„Smernice kao smokvin list za nebrigu i nesposobnost“: Šta je prosvetna vlast obećala, a šta uradila posle izmaknute stolice u Trsteniku i tragedije u „Ribnikaru“?

Umesto prekopotrebnih konkretnih poteza, naročito posle masovne pucnjave u vračarskoj OŠ „Vladislav Ribnikar“, škole su uoči početka nove školske godine dobile smernice za organizaciju i realizaciju rada koje su izazvale ogorčenje među prosvetnim radicima.

– Smernice koje su poslate više unose zabunu nego što bilo šta pomažu, kao i naprasni završetak nastave u junu. Dodatne podrške novih psihologa i
pedagoga nema, a umesto toga se najavljuju policajci sa nejasnom ulogom i ovlašćenjima. Smernice kao smokvin list treba da prekriju ogoljenu
nebrigu i nesposobnost da se odgovori na nazapamćeno nasilje koje se dogodilo – komentariše Nikola Ćurčin, potpredsednik Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije.

Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, kaže da principi i načela koji su istanuti u smernicama treba da se provlače kroz celokupan obrazovno-vaspitni rad.

– Škola je obrazovno-vaspitna ustanova. Ne možete dve nedelje da ostavite bez obaveze da se obrađuje gradivo i da se deca usmeravaju, a da se sve prebacuje na nastavnike da oni procene kada će osetiti potrebu da se pređe na nastavu. Zbog skraćenja prethodne školske godine već je deo nastavnih dana izgubljen, sada će se isto to desiti prve dve nedelje predstojeće školske godine, a upravo je Ministarstvo prosvete to koje stalno insistira na nadoknadi. Kada jedan dan štrajkujemo ili držimo skraćene časove Ministarstvo traži da se nadoknadi propušteno – podseća Ilić.

Ona ističe da obrazovni sistem funkcioniše po jasnim smernicama, a da je dokument koji su dobile škole pun nelogičnosti i rogobatne terminologije.

Mnogo je, dodaje, nepoznanica i sve je prepušteno nastavncima.

– Kažu da treba raditi na prevenciji, a mi ne možemo ni na posledicama. Društva pedagoga i psihologa su na Nacionalnom prosvetnom savetu tražila da svaka škola mora da ima po jednog psihologa i pedagoga, a iznet je i predlog da bi u školama trebalo zaposliti i kliničke psihologe. Umesto obećanja da će broj stručnih saradnika biti povećan dobili smo najavu da će svaka škola imati policajce, ali ne znamo ni koliko će ih biti, niti kakve će biti njihove nadležnosti. Posle majske tragedije jedan od glavnih problema je bio u tome što su policajci završavali svoje radno vreme u 19 sati, a dobro je poznato da je završetak nastave u poslepodnevnoj smeni najrizičniji. Ako će svaka škola imati školskog policajca treba da ih imaju i sve predškolske ustanove – smatra Ilić.

A šta je sve bilo obećano i dogovoreno sa sindikatima prosvetnih radnika?

Posle trsteničkog slučaja Ministarstvo prosvete je formiralo Radnu grupu za prevenciju nasilja u školama i ona je još krajem prošle godine usaglasila niz mera, od kojih je većina podrazumevala izmenu zakonske regulative.

Bilo je najavljeno da će se vladanje ocenjivati brojčano od petog razreda i da će ta ocena ulaziti u prosek, kao i da učenik protiv koga je pokrenut vaspitno-disciplinski postupak neće moći da se ispiše iz srednje škole do okončanja tog postupka. Obećano je zapošljavanje novih psihologa i pedagoga, povećanje naknade za razredno starešinstvo sa četiri na sedam odsto, veće novčane kazne za roditelje nasilnih učenika (iako do sada niko nikad nije kažnjen), te pojednostavljivanje procedure u slučaju trećeg nivoa nasilja i zlostavljanja.

Deo ovih obećanja pretočen je u nacrte izmena seta obrazovnih zakona koje su tokom aprila bile na javnoj raspravi, ali je cela priča zaustavljena tragedijom u „Ribnikaru“.

Po sistemu posle svakog novog problema formira se nova radna grupa dobili smo Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja, iako ni zaključci Radne grupe za sprečavanje nasilja nisu realizovani.

U sastancima sa predstavnicima nekih sindikata koji su usledili, bilo je najava da će zakon dodatno biti promenjen kako bi se unapredila bezbednost u školama. Pominjana je, recimo, mogućnost suspenzije učenika sa nastave (radna grupa krajem prošle godine je tada odbacila ovaj predlog), ali se na tome stalo.

– Aktuelna ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je samo dva dana po stupanju na dužnost krajem jula izjavila da izmene zakona neće biti na dnevnom redu Skupštine Srbije najmanje do oktobra. Od decembra 2022. potrošene su hiljade radnih sati nastavnika, roditelja, zaposlenih u Ministarstvu prosvete, Vladi, na pripreme zakonskih predloga, a rezultata nema. Prodlozi su formulisani, ali nema političke volje da se sprovedu. Pitanje je da li će ti predlozi i u oktobru stići u skupštinsku proceduru – kaže Nikola Ćurčin.

Na pitanje šta su prosvetni radnici dobili od slučaja izmaknute stolice do danas, on odgovara:

– Prosvetni radnici nisu dobili ništa. Roditelji i deca nisu dobili ništa. Moramo što pre da pogledamo istini u oči i shvatimo da smo prepušteni
sami sebi. Donosioce odluka nije briga ili su nesposobni da bilo šta urade. Na nastavnicima, učenicima i roditeljima je da se gde god je to
moguće samoorganizuju i sarađuju – smatra Đurčin.

Gde je u svemu tome država i resorno ministarstvo predstavnici prosvetnih sindikata imaće priliku da lično pitaju ministarku prosvete Đukić Dejanović na sastanku koji je zakazan za danas.