Smrtnost od tuberkuloze bila najveća u Kragujevcu, a najmanja u Ljubljani

Tim povodom održan je bio veliki kongres lekara u cilju iznalaženja načina za zaštitu od ove bolesti, a list Vreme 27. maja 1938. godine objavio je podroban izveštaj sa tog medicinskog skupa pod naslovom „Najviše ljudi od tuberkuloze umire u Kragujevcu, Nišu i Beogradu, najmanje u Ljubljani“.

Kao jedan od zaključaka lekara tada bio je da tuberkuloza nije boelst pojedinih profesija, kao što se do tada smatralo, već prvenstveno bolest ekonomski slabih, odnosno „socijalna bolest“.

Na skupu su u prilog tome izneti podaci da je u Jugoslaviji tada živelo 15.100.000 stanovnika, među kojima je mala grupa imućnih od 320.000 žitelja, a da više od pet miliona njih živi i izdržava se od zemljoradnje u najširem smislu reči. Naime, napravljena je paralela između socijalnih slojeva u društvu i stope smrtnosti od tuberkuloze. Istaknuto je da je ukupni mortalitet u zemlji od ove bolesti bio više od 12 odsto, a da je kod radnika taj procenat iznosio 36 odsto.

U izveštaju se navode razmatranja više lekara, a prema podacima jednog od njih, 97 odsto svih žrtava od 1930. do 1938. u Jugoslaviji pripadaju slojevima ekonomskih slabih redova – radnika, sitnih činovnika, siromašnih đaka i intelektualaca svih vrsta.

Poredeći po gradovima, zaključeno je da je postojalo „visoko variranje u stopi mortaliteta“. U Ljubljani je smrtnost bila devet odsto, Kikindi, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici oko 12 odsto, Mrkonjić gradu 18 odsto, Beogradu 21 odsto, Nišu 22 odsto, a u Kragujevcu 32 odsto.

To je dovedeno u vezu sa životnim standardom po gradovima. Naime, u Ljubljani je prosečna radnička nadnica bila 36 dinara, u Beogradu 22 dinara i 88 para, Nišu 14 dinara i 11 para, u Skoplju 13 dinara i 58 para…

„Mortalitet od tuberkuloze kod radnika iznosila je do 95 odsto, kod činovnika i svih vrsta intelektualnih radnika od osam do 40 odsto, kod samostalnih zanatlija od pet do 37 odsto, kod trgovaca od četiri do 25 odsto, a kod imućnih (industrijalaca, bakara, rentijera i drugih) u većini anketiranih gradova nije bilo ni jednog jedinog smrtnog slučaja od tuberkuloze 1935, 1936. i 1937. godine“, navodi se u izveštaju sa kongresa o tuberkulozi.

Vreme istog dana donosi i foto vest da je karavan Fordove kompanije tri dana imao izložbu automobila iza parlamenta, na uglu Kosovske i Takovske u Beogradu, posle čega su nastavili put u Mađarsku.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda istog dana prenosi statistiku o tome u kojoj zemlji izlazi najveći broj knjiga. Kako se navodi, knjige koje se pojavljuju na knjižarskim listama Sjeidnjenih Država predstavljaju samo polovinu novih izdanja koja se štampaju svake godine u Britanskoj Indiji.

Mala Norveška tih godina gotovo je stigla Sjedinjene Države koje su 45 puta veće od nje. Doduše, dodaje se, u Norveškoj to nisu najvećim delom norveška orginalna dela već prevodi.

Najveći broj knjiga u najviše jezika izlazi u Rusiji, mada ne postoje tačne statistike o tome koliko je broj knjiga zasebno, a koliko brošura, prenosi Pravda 27. maja 1938. godine.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.