Smederevci ili slab rad nadležnih: Ko je kriv za veliko zagađenje u Beogradu?

Konstatacija je potpuno tačna, smatraju sagovornici Glasa Amerike, ali ukazuju i na to da ministarstvo u istom saopštenju apeluje na građane da koriste ekološki prihvatljivije energente.

Neprihvatljivo je da se odgovornost prebacuje na građane, kaže programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović:

“Ne, nisu građani odgovorni. Za sprovođenje politike zaštite kvaliteta vazduha odgovorna je država. Odgovorna je vlada, odgovorno je ne jedno ministarstvo već više ministarstava. Odgovorna je i Agencija za zaštitu životne sredine, odgovorne su jedinice lokalne samouprave. Dakle, ogovornost mora da se prepozna, identifikuje, a neodgovornost mora da se kazni. Zbog toga kažem da su neodgovornost i nečinjenje zapravo uzrok zagađenja vazduha”.

“Možemo da ulazimo u pojedinosti da li su individualna ložišta, da li su to termoelektrane, da li je saobraćaj ili druge stvari, ali ja bih rekao da je glavni izvor tog zagađenja godine zanemarivanja problema koji rastao i rastao i onda ništa nismo radili na tome i došli smo do toga da imamo tako veliko zagađenje”, kaže Predrag Momčilović, autor knjige “Vazduh kao zajedničko dobro” i dodaje da je problem dodatno povećan poslednjih meseci:

“Sa druge strane imamo problem zato što sa celom energetskom krizom su nenormalno poskupeli svi energenti i cena drveta za ogrev je duplo skuplja danas nego pre godinu dana. Takođe i drugih energenata. I onda ako ne nudiš ništa građanima, jako je licemerno tražiti im da pređu na održivije energente kad živimo u državi u kojoj se više od 20 posto ljudi nalazi u riziku od siromaštva”

Odavno nije vest da je Beograd poslednjih godina u samom vrhu najzagađenijih gradova u svetu. I ove jeseni situacija je identična, pa je u drugoj polovini oktobra Beograd nekoliko dana bio prvi na toj listi kao najzagađeniji grad na svetu.

To može da znači samo jedno – ili da država gotovo ništa ne radi na popravljanju situacije i smanjenju zagađenja ili da preduzete mere nisu bile adekvatne.

“Ja znam da je Beograd imao zapravo to – zamenu automobila sa unutrašnjim sagorevanjem za hibridne i električne automobile, što je prilično promašena mera, koja zapravo subvencioniše već dobrostojeće ljude. Davalo se ja mislim 50 odsto subvencija. Ako vi imate novca da kupite polovinu električnog automobila – vi ste već prilično dobrostojeći u Srbiji”, kaže Momčilović, dok Mirko Popović ističe da to rešenje pripada “plejadi promašenih i pogrešnih rešenja”:

“Ljudi ne mogu sebi da priušte adekvatno grejanje, ne mogu da zagreju celu prostoriju, ne mogu za zagreju celu kuću. Obično taj problem korelira sa socijalnim i ekonomskim statusom. Takvom stanovništvu je neophodno pomoći i ta pomoć mora da bude masovna. Ne možemo govoriti o nekim malim brojevima, ali od nečega mora da se krene”.

Kao primer dobrog rešenja Momčilović ističe slučaj Skoplja, gde su vlasti menjale stare i neefikasne smederevce invertorskim klimama koje mogu da greju domaćinstva, piše Glas Amerike.

“Da se bolje reguliše saobraćaj, pošto je jedan od zagađivača većih u Beogradu i većim gradovima. Da se u danima većeg zagađenja subvencioniše da bude potpuno besplatni javni prevoz, kako bi ljudi više koristili javi prevoz, a manje individualne automobile”, dodaje Momčilović.

Prema istraživanju Res fondacije, u Srbiji ima više od milion domaćinstava koja koriste najneefikasnije peći na drva. Takve peći imaju veoma nizak stepen energetske efikasnosti – svega 35 do 40 energije se konvertuje u toplotnu i takve peći su, primera radi zabranjene u zemljama Evropske unije.

Na Zapadnom Balkanu se po istom istraživanju svake godine proda 125 hiljada takvih peći i u kombinaciji sa jevtinim ugljem, najčešće lignitom dobija se veoma loša ekološka slika:

“Po nekim procenama oko 50 posto ljudi se greje i dogreva na neefikasna grejna tela koja koriste čvrsta goriva. To definitivno jeste problem, ali prosto građani, ili nazovimo ih poreskim obveznicima, će prvo kupovati one šporete koje im je dozvoljeno na tržištu da kupe i koje mogu sebi da priušte. I grejaće se onim energentom koji sebi mogu da priušte”, kaže Popović i naglašava da to za posledicu nema samo povećano zagađenje već i porast broja obolelih i prerano umrlih.

Kako ističu sagovornici Glasa Amerike ni sredstva koja se izdvajaju za probleme zagađenja nisu dovoljna, mada Popović ima drugačije mišljenje o tome:

“Sve dok se u gradskim budžetima pojavljuju gondole i jarboli, sve do tada je neprihvatljivo da bilo ko se izgovara na to da nema dovoljno sredstava da uložimo u rešavanje. Ovo je akutni problem i taj problem su prepoznali građani”.

S obzirom da se situacija godinama unazad ne popravlja, Mirko Popović smatra da je vreme da se postavi pitanje odgovornosti, kao načinu da se stvari pokrenu i situacija popravi:

“Jedino rešenje koje mi iz Rerija nudimo jeste i o kome stalno govorimo da prvi korak u rešavanju problema zagađenja vazduha jeste izvođenje odgovornih pred lice pravde i pred lice javnosti. Dakle, oni koji su odgovorni za nečinjenje treba da odgovaraju. Nas u Reriju zanima pravna odgovornost, a celokupno društvo treba da zanima i ta društvena, pa i politička odgovornost”.