Smernice za rad škola zakasnele i nerealne

Oko 30 stručnjaka okupljenih u ovom savetu treću godinu zaredom formulisali su svoje smernice i preporuke za rad škola u vanrednim i kriznim situacijama, koje će uputiti nadležnim institucijama.

U dokumentu se navodi da bi trebalo uspostaviti kontinuiranu komunikaciju i saradnju između škola, roditelja i učenika, a da bi Ministarstvo prosvete, školske uprave, zavodi i lokalne samouprave trebalo da obezbede podršku nastavnicima.

Podršku bi trebalo da im pruži i prosvetna inspekcija, umesto da primenjuje ustaljene metode nadzora u školama. Stručnjaci, između ostalog, predlažu da nastavnici budu oslobođeni administrativnih obaveza, da im se omogući sloboda i autonomija u kreiranju i oblikovanju nastavnih sadržaja, te da Ministarstvo formira nekoliko mobilnih timova koji će pomagati nastavnicima u realizaciji tematskih i ostalih aktivnosti predviđenih smernicama.

U dokumentu se ocenjuje da najavljeno prisustvo policajaca u svakoj školi nije rešenje za prevenciju i smanjenje nasilja, ali je donekle razumljivo u novonastalim okolnostima.

Predloženo je da se uradi bezbednosna procena svake škole na teritoriji Srbije kako bi se znalo koje škole zahtevaju stalnog školskog policajca, kao i niz mera radi pružanje psihosocijalne podrške i pomoći, koja ne treba da bude koncentrisana samo na nivou škola.

Osvrćući se na dokument koji je uradilo Ministarstvo prosvete, Vesna Vojvodić Mitrović, članica Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, je rekla da su smernice u škole stigle devet dana pre početka školske godine, da su nerealne i da se ne bave ključnim problemima u obrazovanju, a pred nastavnike stavljaju nove obaveze.

Ona je ocenila da će neki nastavnici uveravati sebe da mogu da realizuju sve što je propisano, drugi će raditi po inerciji, a neki dići ruke i reći „ja mogu ovoliko“.

– Kakvu nam poruku šalje Ministarstvo kad je reč o blagovremenosti? Ne kažem da je to nemoguće, ali kakvo je to planiranje? Nije bilo nikakve komunikacije sa nastavnicima, već je sve urađeno po sistemu mi vama argumente, vi nama dekrete – kaže Vojvodić Mitrović, uz napomenu da je u dokumentu boldovano napisano da je odgovornost za sprovođenje smernica na direktorima, nastavnicima i roditeljima dok se Ministarstvo ne pominje.

Ona je napomenula da su nastavnici dobili jasno obaveštenje da svi obrazovni sadržaji i ishodi moraju da budu ostvareni, kao da prethodna školska godina nije prekinuta.

Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, ocenio je da smernice Ministarstva ukazuju na dobar pravac kojim treba da ide naš obrazovni sistem i da bi škole bile bolje ako bi smernice zaživele u praksi, ali se otvaraju problemi kad je u pitanju njihova realizacija.

– Ministarstvo je u smernicama reklo čega treba da bude više u obrazovanju, ali mi znamo da deca i nastavnici stalno trče kroz program. Toliko je sadržaja i tema da nastavnici sa postojećim brojem časova svaki minut moraju da posvete realizaciji programa i nemaju vremena čak ni da zastanu kod nekih tema koja su u programu da deca mogu da promisle i prodiskutuju. Zamislite koliko će imati prostora da se bave temama koje su im potpuno nepoznate. Oni sada u svoj rad treba da uvedu teme za koje nisu pripremljeni – kaže Baucal.

Osvrćući se na izjavu ministarke prosvete koja je rekla da 1. septembar treba da bude dan dijaloga između nastavnika, roditelja i đaka, Baucal je upitao hoće li i prosvetna vlast tog dana pozvati sindikate, nastavnike i asocijaciju roditelja na dijalog.

On je rekao da će školama biti potrebna velika podrška da sprovedu smernice.

– Sindikati nisu protiv duha smernica, ali se postavlja pitanje resursa. Ukoliko se želelo da škole rade drugačije od 1. septembra smernice su morale da dođu mnogo ranije – smatra Baucal, koji kaže da podršku mogu da pruže studenti nastavničkih fakulteta.

Prema njegovim rečima, ako predstojeća školska godina bude identična kao prethodna „to će biti šamar koji udaramo sami sebi jer ćemo time poslati poruku da nas čak i majske tragedije nisu trgle da probamo da uradimo nešto sa školama u kojima naša deca i nastavnici provode svakog dana pet ili šest sati“.

Baucal je kazao da bi smernice Ministarstva trebalo da budu kvantni skok za škole, ali da nema podrške za njihovu realizaciju. U takvim okolnostima, dodao je, možemo očekivati da će one škole koje su i do sada živele u duhu smernica iz nekih svojih razloga, nastaviti tako da rade i naredne školske godine.

Neke škole će možda biti ohrabrene da počnu tako da rade, ali je velika verovatnoća da će to biti samo u prve dve nedelje i da će se potom vratiti na staro. U većini škola će se raditi isto kao i prethodne školske godine, smatra Baucal.

– Ono što će sigurno biti drugačije je školska dokumentacija. Ako mi kao javnost budemo dobijali izveštaj iz Ministarstva kako je protekla ova školska godina, ono nema drugog načina nego da sačini izveštaj na osnovu školske dokumentacije. A ta dokumentacija će govoriti kako je sve prošlo savršeno, dok ćemo mi znati da je škola identična – naveo je Baucal.

Nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić očekuje da će predstojeća školska godina ličiti na ovu za nama.

– Ako ne naučimo na tuđim greška, onda bi trebalo da učimo na sopstvenim. Imali smo dve tragedije u maju koje bi trebalo da budu najveća moguća škola. Međutim, to neće biti škola ukoliko ne bude bilo promena. Posle četiri meseca od tragičnih događa nema ni naznaka nekih drastičnih promena. A drastična promena u ovoj situaciji bi bio potpuno drugačiji pristup narednoj školskoj godini, drastično bi bilo da su nastavnici imali bar petnaestodnevne pripreme da znaju šta im je cilj i šta treba da rade kad uđu u razred 1. septembra – rekao je Verbić.

On je kazao da je školama potrebna fleksibilnost u radu i podrška, kao i da se ne insistira na dodatnoj kontroli.

– Nama ne treba još 200 inspektora koji bi kontrolisali šta rade nastavnici, nama treba još 200 savetnika koji bi im pomogli, to mora da bude prioritet. Administracija mora da bude u drugom planu – smatra Verbić.

Kada je reč o situaciji u OŠ „Vladislav Ribnikar“, mišljenje stručnjaka okupljenih u Građanskom savetu za vanredne i krizne situacije je da se nova školska godina u ovoj školi mora odvijati uz multidisciplinarni tim za podršku koji će nastavnicima, stručnim službama, roditeljima i porodicama dece koja pohađaju ovu školu, ali i samoj deci biti uvek dostupan, uz jasno definisane smernice i pojedinosti o načinima organizacije kako tehničkih tako i suštinskih stvari i pristupa u realizaciji nastave i školskog života.

Baucal kaže da će ono što se bude dešavalo u „Ribnikaru“ biti ogledalo našeg društva.

– Ta škola i svi koji su sa njom povezani imaju dodatne potrebe za stalnom podrškom. Niko ne može dati recept šta je najbolje za tu školu, ali možemo da obezbedimo podršku u psihološkom i pedagoškom smislu, da jedan tim stalno bude u toj školi i pomogne nastavnicima, kao i roditeljima koji su se podelili oko raznih tema da razumeju jedini druge, da se dogovore i da se svi problemi i otvorena pitanja rešavaju unutar te zajednice – ističe Baucal.

Kompletan tekst Smernica i preporuka za rad koji je sačinio Građanski savet za vanredne i krizne situcaije Društva za održivu budućnost Koraci možete pogledati OVDE