Smilja Avramov: Stogodišnjakinja

Rođena 15. februara davne 1918. u Pakracu, u Zapadnoj Slavoniji, koja je tada bila pod Austrougarskom, Avramov se danas, slaveći 100 godina života, može pohvaliti bogatom biografijom.

Završila je gimnaziju u Sušaku 1936. godine. NJeno dalje školovanje u Beču prekinuo je Drugi svetski rat. Izgubila je 11 članova porodice u logoru Jasenovac. Pravni fakultet je završila u Zagrebu 1947. godine, doktorirala je tri godine kasnije na Pravnom fakultetu u Beogradu. Prvo je izabrana za asistentkinju 1949, potom za vanrednu profesorku 1960, da bi redovna profesorka međunarodnog javnog prava postala 1965. godine. Od 1973, pa do odlaska u penziju (1985) bila je šefica Katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose.

Za mnoge velika Srpkinja i patriotkinja, za druge nacionalistkinja i desničarka, za Smilju Avramov se često kaže da je tokom 90-ih bila u grupi tzv. „Miloševićevih akademika“. Upravo je tokom 1991. i 1992. bila stručna konsultantkinja Slobodana Miloševića. Jedna je od osnivača Odbora za zaštitu Srba od Haškog tribunala, 1996. godine. Pred Haškim tribunalom je 2004. bila svedokinja odbrane u postupku protiv Miloševića, a pomagala je i njegovim pravnim timovima, kao i timovima Radovana Karadžića (članica je Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću), Vojislava Šešelja, Ratka Mladića, koji je želeo da mu ona bude pravna savetnica. Od 1996. do 2009. bila je članica Senata Republike Srpske.

Usavršavala se u Londonu i SAD-u, a predavala je po pozivu na mnogim univerzitetima u Evropi, Aziji i Americi. Bila je dugogodišnja predsednica Jugoslovenskog udruženja za međunarodno pravo, a od 1980. do 1982. i svetskog Udruženja za međunarodno pravo. Avramov je, između ostalog, bila i predsednica Svetske konfederacije za mir i razoružanje, te članica izvršnog odbora Međunarodnog udruženja pravnika za borbu protiv nuklearnog naoružanja.

Srpska pravoslavna crkva joj je dodelila Orden Svetog Save 2014. godine, a bivši predsednik Tomislav Nikolić uručio joj je Sretenjski orden prvog stepena na njen rođendan 2015. godine. Objavila je dela poput „Genocid u Jugoslaviji 1941-1945“, „Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije“, „Trilateralna komisija: Svetska vlada ili svetska tiranija“. Potpisnica je zahteva za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihailovića.