Pošto će se u članstvu pravosudnih saveta naći istaknuti pravnici, važno je zakonom bliže odrediti ovu kategoriju. Istaknuti pravnik ne treba da bude član političke stranke a postavlja se pitanje i da li je potrebno zakonom predvideti da kandidati za istaknute pravnike dobiju podršku, odnosno preporuku neke institucije pre kandidovanja za funkciju člana pravosudnih saveta – rekla je Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija i članica Visokog saveta sudstva (VSS), tokom Šestog savetovanje Alumni kluba Pravosudne akademije (AKPA), navodi se u saopštenju ove organizacije.
Događaj, koji je okupio više od 120 sudija, tužilaca i polaznika Pravosudne akademije, završen je juče, a centralna tema savetovanja se odnosila na reformu pravosudnih saveta (Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva) i položaj sudija i tužilaca nakon ustavnih amandmana, te na izradu seta pravosudnih zakona koja je u toku.
Snežana Bjelogrlić je istakla i da će se kod izmene Zakona o sudijama voditi računa o materijalnom položaju sudija i da će se detaljnije regulisati radnopravni status sudija.
-Potrebno je da se prilikom izrade seta pravosudnih zakona jasno razgraniči nadležnost između Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva i uredi pitanje samostalnosti budžeta sudstva – kazala je ona dodajući da Pravosudna akademija treba da obavlja funkciju koju je izvorno obaljala – da bude centar za obuku sudija i tužilaca.
S druge strane, predsednik AKPA sudija Siniša Trifunović naveo je da je ustavotvorac prepustio zakonskom regulisanju čitav niz otvorenih pitanja, ključnih za fizionomiju pravosuđa, te da se pravosudna reforma nalazi na polovini puta.
-Sad imamo priliku da u zakone ugradimo delotvoran mehanizam za zaštitu sudija od neosnovanih tabloidnih napada kojima se nedozvoljeno utiče na sud i da efikasnije štitimo autoritet sudstva bez koga nema poverenja javnosti u pravosuđe. Najviše polemike vodiće se oko definisanja pojma istakntih pravnika koji će pored sudija biti članovi pravosudnih saveta i potrebne većine za odlčivanje u pravosudnim savetima, finansijske nezavisnosti sudstva, materijalne nezavisnosti nosilaca funkcija – naveo je Trifunović.
On je rekao i da se mora rešiti tenzija između pravosudnih saveta i Pravosudne akademije (PA), čija uloga je pozitivno ocenjena od strane Venecijanske komisije. Prema njegovom mišljenju, rešenje bi moglo biti u uključivanju pravosudnih saveta u proces selekcije polaznika PA i upravljanje Akademijom ili upućivanju na PA sudija i tužilaca posle izbora od strane pravosudnih saveta, a pre stupanja na funkciju.
Dr Goran Ilić, zamenik Republičkog javnog tužioca i član Radne grupe za izradu radnog teksta Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva, osvrnuo se na kritike koje su se mogle čuti u ustavnoj debati i u kojima je isticano da Ustav nije trebalo menjati u podeljenom društvu.
Odgovaraći na tu kritiku, on je naveo da je prirodno da u demokratskom društvu postoje podele, te da podeljena mišljenja i različite poglede na promene Ustava vidi kao potvrdu kvaliteta debate o izmenama Ustava, a ne kao nedostatak.
-Srbija je iskoristila dobar momenat za ustavnu reformu i malo je verovatno da bi se takva prilika ponovo stvorila, imajući u vidu razvoj događaja u Evropi – kazao je Ilić.
On je naglasio da je promenjena ustavna definicija javnog tužilaštva koje je određeno kao jedinstven i samostalni državni organ koji goni učinoce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom.
-Time je princip zakonitosti u vršenju nadležnosti javnog tužilaštva “ograničen i okrnjen“, procenom da li u konkretnom slučaju postoji javni interes da se preduzme krivično gonjenje. Važno je i što je ukinut monokratski sistem uređenja, koji je zaostatak iz vremena kada je javno tužilaštvo bilo uređeno po uzoru na sovjetsku prokuraturu i prema kome sve poslove iz nadležnosti javnog tužilaštva izvorno obavljlo jedno lice – javni tužilac. Dobro je i što je prošireno pravo na prigovor protiv obaveznih uputstava za postupanje glavnih javnih tužilaca, odnosno Vrhovnog javnog tužioca, koji se može izjaviti ne samo kada je obavezno uputstvo nezakonito, već i kada ga postupajući tužilac smatra neosnovanim, tj. kada je uputstvo suprotno profesionalnim uverenjima javnog tužioca o tome kako bi trebalo rešiti konkretan slučaj – istakao je Ilić.
On je rekao da iako sva tužilaštva u Evropi u nekom obliku imaju sistem nadređenosti (hijerarhije), jedino je Srbija kao ustavnu kategoriju predvidela prigovor protiv hijerarhijskih ovlašćenja nadređenih, što će bitno promeniti odnose unutar javnog tužilaštva.
Ilić je takođe istakao da se prilikom izrade seta pravosudnih zakona ne sme dirati u stečena prava polaznika Pravosudne akademije, jer su se Ustav i Ustavni zakon opredelili za poštovanje principa kontinuiteta u pogledu položaja sudija, zamenika javnih tužilaca, predsednika sudova i javnih tužilaca, tako da nema nikavog opravdanja da se taj princip ne primeni i na polaznike Pravosudne akademije.
Na kraju, Zlatko Knežević, član Venecijanske komisije i sudija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, naveo je da je za nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva ključna administrativna i finansijska samostalnost.
-Administrativna samostalnost podrazumeva da pravosuđe nezavisno od izvršne vlasti donosi odluke o pitanjima svog funkcionisanja (npr. o potrebnom broju zaposlenih), dok finansijska samosalnost ima dva vida – spoljni i unutrašnji. Spoljnu samostalnost za sada ima samo Ustavni sud. Unutrašnja finansijska samostalnost je posebno važna jer ona podrazumeva mogućnost predsednika sudova i glavnih tužilaca da samostalno raspolažu dodeljenim budžetom i vrše potrebna preusmerevanja sredstava u skladu sa potrebom organa na čijem su čelu – kazao je Knežević.
On je naveo i da će Venecijanska komisija dati ocenu o nacrtima pravosudnih zakona i naglasio da se prilikom donošnja ocene posebno ima u vidu standard nacionalnog konteksta koji daje odgovor na pitanje zašto su određena zakonska rešenja prihvatljiva u nekim državama, a u drugima nisu.
Na savetovanju su predavanja iz oblasti krivičnog prava održali sudije Apelacionog suda u Nišu Dijana Janković i Tomislav Trajković, a diskusiju o mehanizmima ujednačavanja sudske prakse sa sudijama svih instacionih nivoa su vodili sudija Vrhovnog kasaciong suda Branko Stanić, docent na Pravnom fakultatu u Novom Sadu dr Marko Knežević i sudija Višeg suda u Beogradu Anđelka Opačić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
