Šta nam seje smrt i posle 25 godina od bombardovanja: I dalje traje polemika o raku i bombama sa osiromašenim uranijumom

Prema poslednjim podacima, od raka je 2021. umrlo njih 20.767, odnosno  11.611 osoba muškog pola i 9.156 osoba ženskog pola.

I to su u čitavoj ovoj višednevnoj polemici da li postoji porast broja obolelih i da li je uzrok tome bombardovanje 1999, kada je osiromašeni uranijum bačen na nas, gađana hemijska prostrojenja, kada su opasne materije zagadile životnu sredinu, posredno uticale na život ljudi – jedine egzaktne činjenice.

Istovremeno, malo je građana koji nisu primetili ponovo, po ko zna koji put, tvrdnje dva uvažena lekara u Srbiji, Danice Grujičić i Zorana Radovanovića, da je osiromašeni uranijum mogući uzrok značajnog porasta obolevanja naših ljudi od raka (Grujičić), ali i da to uopšte nije tačno (Radovanović).

Srbija prva po broju umrlih u Evropi

Bivša ministarka zdravlja je pre desetak dana, na konferenciji za novinare Inicijative za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, izgovorila da je Srbija na prvom mestu u Evropi po broju umrlih od karcinoma, a da broj obolelih od malignih bolesti od 1999. godine značajno raste.

Kazala je da je statistička analiza malignih bolesti za period od 1999. do 2018. godine pokazala značajan rast malignih bolesti u Srbiji svake godine.

Kako je objasnila, broj obolelih 1999. godine bio je 19.000, 2018. godine 30.000, dok je broj obolelih u 2021. godini 40.000.

Značajan broj umrlih od raka

Dodala je da je i značajan broj umrlih – 12.000 slučajeva 1999. godine, 15.000 u 2018, i 20.000 u 2021. godini.

Analiza smrtnosti od malignih bolesti, rekla je Grujičić, pokazala je da je Srbija u Evropi na prvom mestu, a da za njom slede i zemlje iz regiona, i navela da smatra jda e to posledica nukleranog zagađenja 1999. godine.

Sa druge strane, Radovanović osporava iznete podatke, tvrdi da je važno što nije reč o karcinomima, već o kanceru, kao grupi bolesti koja, pored karcinoma, uključuje sarkome, leukemije i limfome, te da ne rastu maligne bolesti, već eventualno njihova učestalost.

„Mnogo je važnije što je, u potrazi za uzrocima, potrebno posmatrati obolevanje, a ne umiranje. I tu nas čeka iznenađenje: po broju obolelih od raka u Evropi, mi smo na neupadljivom mestu, negde blizu sredine. Dakle, ništa neobično, a činjenica da smo u evropskom vrhu po umiranju ukazuje, kao što je i laicima poznato, samo na dve stvari: a) kasno se javljamo lekaru (neprosvećenost, nedovoljna dostupnost lekara itd.) i b) loše smo lečeni (liste čekanja, nedostatak inovativnih lekova i sl.)“, napisao je on u svom ličnom stavu u Danasu.

On tvrdi, pozivajući se „na svetsku nauku i najuglednije naučne institucije po kojima je uranijum (čak i ako je obogaćen) toksičan, ali nije kancerogen.

Kovčin: Osiromašeni uranijum može da izazove rak

Vladimir Kovčin, naš čuveni onkolog kliničar, koji je čitav radni vek proveo u lečenju raka, upitan da li je osiromašeni uranijum kancerogen, rekao za Danas:

„Naravno da je kancerogen, u smislu kao i svaka druga radioaktivna susptanca. Ali, neće svako ko je bio u kontaktu sa uranijumom dobiti karcinom. To zavisi od kumulativne doze zračenja koju je ta osoba primila. Neko ko je proveo više vremena na polju radeći ili na mestu gde je bačen uranijum ima više šansi da dobije rak“.

Obazirući se na aktuelne Batutove podatke o broju obolelih i umrlih, Kovčin dodaje da su najučestaliji maligni rak dojke, debelog creva i pluća.

„Broj obolelih od malignih bolesti u Srbiji je relativan. Zato što većina kolega propusti da prijavi sve slučajeve računajući da će to neko drugi da uradi. Recimo hirurg koji je otkrio bolest propusti da je prijavi misleći da će neki drugi specijalista u procesu lečenja to učiniti. Verujem da je broj obolelih od maliginih bolesti čak i veći, a savet kolegama je da prijave svaku dijagnozu malignog tumora. Čak i ako se dupliraju prijave, na primer, za istu osobu onkolog i hirurg pošalju, tada se na osnovu matičnog broja pacijenta odbacuju sve koje su višak“, objašnjava Kovčin.

„Utisak mi je da je rak u porastu“

Prema njegovim rečima, da bismo precizno znali trend povećanja broja obolelih morali bismo da radimo uporedne analize za svaku godinu i svaki malignitet:

„Tada bismo mogli da kažemo da li je rak u porastu. Moj utisak je da jeste, da je iz godine u godinu sve veći broj pacijenata. To je jedino moguće dokazati na osnovu praćenja nekoliko prethodnih godina. S druge strane, treba voditi računa da nam se populacija stanovnika smanjuje. Imamo ljude koji se iseljavaju iz Srbije, negativni prirodni priraštaj, i u vezi sa tim, čak i da brojka obolelih ostane ista, uzevši u obzir smanjenje broja stanovnika, onda imamo evidentan porast obolenja.“

Komentarišući aktuelnu polemiku Radovanović sa podacima koje je iznela Grujičić, Kovčin kaže da je prati i dodaje:

„Pratim polemiku poslednjih dana“

„Profesorka Grujičić je jako dobro objasnila moguću etiologiju obolenja, odnosno potencijalne uzroke pojave bolesti. A, polemiše se da li stvarno postoji porast broja obolelih ili ne. Sigurno je da sve što se desilo tokom bombardovanja 1999. godine, bacanje osiromašenog uranijuma, hemija izlivena gađanjem hemijskih i drugih postrojenja, kada su se opasne materije po zdravlje ljudi našle u životnoj okolini, ali i stres koji smo imali tokom bombradovanja, značajno su mogli da utiču na to da dođe do obolevanja od raka većeg broja ljudi, nego što bi to bio slučaj da svega toga nije bilo. Da bismo to dokazali potrebno je uporediti brojeve novoobolelih iz godine u godinu sa brojem stanovnika u Srbiji za sve te godine pojedinačno. I tada će se razjasniti ko je u pravu od ta dva uvažena profesora“, navodi Kovčin.

Upitan da li je uopšte moguće dokazati šta je konkretno uticalo na pojavu raka kod neke osobe, osiromašeni uranijum, duvan, alkohol, hemija, emulgatori u hrani, stres ili nešto treće, ili pak sve to zajedno, a što spada u kancerogene, on kaže:

„Sve što ste nabrojali utiče na pojavu bolesti. Kada je reč o uranijumu, on je težak i ostaje u regionu gde je bačen. Međutim, isparenja od sagorevanja uranijuma i prašina mogu da odu i dalje od mesta gde je uranijum bačen. Sam uranijum kao takav nije uticao na povećanje karcionoma u našoj zemlji, ali je moguće da je uticao na lokalu. I tu postoji mogućnost analize. Uzme se ranija statistika obolevanja pre bačenog uranijuma za to konkretno mesto, a potom i statistika godinama posle bacanja uranijuma. Možda bismo mogli tako da vidimo razliku. Ali, pošto su tu `umešani` i drugui faktori koji mogu da dovedu do obolenja, stres zbog padanja bombi, gađanje hemijskih postrojenja i drugi, ne možemo da tvrdimo da je samo uranijum okidač za razvoj maligniteta“, naglasio je on.

Vrste raka koje sada bolujemo

Sa druge strane, u Batutu za Danas otkrivaju koje vrste raka su najviše dobijali naši građani:

„Prema podacima registra za rak, muškarci su najviše obolevali i umirali od raka bronha i pluća, raka debelog creva i rektuma i raka prostate. Kod žena maligni tumor je najčešće bio lokalizovan na dojci, bronhu i plućima i debelom crevu i rektumu“.