Bivši saradnik američke Nacionalne službe bezbednosti (NSA) Edvard Snouden odustao je od zahteva za političkim azilom u Rusiji, saznavši za stav ruskog predsednika Vladimira Putina o uslovima koji su potrebni da ostane u toj zemlji, izjavio je juče portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Naime, iako odbija da ga izruči američkim vlastima, Putin je u ponedeljak rekao da ukoliko želi da ostane u Rusiji, Snouden mora da „prekine aktivnosti koje štete SAD”. Inače, prema navodima sa sajta Vikiliksa, Snouden, koji je obelodanio podatke o američkom programu nadzora komunikacija širom sveta preko interneta, zatražio je politički azil u 21 državi.
Pored Rusije, Snouden je zatražio azil u Islandu, Ekvadoru, Kubi, Venecueli, Brazilu, Indiji, Kini, Nemačkoj i Francuskoj. Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Šikorski objavio je na Tvitetru da je poljskim vlastima stiglo Snoudenov zahtev, ali da ne ispunjava formalnosti koje se zahtevaju.. „Ali, i ako bi ispunjavalo, neću dati pozitivnu preporuku“, rekao je Šikorski.
Snouden je u svojoj prvoj izjavi od napuštanja Hongkonga pre deset dana, a koja je postavljena na sajt Vikiliksa, naveo da američki predsednik Barak Obama „vrši pritisak na lidere“ zemalja u kojima on traži zaštitu. Snouden je iz tranzitne zone na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, gde se nalazi od 23. juna, optužio Obamu za „varanje“, ali i da želi da mu nametne „ilegalnu kaznu“ egzila. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri sastali su se juče tokom samita ASEAN-a u Bruneju. Međutim, Lavrov je, prenosi Gardijan, rekao novinarima da njih dvojica nisu razgovarali o slučaju Snouden, zbog kojeg je došlo do zaoštravanja odnosa dve zemlje.
Tri američka zvaničnika koja su tražila da ostanu anonimna, ipak su istakli da Vašington pokušava da ubedi Moskvu da Snoudena deportuje ili direktno u SAD ili u treću zemlju, možda u istočnoj Evropi, koja bi ga potom izručila američkim vlastima.
Iako je prvo zatražio azil u Ekvadoru, vlasti te zemlje, u čijoj se ambasadi u Londonu već godinu dana nalazi osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, ipak ne žele da Snoudenu izađu u susret. S druge strane, predsednik Venecuele Nikolas Maduro izjavio je da bi ta država razmotrila njegov zahtev ako ga dobije. „Smatramo da je ovaj mladić učinio nešto veoma važno za čovečanstvo, učinio korist čovečanstvu govoreći o velikim istinama da je svet pod kontrolom imperijalističke elite SAD”, rekao je Maduro.
Osim Poljske, Finska i Indija su već odbile Snoudenov zahtev. Francuski predsednik Fransoa Oland smatra da je neophodno da Evropa ima „jedinstven stav“ u vezi sa tvrdnjama o američkom špijuniranju EU. On je već zatražio da SAD smesta prekinu svako prisluškivanje diplomata Unije, dodajući da u Pariz nije stigao Snoudenov zahtev za azil.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc rekao je juče da ako Snouden podnese zahtev za azil u Nemačkoj, vlasti u Berlinu bi trebalo da razmotre da li je on žrtva političkog progona. U intervjuu nemačkoj televiziji ARD, Šulc je ocenio da su špijunske metode koje sprovode SAD svojstvene „diktatorskim režimima“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
