Smit: Zastrašivanje svedoka realnost, odlaganje suđenja Tačiju povećava rizik

Za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima u najmanje 34 pritvora OVK, optuženi su i Tačiju podređeni Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep) i Jakup Krasnići (Krasniqi).

U prvom usmenom obraćanju sudu u Hagu, tokom rasprave o stanju u postupku, Smit je naglasio da je „uznemiravanje i zastrašivanje svedoka na Kosovu realnost“ i da će se rizik za svedoke povećavati ako početak suđenja bude nepotrebno odlagan, kao što traži odbrana optuženih.

Sudija za prethodni postupak Nikola Giju (Nicolas Guillou) danas nije dozvolio raspravu o početku suđenja, zato što nije bila na dnevnom redu, uz ocenu da je za nju prerano. Sudija Giju nije se izjašnjavao o zahtevu tužilaštva da početak procesa zakaže za septembar.

Tužilac Smit sugerisao je da ostaje pri stavu koji je tužilaštvo ranije više puta izložilo – da bi proces trebalo da počne u septembru. Tužioci bi pretprocesni podnesak – u kojem će detaljno opisati dokazni postupak protiv optuženih – podneli 1. jula.

Tome su se žestoko usprotivili svi branioci, predvođeni Veseljijevim advokatom Benom Emersonom (Emmerson).

Ideju da proces može početi u septembru, Emerson je ponovo nazvao „smešnom“ i „apsurdnom“, tvrdeći da je tužilaštvo braniocima dostavilo ogromnu količinu „haotičnih“ dokumenata za koje ne zna da li će ih uopšte upotrebiti na suđenju.

Za proučavanje tih dokumenata, odbrani je potrebno vreme do početka aprila, da bi tek potom počela da sprovodi svoju istragu, rekao je Emerson, koji je ranije tvrdio da će za suđenje biti spreman tek u julu 2022.

„Koliko smo do sada videli, u tim dokumentima ne postoje gotovo nikakvi dokazi protiv Veseljija, Nijedna mrvica dokaza da je Veselji počinio zločin“, rekao je Emerson.

Po njegovim rečima, tužioci su, zato što nemaju dokaze protiv optuženih, izmislili navodni udruženi zločinački poduhvat.
Emerson je tužilaštvo optužio da nastoji da odbranu na silu natera u proces za koji nije spremna, što je „neetički“.

Tvrdeći da braniocima nije jasno za šta se terete Tači i saoptuženi, Emerson je tužioca Smita je nekoliko puta, izazivačkim tonom, prozvao da ustane i podrobno objasni svoje tvrdnje protiv optuženih. Glavnog tužioca nazvao je, u nekoliko navrata, „gospodin Blek (Black).

Pre nego što je Smit uzeo reč, tužiteljka Kler Loson (Clare Lawson) odgovorila je da je tužilaštvo svoje tvrdnje jasno izložilo u optužnici i pozvala Veseljijevog branioca da je pročita.

Emerson je sugerisao da branioci, većinom britanski advokati, imaju profesionalnu obavezu da ne učestvuju u suđenjima koja „klize ka uskraćivanju pravde“.

Tužilac Smit uzvratio je da Emerson pribegava „ličnim napadima“ i „pretnjama da neće učestvovati u procesu ako mu se ne sviđaju odluke“ suda.

„Lični napadi ne pojačavaju snagu argumenata“, podvukao je Smit.

On je ponovio da je tužilaštvo želi i radi na tome da odbrana ima dovoljno vremena da se pripremi, kako bi suđenje bilo pravično.

„Ali, postoje i žrtve koje su dve decenije čekale na pravdu. A postoji i realnost uznemiravanja i zastrašivanja svedoka“ na Kosovu, naznačio je Smit. Što više vremena protekne do početka suđenja, rizik za svedoke biće, po njegovim rečima, veći.

Tužilac se zapitao i zašto odbrana traži „godine“ da se pripremi, ako istovremeno tvrdi da ne postoje dokazi protiv optuženih. „To nema smisla“, kazao je Smit.

Osvrćući se na resurse odbrane, glavni tužilac podsetio je da je „Vlada Kosova saopštila da je izdvojila 20 miliona evra za odbranu optuženih“, koji i sami raspolažu značajnim fondovima.

Sva četvorica optuženih, kao i njihovi branioci, u današnjoj raspravi učestvovali su preko video veze.

Tači (52), Veselji (53), Seljimi (49) i Krasnići (69) optuženi su za zlodela počinjena u najmanje 34 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.

U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade. od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice. Od hapšenja, Tači i saoptuženi su u pritvoru suda u Sheveningenu (Scheveningen).