Smeo poduhvat za spas bankarskog sektora

Naime, administracija Baraka Obame objavila je dugo očekivani plan za koji se u Beloj kući nadaju da će spasti paralisani američki bankarski sistem i oživeti posustalu privredu. Cilj plana, koji je sačinio ministar finansija Timoti Gajtner, jeste da oslobodi banke tereta od gotovo hiljadu milijardi dolara nenaplativih potraživanja. Gajtner je rekao da će vlada iskoristiti gotovo sto milijardi dolara iz paketa pomoći za spasavanje bankarskog sektora kako bi podstakla investitore da kupe takozvana toksična, nenaplativa potraživanja odnosno rizična i na pozajmicama bazirana ulaganja čiji je vrtoglavi pad vrednosti paralisao finansijski sistem u Americi. Uklanjanje takozvanih „toksičnih fondova“ sa tereta banaka ima za cilj da povrati poverenje u normalno funkcionisanje kreditnog tržišta. Veruje se da bi, ukoliko banke ne moraju više da drže velike zalihe gotovine da bi pokrile gubitke uzrokovane „lošim zajmovima“, to omogućilo da obnove uobičajenu kreditnu aktivnost. Vlada bi, istovremeno, obezbedila finansijske garancije za niskokamatne zajmove kako bi ohrabrila privatne investitore da ulože svoj novac. Ukoliko bude uspešan, ovaj plan bi mogao da apsorbuje do 500 milijardi dolara vrednosti „loših zajmova“. Gajtner brani odluku vlade da preuzme rizik, navodeći da je alternativa ne činiti ništa i rizikovati produženu recesiju.

Analitičari navode da se na putu realizacije plana nalaze dve krupne prepreke. Prva je mogućnost da su bankarski dugovi toliko toksični da bi trošak njihovog otkupa, kao mrtve investicije, na kraju morali da plate američki poreski obveznici. Druga je da je moguće da su banke u daleko gorem stanju nego što je to Obamina administracija spremna da prizna. Međutim, najpoznatiji svetski investitor Voren Bafet preporučuje otkup toksičnih dugova kao dobar posao. Predsednik Obama je izjavio da je ekonomski tim „veoma siguran“ da će spasilački plan biti uspešan. Cilj je, kako kaže Obama, da banke ponovo počnu da pozajmljuju, tako da „porodice mogu da dobiju osnovne potrošačke kredite, pozajmice za automobil i studentske kredite“, da mali preduzetnici ponovo budu u stanju da sebe finansiraju i „tada ćemo moći da ponovo pokrenemo ekonomiju.“

S druge strane, ekonomista Feliks Salmon nazvao je plan „propašću“ i „isuviše skupim“. On ukazuje na dilemu kako podstaći banke na prodaju svojih toksičnih dugova, koje vlada učtivo naziva „nasleđenim“ sredstvima“. „Investitori iz privatnog sektora žele da plate što je manje moguće za „nasleđena sredstva“ u cilju uvećanja svojih prihoda“, kaže Salmon. „Banke neće prodati bilo koje nasleđene imovine sem ukoliko to ne mogu da urade po ceni koja je blizu onoj većzabeleženoj“. Analitičar Henri Blodžet izrazio je sumnju u plan navodeći da je vlada ovim potezom preduzela daleko veći rizik nego što je postojao.