Da li bi vraćanje smrtne kazne smanjilo broj krivičnih dela: Sagovornici Danasa o najnovijem predlogu predsednika Vučića

Komentarišući ubistvo devojčice Danke Ilić iz Bora, Vučić je gostujući na TV Informer rekao da se svojevremeno zalagao za vraćanje smrtne kazne i da se tim povodom obraćao Savetu Evrope.

Prema mišljenju predsednika Srbije, smrtna kazna je opravdana u slučajevima kad nema nikakve sumnje da se radi o počiniocima najtežeg krivičnog dela.

„Neko kada je izvršio zločin, mislio je da će proći nekažnjen. To je sve što smem da kažem. Svojevremeno sam se javno zalagao da se razmotri ponovno uvođenje smrtne kazne, a da mi ne budemo kažnjeni. Ako neko delo zaslužuje smrtnu kaznu, onda je to ovo delo. Kada se formira vlada, neka razmisle da li će ići sa takvim predlogom.

Za ovo možete da osudite nekoga na 40 godina, ali ne mislim da je to adekvatna kazna“ rekao je Vučić, govoreći o ubijenoj devojčici iz Bora.

Pravnik Milan Antonijević kaže da Vučićevu izjavu treba posmatrati iz dva ugla.

– Kada vidi šta se desilo svako od nas kao čovek ima istu reakciju i neku želju za osvetom i gleda kako naš pravosudni sistem može da izađe sa tim. Dakle, kao čovek potpuno razumem takvu izjavu. Međutim, kao pravnik podsećam da se Srbija obavezala pred Savetom Evrope da smrtnu kaznu neće vraćati, to je jedan od uslova da uđete u ovu organizaciju – kaže Antonijević.

On dodaje da to nije jedini razlog koji ide u prilog mišljenjima protiv uvođenja smrtne kazne.

– Mnogo pravnika koji se bave ovom materijom govore da smrtna kazna ne odvraća zločince. Videli ste i sami ponašanje onih koji su najverovatnije ubili malu Danku, oni nemaju nikakvo kajanje, tako da to njih neće odvratiti. Mene kao pravnika i nekog ko se bavi ovom materijom zanima jedino kako da prepoznamo ljude koji su sposobni da ovako nešto urade, da ih u tome sprečimo i da njima kazna bude takva da ih odvrati od zločina. To su jedine stvari kojima treba da se bavimo i kao država i kao pravnici na bilo kojoj poziciji da se nalazimo – smatra Antonijević.

I u maju prošle godine, nakon masakra koji se dogodio u selima oko Mladenovca, Vučić je predlagao uvođenje smrtne kazne.

“Predložio sam premijerki da vratimo smrtnu kaznu. Ali oni su protiv jer bismo bili jedini uz Belorusiju u Evropi”, kazao je Vučić, u jednom od obraćanja građanima Srbije.

Tada je naveo da je i sam nekad bio protiv smrtne kazne i da se gorko kaje što je imao takav stav.

Najnoviji nastup predsednika advokat Aleksandar Olenik vidi kao „najgoru vrstu populizma, jer i dalje nastavlja da u svrhu političkog marketingu iskorišćava na najgori mogući način ubistvo koje se desilo“.

– I to nije prvi put, isto je uradio sa objavljivanjem rezultata istrage u direktnom prenosu na televiziji, bez obaveštenja i pripreme porodice, nego je on to prvi morao da kaže i porodica je to morala od njega da čuje na televiziji, što je besprizorno. Najava vraćanja smrtne kazne je nastavak zloupotrebe tragedije u političke svrhe – ocenuje Olenik.

S pravnog stanovišta ovu najavu ne smatra za ozbiljno.

– Jer prvo mora da se menja Ustav Srbije, a potom da izađemo iz Saveta Evrope i da povučemo potpis iz Evropske koncencije o ljudskim pravima, tako da ne bismo više mogli da se obraćamo sudu u Strazburu. Smatram da su to ozbiljni koraci čak i za ovakvu vlast koja već pravi ogromnu štetu i da bi ovo čak i za njih bio suviše – komentariše Olenik.

Dodaje da je lično uvek protiv smrtne kazne, jer misli da je ona blaga prema učiniocima najtežih krivičnih dela.

– Smatram da je mnogo veća kazna ostatak života provesti u zatvoru nego smrtna kazna. Mislim da je suviše laka, jer se sve završava u jednoj sekundi i da je mnogo bolje da oni koji su izvršili najteža krivična dela imaju ceo život pred sobom da razmisle o tome i da ceo život budu bez slobode – ističe Olenik.

On napominje da je i u teoriji i u praksi dokazano da pooštravanje kazne i pretnje kaznom, pa i najtežom, nikada nije dovelo do smanjenja broja izvršenih krivičnih dela.

– Ono što smanjuje broj krivičnih dela je izvesnost da ćete biti otkriveni. Kad neko razmišlja da izvrši krivično delo on ne gleda kolika je kazana zaprećena i da li je to eventualno smrtna kazna, već koja je verovatnoća da će biti otkriven nakon što izvrši krivično delo. Ako smatra da je mala verovatnoća da će biti otkriven, kao što je to trenutno kod nas jer nam je pravosuđe u totalnom rasulu, onda se odlučuje da izvši krivično delo bez obzira kolika je kazna. I suprotno tome: ako se razmišlja o izvršenju krivičnog dela, a postoji velika verovatnoća da će biti otkriven, tek onda se razmišlja o tome koja je kazna zaprećena. Ako hoćemo da smanjimo broj krivičnih dela, pa i onih najtežih, treba da poboljšamo rad kriminalističke policije i da izvesnost otkrivanja bude veća. Onda i sa manjom zaprećenom kaznom dolazimo do boljih rezultata – navodi Olenik.

Vesna Rakić Vodnelić, profesorka prava u penziji, za Danas je kratko kazala da Srbija, ako uvede smrtnu kaznu, neće više moći da bude članova Saveta Evrope, i napomenula da je ova kazna zabranjena Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

– To su pričali i u Rusiji, pa je još nisu uveli – kaže Rakić Vodinelić.

U Srbiji je smrtna kazna ukinuta 26. februara 2002. godine.

Istraživanje udruženja Srbija protiv smrtne kazne je pokazalo da je čak 69 odsto stanovnika Srbije za uvođenje ove kazne.