuto u dominantnim romantičarskim nacionalističkim narativima.

„Pisala je o narodnjaštvu, siromaštvu i nasilju kao konstantama političke prakse i društvenog života“, rekla je Manojlović Pintar.

Istoričarka Dubravka Stojanović istakla je da je ključna tema Latinke Perović bila strah od modernizacije u Srbiji, strah od Evrope i od vladavine prava.

„Ona je na to pitanje dala vrlo jasne odgovore i na nama je da ta istraživanja nastavimo, misleći na ono što je ponavljala – mnogo je naroda nestalo tokom istorije“, rekla je Stojanović.