Socijalisti „najmanje verovali“ ženama pre 20 godina

U Sekretarijatu za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Izvršnog veća AP Vojvodine, jedinom mehanizmu za rodnu ravnopravnost koji deluje u Srbiji, napravljena je analiza položaja žena na izbornim listama i u predizbomoj kampanji, kako za Danas kaže Jelica Rajačić Čapaković, koja se nalazi na čelu tog tela.

Prema njenim rečima, analiza je urađena u skladu s preporukama Džender task fors Pakta za stabilnost, OEBS, Saveta Evrope i Visokog komesarijata UN za ljudska prava.

U proseku na listama se nalazi oko 20 odsto žena. Taj procenat zastupljenosti žena je pomak u odnosu na dosadašnje izborne liste.

Nažalost, izborni zakon se još nije promenio. Za žene to znači da im zakon ne garantuje prava koja afirmiše Konvencija UN protiv svih oblika diskriminacije žena, prema čijim preporukama bi u svim parlamentima od opštinskog do saveznog kao i u organima vlasti i na čelu institucija, trebalo da bude 40 odsto žena.

Iako je naša zemlja tu konvenciju ratifikovala, njeno slovo nije pretočeno u naše zakone, navodi se u tekstu iz 2003. godine.

– Plaši me postizborna situacija. Mnoge partije će dobiti znatno manji broj mandata od očekivanog. Nastaće trka za poslanička mesta. Prema dosadašnjim iskustvima, jasno je da će žene biti prve eliminisane od svojih stranaka. Stoga sam veoma zabrinuta pred pitanjem hoćemo li imati manje ili više žena u parlamentu. Gotovo sve zemlje koje su prošle kroz tranziciju imale su pad broja žena u parlamentima. U Sloveniji je, na primer, nakon prvih izbora bilo više od 20 odsto žena u parlamentu, nakon drugih više od 10 odsto, a sada imaju manje od 10 odsto žena u parlamentu – kaže Jelica Rajačić Čapaković.

Sagovomica Danasa nedavno je inicirala skup žena iz regiona na kome su se političarke i aktivistkinje nevladinih organizacija dogovarale o strategiji žena za parlamentarne izbore i na kome je dogovoreno da se sve učesnice skupa angažuju u svojim strankama kako bi na liste bilo stavljeno što više žena.

Osim toga, navodi sagovomica Danasa, dogovoreno je da bi pre izbora trebalo da se postigne dogovor sa liderima stranaka da se ne menjaju pozicije žena na izbornim listama.

– Predstavnici Pakta za stabilnost su naročito podržali ovaj naš zahtev i uputili pismo strankama demokratske orijentacije tražeći da se zahtevi žena uvaže. Sa naše strane deo dogovora je da reagujemo na svaku pramenu situacije, da permanentno lobiramo kako žene ne bi po starim lošim običajima bile marginalizovane – kaže Jelica Rajačić Čapaković.

Nakon izbora, prema rečima sagovornice Danasa, biće utvrđeno koje žene su ostale na listama, a potom objavljena publikacija sa njihovim biografijama, radnim rezultatima i očekivanjima – šta žele da iniciraju u Skupštini. Nadalje, kaže ona, žene koje budu izabrane neće moći da sede u parlamentu i da se ne bore za prava žena.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

– Sa tim ženama potpisaćemo dogovor. To znači da će žene iz političkih stranaka, nevladinih organizacija, sindikata, medija potpisati dogovor sa narodnim poslanicama o njihovim obavezama da zastupaju žene u parlamentu i afirmišu ženska ljudska prava u radu parlamenta. Malo žena iz prošlog saziva parlamenta je zastupalo prava žena. Žena je bila na čelu te skupštine, žene su bile na potpredsedničkim funkcijama, ali ni sa skupštinske govornice, ni u javnosti nismo ih nikada čule da zastupaju prava žena. Sa tom i takvom praksom treba prekinuti. Ne samo da ćemo koristiti sve mogućnosti pritiska međunarodnih faktora, nego ćemo koristiti i iskustva žena iz zemalja razvijene demokratije. To praktično znači da ćemo insistirati na formiranju ženskih lobija unutar parlamenta i uspostavljati razuđene veze sa ženskim pokretom i organizacijama žena unutar sindikata i strukovnih udruženja – kaže Jelica Rajačić Čapaković.

Na pitanje koliko je ona lično zaslužna za to što je stranka kojoj pripada – Reformisti Vojvodine – prva po broju žena na listi, sagovornica Danasa konstatuje da je na tu činjenicu vrlo ponosna i da je to delom i njena zasluga.

– U programu i statutu Reformista Srbije unete su kvote, organizovale smo intenzivnu obuku reformistkinja za uključivanje u politički život. Jednom rečju, stalno ohrabrujemo žene da uđu u svet politike i omogućavamo im da upoznaju pravila parlamentarizma i principe demokratskog odlučivanja – kaže Jelica Rajačić Čapaković.

Poređenja radi, 20 godina kasnije, na ovogodišnjim parlamentarnim izborima nijedna od 18 proglašenih lista nema većinu žena, iako su žene većina u Srbiji prenosi N1.