Desni liberali sa Markom Ruteom i socijaldemokrate Joba Koena preračunavaju se od prvih preliminarnih rezultata parlamentarnih izbora. Te dve partije su izašle kao najjače snage sa osvojenih 31 i 30 mesta od ukupno 150 mesta u parlamentu, ali to nije dovoljno da bi se zaokružio izborni uspeh, a ni za ocenu ukupnog karaktera ovih izbora na kojima su dve desne stranke doživele veliki, li ne i dovoljan uspeh, a jedna levičarska i jedna centristička stranka ubedljivo poražene.
Desničarska, populistička i islamofobska Slobodarska partija Gerta Vildersa postala je treća snaga u zemlji sa osvojenih 24 mesta, nadvladavši i do skoro neprikosnovenu i vladajuću Demohrišćansku partiju Jana Petera Balkenendea koja je postala tek četvrta politička snaga u zemlji, pošto je dobila 21 poslaničko mesto, što je polovina mandata koje je ranije imala u parlamentu. Najmanje deset partija opet će se naći u parlamentu, a obe najjače partije, desni liberali i socijaldemokrate osvojile su po jednu petinu mandata od 150 mesta u parlamentu. Zbog toga će biti po svoj prilici potrebne najmanje četiri partije da bi se sastavila nova vlada.
Vildersovo učešće u vladi sve do srede uveče smatralo se neverovatnim, pošto su istraživanja ukazivala da će osvojiti tri puta manje mandata. Čak i ako se Ruteovi liberali zajedno sa demohrišćanima odluče za koaliciju sa Vildersom, takva savez ne bi imao većinu. Vilders je odmah najavio da je njegov rezultat na izborima dokaz da je njegova partija sposobna da vlada. U predizbornoj kampanji Rute je to ocenio kao „mogućni ishod izbora“, dok je Balkenende bio skeptičan, ali nije isključio ovakvu mogućnost.
Rute je u nekim tačkama programski na istom pravcu kao i Vilders, ali bez njegove retorike i bez direktnih antimuslimanskih izjava. Istupao je protiv dolaska „useljenika bez šansi“, odbacuje ulazak Turske u EU i zahteva da se prepolovi pomoć koju Holandija daje zemljama u razvoju i drugima. Rute je svoju kampanju obeležio naglašavanjem štednje, pa je obećao da će vlada do 2015 uštedeti 15 milijardi evra, a još deset u sledećem izbornom periodu.
Moguće je, međutim, da će desni liberali i socijaldemokrate biti prisiljeni da, uprkos dubokim međusobnim razlikama, stvore vladajuću koaliciju koja će biti ojačana sa levim liberalima, strankom D66 i zelenima. Koen je odmah nakon preliminarnih rezultata najavio da će otpočeti razgovore s njima.
To je i bila kombinacija protiv koje se 2001. žestoko borio populistički partijski lider Pim Fortin. On je ubijen u maju 2002. nešto pre nego što je Balkenende prvi put postao predsednik vlade. Njegov populistički duh, međutim, opstao je u Holandiji do danas, kako se pokazuje prema poslednjim izbornim rezultatima.
Veliki poraz pretrpela je i Socijalistička partija koja je imala skoro 17 odsto glasova i 25 mandata na prethodnim izborima.
Budući da nema ustavnog roka do kada treba da bude formirana nova vlada, izvesno je da će pregovori trajati duže nego što bi to bio slučaj da vladajuća koalicija ne mora da bude tako heterogena. Za to vreme, na čelu vlade biće dosadašnji premijer koji je sebe već lišio svih funkcija. Dosadašnji premijer Jan Peter Balkenende podneo je ostavku na mesto vođe demohrišćana, a najavio je da neće uzeti ni poslanički mandat u novom sazivu parlamenta, prihvatajući odgovornost za izborni brodolom svoje stranke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
