Da april počne snegom koji pada celu sedmicu i to u limskoj dolini, a ne samo u brdsko-planinskim predelima, zaista nije uobičajena pojava. Uporne i obilne snežne padavine izazvale su nevericu i nervozu, a prizori iz gradskih parkova podsećaju na stihove „plaču zaprepašćene bašče“. No, nema mesta lirici za poljoprivredne stručnjake koji upozoravaju da ovakve vremenske prilike u ovo doba godine ozbiljno ugrožavaju prinose u ratarstvu i povrtarstvu.
Inženjer poljoprivrede Ifet Hamzić, rukovodilac službe u Opštinskoj upravi kaže da voćari ne moraju da strahuju jer će biti odloženo vreme cvetanje, pa je mogućnost izmrzavanja behara smanjena. Ukoliko ne bude sličnih vremenskih uslova posle 15. aprila u dolini, odnosno posle 1. maja u višim predelima, kada voće cveta, neće biti nikakvih posledica. Maline takođe nisu ugrožene, iako ima mnogo već podignutih i uvezanih zasada, pošto temperature nisu niže od četiri stepena ispod nule, a po rečima Hamzića, malina i nije osetljiva biljka. To je svakako važna informacija s obzirom da je u prijepoljskoj opštini u ovoj godini broj sadnica malina pet puta uvećan u odnosu na period od samo pre četiri godine. U ovom trenutku na 300 hektara posađeno je čak pet miliona sadnica maline.
Međutim, aprilski sneg i niske temperature ugrozile su ratarske kulture jer je odložena setva, što znači da će se odstupiti od optimalnih rokova. Vegetativna godina će kasniti barem 20 dana, a to će se direktno odraziti na smanjenje prinosa pšenice i ječma. I povrtari će osetiti posledice ovog prolećnog snega jer je zemlja prezasićena vlagom, temperature zemljišta su niske, pa će usporiti nicanje biljaka i razvoj korena, što će smanjiti očekivani rod povrća.
Ovo je, po rečima Hamzića, još jedan dokaz da jesenja setva ima značajne prednosti u odnosu na prolećnu, kojoj uglavnom pribegavaju poljoprivrednici sa ovih prostora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
