Smešno je da Jovanović nekoga optužuje za krvavi novac

Iako vas nijednom rečju nisam pomenuo u završnoj reči, u delu u kome sam analizirao izvedene dokaze i iskaz svedoka Čedomira Jovanovića, imao sam priliku da na sajtu lista Danas pročitam vaše saopštenje u kome se zlonamerno iznose neistine.

U analizi nespornih dokaza i činjenica ja sam izneo činjenice o gospodinu Čedomiru Jovanoviću koje su izvedene kao dokazi u postupku, bez ikakve namere da vređam gosn. Jovanovića, a ponajmanje da ga napadam niti da se bavim njim van dokaznog postupka. Njega odslikavaju nesporne činjenice, dokazi i svedoci izvedeni pred sudom.

U tom smislu napominjem: da nikada nisam branio nijednog člana mafije, da niko nikada, pa ni tužilac, nije okarakterisao pobunu Jedinice za specijalne operacije kao uvod u ubistvo premijera Đinđića, potpukovnik bezbednosti Lečić, koga ja branim, nikada nije osuđivan i nikada nije dovođen u vezu sa bilo kojom mafijom, isti je poslat u jedinicu u Kuli po naređenju tadašnjeg načelnika Državne bezbednosti da bi doveo tadašnjeg komandanta kod načelnika. Nikada nisam branio Milorada Ulemeka Legiju niti bilo koga od lica koje vi navodite u tekstu.

Gospodine Jovanoviću, alijas LDP, poznato je da ja o Vama i o Ulemeku mislim sve najgore, iako ga, za razliku od Vas, nikada lično nisam upoznao niti sa njim razgovarao. Kakvi ste Vi bili sa njim najrečitije govori događaj iz hodnika sudnice, kada Vas je Legijina žena prebila tašnom. Nadam se da se sećate šta Vam je tom prilikom rekla, a ako se ne sećate, podsetiću Vas drugom prilikom. Vas sam upoznao jer sam Vam bio besplatni advokat 2000. godine i znam šta ste imali i ko ste bili. Takođe, znam i u kojim privatizacijama ste učestvovali i na koji način. Priznaćete ipak je malo smešno da Vi optužujete o krvavom novcu i o Vašim prijateljima.

Ja sam, poštovana gospodo, bio na suprotnoj strani, kao neko ko je hapsio kriminalni klan, a u sudskom postupku zastupao oštećene protiv njih, što je takođe opštepoznato. Ja ih nisam posećivao u zatvoru sa tortama, čekao na aerodromu, odlazio u Šilerovu. Dok sam ja bio ministar, ti iz Šilerove nisu imali obezbeđenja, niti su mogli da isleđuju druge kriminalce, pa tako prebijene da ih ostavljaju pored puta. Takođe nikada nisam branio ni zastupao Vojislava Koštunicu, niti sam teoretičar trećeg metka, jer sam u taj predmet uključen u svojstvu punomoćnika oštećenih osam meseci posle izjava svih svedoka iz Zoranovog okruženja. Dakle, ja jesam tražio od svedoka da kažu istinu i da ne popuste pod pritiscima da promene iskaz, kako je to odgovaralo nekim bivšim Zoranovim prijateljima. Opštepoznata okolnost je da sam upravo ja, kao ministar, pokrenuo postupke za otkrivanje ubica Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije, Ibarsku magistralu i mnoge druge i da u tim sudskim predmetima ni u kom svojstvu nisam učestvovao.

Podsetiću vas gospodo da sam, zgrožen aktivnostima vašeg predsednika i nekolicine secikesa, petog oktobra 2002. godine javno podneo ostavku i napustio ministarstvo nakon pritisaka vašeg štićenika na sudije i tužioce da čelnici Zemunskog klana budu pušteni iz pritvora. U toj ostavci je napisano sve što je kasnije, na žalost Srbije, utvrđeno sudskim presudama. Na žalost vašeg predsednika, ima dosta dokaza i svedoka koji ubice ovih ljudi, pa i premijera, dovode u vezu upravo sa g. Jovanovićem.

Tvrdite, gospodo, da protest ispred Sava centra iz 2001. godine ima veze sa atentatom na premijera 2003. godine. Tim pre mi nije jasno vaše stanovište o moralnoj gromadi koja je dresirane štetočine iz pre petooktobarskih događaja pustila iz zatvora i na taj način omogućila da do atentata dođe. Verovatno je to učinio zato što su delili iste humane vrednosti.

Gospodin Jovanović dobro zna koliko je vikao i zašto, kada smo u policiji objavili Belu knjigu kriminala u Srbiji. Nije gospodin Jovanović u sukobu sa mnom, već sa stvarnošću i ne treba njemu obezbeđenje zato što je čist, već zato što su mu, kako sam kaže, ruke prljave. Takođe je netačno da je Zemunski klan pokušao nekoga da ubije tri puta. Takva priča o političkoj žrtvi Čedomira Jovanovića se više nikome ne može prodati.

Poštovana LDP gospodo, teško mi je da shvatim zašto se vi branite kad o vama reč nisam rekao, osim ako i kod Vas ne važi deviza francuskog kralja „stranka to sam JA“. Teško mi je da shvatim kako ste mogli da postanete, što klinci kažu, para opozicijska stranka, za koliko, se baš toliko, slažete sa ljudima osnivačima, koji su u proleće 2003. godine izgovarali grozote tipa „I Tito je pred smrt imao problema s nogom“, sa Zoranovim političkim protivnicima koji su prelepljivali njegovo ime u Bulevaru Zorana Đinđića nalepnicama sa imenom Ulica Ratka Mladića, sa strankama čiji su članovi palili ambasade po Beogradu i sa političkom strankom kojoj je kolevka stranka koja je pak zajednički imenitelj svih osuđenih u postupku za ubistvo premijera Đinđića.

Čudim se kako je moguće jednom broju čestitih i pametnih ljudi u LDP-u prodati laž u sopstvenoj veličini uprkos notornim činjenicama.

Na kraju, da pojasnim, ja nemam nameru da učestvujem u daljoj prepisci sa vama u „uveseljivanju zbunjenih“ za račun vlasti, ali isto tako neću dozvoliti iznošenje lažnih optužbi, jer nismo baš svi iz demokratskog bloka krivi za apatiju glasača, za sadašnju vlast i bekstvo najobrazovanijih iz zemlje.