Smrt, krađe i požari u „ugašenom“ selu

I od 2009. godine, kako navode, traju njihovi problemi i muke. Konkretno, kako su u pismu tadašnjem predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću 2015. naveli – „Gradimir nigde ne radi i poče da obija kuće, krade imovinu, pljačka pokućstvo, mašine, alate, parate, naročito kazane za pečenje rakije i sve što je od bakra i sve što je vredno i može negde nekome da se proda.“

Milošević ima dvadesetak prijava za razna krivična dela. Trenutno je na izdržavanju četvoromesečne kazne zatvora pa su meštani malo odahnuli, ali se boje šta će biti posle kad izađe iz zatvora, budući da i posle dosadašnjih privođenja i zatvaranja njegovi zulumi nisu prestajali, već su postajali i teži i agresivniji – prebijanje meštanina invalida na sokaku, ubijanje pasa i ubacivanje njihovih leševa u bunar vlasnika, sve do krađa živine i sitne stoke naočigled nemoćnih meštana.

Inače, i ovo selo kao i okolna je pred – gašenjem. U njemu sada ne živi više od 25 meštana, uglavnom starih ljudi, a proredili su se i letnji dolasci onih koji u Valnišu imaju okućnice, a žive u okonim mestima. Strah od Miloševića kao da ubrzava nestanak.

Gordana Jovanović iz Babušnice ima u Valnišu kuću. Kaže da ona i njeni nerado idu u selo jer ne znaju šta će zateći. Boje se, kaže.

– Sestri od tetke koja živi u Boru je 1. maja zapaljena kuća i sumnjamo na njega. I meni je svojevremeno buknuo požar u šupi u centru Babušnice a on je pre toga bio ovde. Trenutno je u zatvoru od četiri meseca ali ne znam za koje krivično delo, jer prema našim saznanjima ima 17 krivičnih prijava pošto nas maltretira desetak godina od kako se vratio. Za poslednjih nekoliko godina niko ništa nije preduzeo da nas zaštiti, a maltretiranje predugo traje. U selu je zapaljeno 13 zgrada i za neke od njih je priznao da ih je zapalio sam ili sa saučesnicima. U Valnišu su preostali samo stariji meštani. Mnogi koji su poreklom iz našeg sela renoviraju kuće ali sve to on uništi, pa i ti ljudi preko leta ne smeju u selo. Policija ga privede, bude u pritvoru a onda ga puste i ne znaju ni oni šta će s njim da rade – kaže Gordana koja u Babušnici ima prodavnicu pogrebne opreme.

Učitelj u penziji Bogdan Andrejić (74) živi u Nišu. Kaže da ovo nasilje nad meštanima sela traje deset godina i neko bi to konačno trebalo da zaustavi.

– On je moj prvi komšija. Meni je obio kuću, iz nje odneo sve što je moglo da se odnese. Kad sam ga pozvao rekao mi je „da su došli lopovi i da je on stvari iz moje kuće spasio da ih ne odnesu, a oni su se razbežali“. Naravno da sam pozvao policiju i kad je stigla pozvao me „da mi vrati stvari“. Tražio sam uviđaj. Uzeo je posteljine, prekrivače, ćebad, jorgane, nove stvari, alat… Sve je to u vrednosti od oko 3.000 evra. Neverovatno je da se ovom nasilju ne može stati na put. To traje godinama i gotovo da nema kuće koju nije obio i iz nje odneo vredne stvari. Sve ređe idem u selo jer ne znam šta ću tamo da zateknem. Nosim posteljinu iz grada da bih mogao da prespavam u svojoj kući u selu – priča Andrejić.

Pre šest godina su meštani sela, zvanično, kao Mesna zajednica, pisali tadašnjem predsedniku Vlade a sadašnjem predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, tadašnjem ministru pravde Nikoli Selakoviću, Policijskoj upravi Pirot, Višem i Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu, Višem i Osnovnom sudu u Pirotu…

U pismu koje su svojevremeno uputili Vučiću a koje je potpisalo dvadesetak meštana i onih koji u njemu imaju rodne kuće obaveštavaju ga da su „oštećeni su prijavljivali obijanja kuća i krađe, a policija je u pretresu kod njega mnoge stvari pronalazila, vraćala oštećenima ali je on uspešno mnogo toga prodavao svojim saradnicima tako da je sve što je vredno iz ovog sela nestalo“. Još dodaju da on „ni u jednom slučaju nije procesuiran, najčešće bude priveden, da izjavu a posle toga je pušten na slobodu“ a da se dešavalo „da preko leta budu zapaljena sena, da su planule i dve kuće i ambar“ i meštani sumnjaju „da je on to učinio“ i da žive u strahu i zebnji šta će biti sutra. Potpisnici ovog pisma poimenično navode kakve su sve štete prerpeli, sumnjaći upravo na njega.

I u ostalim dopisima upućenim pravosudnim i policijskim organima, navode „da u selu čuvaju noćne straže od straha da ne dođe do paljevina stambenih i pomoćnih objekata“. Iz Višeg Tužilaštva u Pirotu su 2012. godine dobili odgovor da su protiv Miloševića bila pokrenuta četiri krivična postupka za krivična dela teška krađa i narušavanje javnog reda i mira. Iz Policijske uprave Pirot su meštani Valniša takođe pre 7 godina dobili pisani odgovor da su protiv njega „preduzimane sve potrebne zakonske mnere i radnje u cilju otkrivanja u rasvetljavanja krivičnog dela kao i sprečavanje vršenja krivičnih dela“ i da su podnošene krivične prijave Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu i zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka iz oblasti javnog reda i mira i bezbednosti saobraćaja Prekršajnom sudu u Pirotu.

Protiv Miloševića podneta 21 prijava

Iz Osnovnog javnog tužilaštva u Pirotu dobili smo obaveštenje da je ovom Tužilaštvu od 2009. do 2018. godine podneta 21. krivična prijava protiv Gradimira Miloševića iz Valniša. Reč je o prijavama za krivična dela teška krađa, krađa, ugrožavanje sigurnosti, samovlašća. Podneti su otpužni predlozi, neke od prijava su odbačene a kod većine prijava su u toku dokazne radnje. Gradimir Milošević je na izdržavanju zatvorske kazne po presudi za krivična dela teška krađa po pravosnažnoj presudi Osnovnog suda u Pirotu, navodi se u najnovijem saopštenju Osnovnog javnog tužilaštva u Pirotu.

Štampao sopstvene umrlice

Od meštana Valniša, ali i iz pisma (tada premijeru) Vučiću može se saznati jedna utoliko verovatnija što deluje sasvim neverovatno – „legenda“ o Miloševiću. On je posle povratka u selo išao kao građevinski preduzimač u „pečalbu“ u Boljevac. I tamo je, pričaju meštani, imao aktivnosti poput sadašnjih u Valnišu. A kad se „digla kuka i motika protiv lopova i prevaranta… on pobeže i otuda… a pri bekstvu napisa svoju umrlicu i nalepi je po svim banderama, što je poznato Policijskoj upravi u Boljevcu, a prevarenim građanima postade jasno da je umrla i njihova opljačkana imovina“, piše u pismu meštana Vučiću.

U ovoj priči se, međutim, ne pominje interesantna koincidencija u vezi sa terenom „pečalbe“ – naime, dugogodišnji predsednik opštine Boljevac je iz sela dva kilometra udaljenog od Valniša.

Sumnjivo samoubistvo

Strah Valnišana, ali i sumnje da Milošević ima „zaštitu u policiji i pravsuđu“ pojačava i najtragičniji događaj u selu. Naime, juna 2017. zapaljena je i do temelja izgorela kuća Zorana Pančića. NJemu su susedi ustupili na korišćenje drugu u kojoj je, međutim, 5. Maja ove godine siroti čovek pronađen obešen „u polusedećem stavu“, što je zvanično okarakterisano kao samoubistvo.

Međutim, meštani usled straha kome „rastu oči“ podozrevaju da je i ovde Milošević umešao svoje prste. Obdukcija je, međutim, odbijena, a pokojnikov brat Goran nam potvrđuje da su mu istražitelji rekli da je ona nepotrebna jer je bilo tako kako su ustanovili.

Ovaj događaj, štagod da je u pitanju, samoubistvo ili nešto drugo, dobro objašnjava i prirodu straha Valnišana, ali i nezadovoljstvo što „zvanični organi ništa ne preduzimaju“ na šta oni (tužilaštva, Ministarstvo pravde i policijski organi) uzvraćaju posebno posle pisma Vučiću birokratskim nabrajanjem koliko je privođenja, salušanja ili krivičnih prijava bilo. A reč je o tome da meštani Valniša traže konkretne mere koje bi rezultirale time da Milošević dovoljno dugo bude sprečen da se vraća u selo i ponavlja paljevine i pojačava nasilje.