Snažan signal podrške Gruziji

Tokom posete zvaničnici Alijanse prisustovaće prvom sastanku nove komisije NATO-Gruzija, pokrenute u cilju razmatranja težnji Gruzije za članstvom u tom savezu.

De Hop Shefer je izjavio da NATO želi da pruži podršku Gruziji nakon „disproroporcionalne sile koju je primenila Rusija“ protv te susedne zemlje. On je kazao da Alijansa osuđuje odluku Moskve da prizna otcepljene gruzijske pokrajine Abhaziju i Južnu Osetiju kao samostalne države. Najviši zvaničnik NATO je, takođe, ocenio da je neprihvatljiv sporazum postignut uz posredovanje EU za povlačenje ruskih trupa iz Gruzije. On smatra da takav dogovor „ostavlja suviše prostora Moskvi“.

Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili apelovao je na NATO da ne okrene leđa toj državi zbog vojnih akcija Rusije, koje su prema njegovom mišljenju pokrenute u cilju sprečavanja Gruzije da postane članica Alijanse i zaplašivanja drugih država, kao što je Ukrajina. Ipak, analitičari smatraju da se NATO suočava sa velikim izazovima, budući da bi davanje zelenog svetla Gruziji za pridruživanje Alijansi izazvalo nesuglasice sa Rusijom. „Iako će NATO reći vlastima u Tbilisiju da je spreman da primi Gruziju u članstvo, sve je manja verovatnoća da će se to dogoditi“, smatra politikolog Sergej Karaganiv. Štaviše, Anatol Lieven, istaživaču vašingtonskoj fondaciji Nova Amerija, smatra da evropske države i SAD ne bi bile spremne da se bore protiv Rusije u korist Gruzije, čak i kada bi ta država postala članica NATO.

U međuvremenu, Evropska unija je saopštila da je spremna i raspoložena da pošalje posmatrače u Abhaziju i Južnu Osetiju, ali će budućnost te misije zavisiti od situacije na terenu. Evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana kazao je na jučerašnjem sastanku Saveta ministara EU u Briselu da se EU obavezala da početkom oktobra rasporedi 200 posmatrača, nakon čega biti procenjeno „kako se razvijaju stvari na terenu“. Evropska komisija je odlučila i da izdvoji 500 miliona evra za pomoćGruziji do 2010, za obnovu zemlje posle oružanih sukoba sa Rusijom. „Sredstva će biti biti namenjena raseljenim licima , za obnovu, ekonomski oporavak i izgradnju nove infrastrukture, rekla je novinarima Benita Ferero-Valdner, komesar EU za inostrane odnose.

Nasuprot tome, ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je juče da će ove sedmice potpisati sporazume o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Južnom Osetijom i Abhazijom, koji će sadržavati „vojnu komponentu“. „Ove sedmice potpisaću specijalni sporazum o razvijanju prijateljskih veza sa ova dva nova subjekta međunarodnog prava. Ovi sporazumi, naravno, uključivaće vojnu komponentu“, rekao je Medvedev na sastanku u Kremlju. Medvedev je kazao da je vojno prisustvo neophodno kako bi se sprečilo ponavljanje agresije gruzijske vojske, čiji je pokušaj da ponovo preuzmu kontrolu nad Južnom Osetijom izazvao rat. Štaviše, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kazao je da predstavnici tih otcepljenih pokrajina treba da budu uključeni u sve relevantne odluke Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).