„Seča knezova 2023“ ili kako ne učimo iz svojih grešaka

U ponedeljak je u medijima odjeknula vest o smeni načelnika Slobodana Milenkovića i šefa operative Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Dušana Mitića, koji su otkrili slučaj „Jovanjica“ i uhapsili Predraga Koluviju, optuženog za proizvodnju „skanka“ i marihuane pred Specijalnim sudom. Mesecima se o tome spekulisalo i gotovo da je bilo pitanje momenta.

Međutim, zašto su, ne samo ova dva inspektora, zaslužila da budu deo svojevrsne “seče knezova” koja se već godinama sprovodi u svakoj oblasti društva koje kao da je zahvatio maligni tumor nepoštenja?

Zato što su uradili svoj posao? Zato što nisu okrenuli glavu? Zato što im se, možda, nije trpeo zulum?

Dobra stvar je što se pokazalo da ipak među nama i dalje ima Aleksa Nenadovića i Ilija Birčanina.

Deluje da je razlika u odnosu na 1804. samo ta što je dahija bilo četiri i što su bili “strani elementi”, dok se udar na moral i etiku, u svakom smislu, danas odvija pod dirigentskom palicom domaćih, autohtonih vrsta.

Ne zaboravimo da su, relativno nedavno, tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović smenjene nakon što su izdale nalog da se uhapsi nekoliko osoba zbog zloupotreba u „Elektroprivredi Srbije“.

Naravno, smena nije bila dovoljna, pa je krenula i kampanja za blaćenje njihovog lika i dela sa sve mašnicom “stranih plaćenika”. Jer, zašto da ne?

Prošlo je jednom, drugi, treći i petnaesti put, zašto ne bi ponovo? Ako su svi navedeni, tužiteljke i inspektori, zaista “domaći izdajnici”, zašto im je vlast prepustila sve ove godine tako važne pozicije i zašto su do sada ćutali? Naknadna pamet? Ne bih rekla.

I na kraju, ne treba zaboraviti ni činjenicu da je predsednik Srbije Milenkovića na Dan policije 2018. godine odlikovao zlatnom medaljom za zasluge uz reči da “svojim odnosom prema radu daje primer svim kolegama“.

Šta se desilo za svega nekoliko godina, pa je inspektor za primer postao inspektor za smenu?

Zapravo, pitanje svih pitanja – šta tačno misle čelnici MUP-a i predstavnici vlasti da postignu ovakvim potezima osim da poljuljaju i ovo malo poverenja što je u naroda ostalo? Mnogo pitanja, a malo odgovora.

Sve u svemu, da nije došlo do seče knezova, ne bi možda ni do ustanka.

Možda bi Srbi i dalje blokirali neku džadu, šetali po ulicama Beogradskog pašaluka nedovoljno ljuti da krenu u prvu fazu konačnog oslobođenja.

Samo još da nađemo nekog ko bi bio spreman da preuzme ulogu Karađorđa.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.