Radnici u socijalnoj zaštiti najavili štrajk upozorenja na protestu ispred Vlade Srbije: Stajemo sa radom na sat vremena (FOTO/VIDEO)

Oko 300 zaposlenih u tom sektoru je ispred Vlade Srbije. Nose transparente na kojima piše da je „broj zaposlenih manji za 18,2 odsto od 2013. godine“, da „u socijalnoj zaštiti ne rade samo negovatelji i medicinske sestre već i visokoobrazovni kadar“, da su „i radnici domskog smeštaja u socijalnoj zaštiti heroji – radili smo sve vreme korone“…

Predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Srbiji Mirjana Veljović obratila se okupljenim kolegama i medijima govoreći o uslovima u kojima radnici u socijalnoj zaštiti rade i kako postoje podele.

Podele sve veće

-Saki dan je podela sve veća i veća. Dele nas na zdravstvene radnike i ostale. Na članove sindikata i one koji to nisu. Na one ispod minimalca i one iznad. Na one koje su dobre sa direktorima i one koje prave probleme. Mi radimo u duboko podeljenom sistemu u kojem najviše trpe radnici i korisnici sistema. Želimo da radimo u sistemu gde se svaki rad ceni onako kako treba, shodno obrazovanju, odgovornostima, složenosti posla koji obavljamo. Sve ovo se odražava i na korisnike sistema. U ustanovama socijalne zaštite najveću cenu rada imaju zdravstveni radnici 5. 228,50, negovatelji 4.955,69 dinara, lekari 4.470,44, a svi ostaliu 4.270,30, a među njima su nosioci stručnih poslova, socijalni radnici, psiholozi, pedagozi, andragozi, specijalni pedagozi, pravnici, vaspitači, radni terapeuti… – navela je ona.

Neto zarada stručnih radnika u oblasti socijalne zaštite je ispod prosečne u Srbiji, onih sa srednjom stručnom spremom se približila minimalnoj, dok zaposleni sa nižim obrazovanjem nemaju čak ni minimum i primanja im se dotiraju iz budžeta, upozorila je ona.

Veljović je rekla da je država od 2005 do 2008. godine prepisivala propise vodećih evropskih država, koje nije mogla da ispuni u realnosti i da se „bavila procedurama, a zaboravila najvažniju stvar – ljude“.

Okupljeni ponavljaju da „ovo nije nikakva kampanja niti ima veze sa politikom“.

Kako javlja reporterka Danasa sa lica mesta, socijalni radnici stigli su iz raznih gradova – Kragujevca, Leskovca, naravno, tu su i iz Beograda.

Aleksandra Denić iz Doma za ometene u razvoju Kulina takođe navodi da su ljudi iz ustanova socijalne zaštite suočeni su sa time da je velika razlika napravljena u oobračunu plata, ceni rada i uslovima rada.

– Nijedan korisnik socijalnih usluga nije danas ostao bez onoga što mu pripada. Ono što smo mi tražili i ono što je ministarstvo nama ponudilo shvatiću kao poniženje. Ja sam majka tri dečaka i svoju decu volim isto kao i vi vašu. Nama ne treba jednokratna pomoć mi nismo ovde došli zbog toga, da nam obezbede da dostojanstveno radimo svoj posao. Ja ne znam kako je kod vas, ali mnogo mojih kolega radi dodatne poslove ne da bi zaradili, već da bi preživeli – poručila je Denić na stepenicama Vlade Srbije.

Ona je naglasila da se radnici u socijalnoj zaštiti veoma vežu za svoje korisnike kojima pomažu, te da „niko ne može kaže da su ubice, zlostavljači“.

– Niko nije došao da vidi kako izgleda jedan dan u ustanovi socijalne zaštite. Ja pozivam ljude iz ministarstva, koji toliko žele da reše probleme, da dođu u ustanovu socijalne zaštite da jednog dana rade posao vešerajca, da jednog dana rade na pripremi hrane, da rade higijenu…Ja sam treća generacija radnika u ustanovi socijalne zaštite u svojoj porodici. Teška srca i najiskrenije se nadam da sam i poslednja, jer ovim tempom kojim ide nema naznaka da će se nešto promeniti – rekla je ona.

Naglasila je da sektor socijalne zaštite nije profitabilan, jer to nije fabrika, ali da je njihov krajnji proizvod zdrav, čist i sit korisnik, što niko ne vidi.

– To je ono što ne vidite, i mi smo nevidljivi u ovom sistemu sa svim radnicima u ustanovama, domovima, centrima za socijalni rad. I sav naš trud da zadržimo taj rad koliko toliko u normalnim uslovima nailazimo na veliko opterećenje zbog toga što nema razumevanja od strane ministarstva – dodala je Denić.

Ninoslav Jakovljević iz Gerontološkog centra Leskovać rekao je da je baza socijalne zaštite empatija, ali da se od empatije ne živi.

Kako kaže, nisu izgubili empatiju nego strpljenje, navodeći sve ministre koji su u poslednje vreme vodili socijalnu zastitu – Aleksandra Vulina, Dariju Kisić Tepavčević i Nikolu Selakovića, što je propraćeno zvižducima.

Radnici u socijalnoj zaštiti zahtevaju od ljudi iz ministarstva da nađu malo dobre volje i da ih pozovu na razgovore, skreću pažnju da nisu statistički broj, već živi ljudi.

Žele da nastave pregovore, najpre o jedinstvenoj ceni rada. Zaključuju da su ponosni što rade ovaj posao, ali žele da budu plaćeni za to.

Štrajk upozorenja 15. decembra

Okupljeni su, na kraju, najavili štrajk upozorenja od sat vremena za 15.decembar u okviru ustanova u kojima rade.

Sindikat zaposlenih u socijalnoj zaštiti Srbije prekinuo je pregovore sa resornim Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja oko jedinstvene cene rada i podizanja kojeficijenta, navodeći da „nisu hteli da pristanu na poniženje mizernim povećavanjem plata od 500 do 1.500 dinara po radniku“, o čemu je Danas već pisao.

Odbili su i predlog ministra Nikole Selakovića da se radnicima do kraja godine dodeli samo jednokratna pomoć od 10.000 dinara.

Podsetimo, socijalni radnici traže izmenu sistema obračuna zarada kroz utvrđivanje jedinstvene cene rada za sve radnike na nivou od najmanje 5.420 dinara i izmena koeficijenata u cilju pravičnijeg obračuna i vrednovanja rada svakog radnog mesta, što treba da dovede do povećanja zarada za najmanje 40 odsto na poslovima sa SSS, najmanje 43 odsto za stručne radnike i najmanje 50 odsto za tehničko i pomoćno osoblje.

Takođe traže hitan početak pregovora radi zaključenja novog kolektivnog ugovora sa unapređenim položajem radnika (priznavanje ukupnog minulog rada, povećanje obima prava kod solidarnih pomoći i unapređenje rada i položaj sindikata), kao i hitno zapošljavanje radnika popunjavanje i raspoređivanje radnika na prioritetna radna mesta u centre za socijalni rad i ustanove socijalne zaštite najkasnije do polovine sledeće godine.