Na oko 60 kilometra od Beograda, u sremskom selu Nikinci, raste papričica „Karolina riper“, poznata i kao „Smrt iz Karoline“, koja prema Ginisu, spada u najljuće na svetu.
„Karolinu riper“ i 80 drugih soriti paprike, uzgaja Svetlana Gligorić Ranitović u svom plasteniku.
– Postoji još jedna prapričica, koja je ljuća od „Karoline riper“ i zove se „Zmajev dah“, ali ona nije za upotrebu i zbog svoje ljutine može biti opasna za ljude – objašnjava Gligorić Ranitović za Danas.
Svet ljutih papričica otkrila je na internetu, a privukle su je svojim atraktivnim izgledom, neobičnih oblika i boja, zbog čega se koriste i u dekorativne svrhe.
– Oduševila sam se njihovim izgledom i odlučila da ih uzgajam. Prvo seme sam nabavila u Nemačkoj, a sada imam oko 800 komada papričica i uglavnom ih naručujem iz Brazila i Španije. Iako potiču iz južnih krajeva, mogu da uspevaju i kod nas, ali zahtevaju dosta toplote – objašnava naša sagovornica.
Osim crvene „Karoline ripier“, koja je najljuća, uzgaja i malu žutu papričicu, pod nazivom „Aji čarapita“, koja vodi poreklo iz Perua i spada u najskuplje na svetu.
– Kilogram osušene „Aji čarapite“, na svetskom tržištu kreće se čak do 20.000 evra, ali je za jedan kilogram potrebno mnogo plodova, jer je sitna i lagana. Prodaja se isključivo obavlja preko intereneta, nekada dođu i ovde u Nikince da ih preuzmu. Ima kupaca iz Hrvatske, koji ih kasnije prodaju dalje u Švedsku i Nemačku – objašnajva naša sagovornica.
U Srbiji ima tek nekoliko privatnih uzgajivača, koji proizvode male količine, a kupci su najčešće mlađe osobe željne izazova.
– Ljudi koji vole ljuto oduševe se kada vide toliko paprika, raznih boja, na jednom mestu. Najčešće je reč o mlađim ljudima, tridesetih godina, koji vole žestinu. Neki se malo i dokazuju, jer za to treba imati i hrabrosti. Aktuelna su i takmičenja, na kojima prvo morate da potpišete papir da papričice uzimate na sopstvenu odgovornost, a na takvim događajima obavezno su prisutna i kola Hitne pomoći – kaže Gligorić Ranitović.
Objašnjava da ih u ishrani treba koristiti pažljivo i u veoma malim količinama, kao i da se sama još nije usudila da proba „Karolinu riper“ .
– Primera radi, naše domaće ljute paprike feferone imaju do 7.000 skovila, što je jedinica mere kojom se opisuje ljutina u paprikama, dok „Karolina“ ima 2,2 miliona skovila. Ima ljudi koji vole ljuto i jedu bez problema. Mlevena paprika pakuje se u sasvim maloj ambalaži, jer se koristi bukvalno na čačkalicu, tako što je umočite u prah i otresete, i to zrno koje ostane, dovoljno je da zaljuti jedan veliki lonac – objašnjava ona.
Berba ne zahteva posebne uslove, a jedino treba paziti da paprika ne pukne u ruci, pa se zato nose zaštitne rukavice.
Posla kaže ima tokom cele godine, a prve plodove u ovoj sezoni očekuje za mesec dana.
– Seju se u januaru, a da bi stasale za branje, treba im oko šest meseci, dok berba ume da se oduži i do novembra.
Prodaju se sveže, ali se traže i sosevi, turšija, sušena i mlevena papričica.
– Sve što se proizvede se i proda. Posebno je tražen specijalitet kombinacije slatkog i ljutog ukusa, pa nikada ne ostaju zalihe. Sos se pakuje u malim bočicama od maksimalno 100 mililitara. Kada ga kuvam, to radim napolju i veoma sam obazriva zbog pare, pa preko usta i nosa obavezno nosim masku, ne onu običnu medicinsku, već pravu, vojničku – objašnjava naša sagovornica.
Za kraj, čitaocima Danasa, preporučuje svoju omiljenu sortu, takozvanu „Halapenjo papriku“, za koju kaže da je ljuta, ali prelepog ukusa, od koje mogu da se prave sjajni sosovi.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.