Šta se dešava ako socijalni radnik nema licencu, a preuzeo je da vodi važan slučaj?

– Svi stručni radnici, bez obzira na ustanovu u kojoj rade, potrebno je da poseduju odgovarajuću licencu za rad u sistemu socijalne zaštite. Stručni radnici dok ne steknu licencu za rad, ne mogu da rade samostalno već pod mentorstvom iskusnog stručnog radnika – objašnjava za Danas direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić.

Ona dodaje da u slučaju da se utvrdi da neko radi bez licence, tu informaciju treba prijaviti nadležnoj inspekciji u oblasti socijalne zaštite koja dalje preduzimaja mere iz svoje nadležnosti.

– Svi građani, imaju pravo i mogućnost da se informišu da li stručni radnici koji im pružaju pomoć, poseduju odgovarajuće licence za rad. Trenutno u sistemu imamo više od 4.000 licenciranih stručnih radnika – naglašava naša sagovornica. Registar licenciranih stručnih radnika vodi Komora.

Prema rečima Perić, trenutno je u Srbiji u 170 centara za soicijalni rad zaposleno oko 1.700 stručnih radnika, a na evidenciji korisnika je 707.188 lica koja koriste neku od usluga ili prava iz socijalne zaštite.

Ona podseća da sistem socijalne zaštite, pored zaspolenih u centrima za socijalni rad, čine i zaposleni u ustanovama sociajlne zaštite za rezdencijalni smeštaj korisnika, centrima za porodični smeštaj i usvojenje, uslugama u zajednici. Pored državnog, pružaoci usluga mogu da budu i iz civilnog i privatnog sektora.

Direktorka Komore socijalne zaštite smatra da građani treba da budu više informisani o nadležnostima i ulogama centara za socijalni rad, ali i svih drugih institucija u zajednici, dok sa druge strane treba „jačati“ i institucije.

– Potrebno je jačati centre za socijalni rad, ne samo kadrovski u smislu broja izvršioca već i određenom strukturom stručnih radnika, preispitati postojeće standarde rada i normative, ali i razvijati brojne specijalizovne usluge u zajednici za brojne složene probleme koji nisu postojali u ovolikoj meri u prethodnim decenijama. Takođe, treba razvijati i podsticati međusistemsku saradnji i tragati za novim modelima podrške koji odgovaraju aktuelnim potrebama građana. Pored sistema socijalne zaštite, velika odgovornost i na drugim sistemima – zdravstvenom, obrazovnom, policiji, pravosuđu, kulturi ali i medijima – zaključuje Sandra Perić.

Kako je ranije za Danas rekla predsednica Društva socijalnih radnika Milica Glišić, poslednjih pet godina u Srbiji postoji trend masovnog napuštanja socijalne zaštite, te ovom sektoru nedostaje oko 1.000 ljudi. Na loš položaj radnika u socijalnoj zaštiti ukazivao je tokom decembarskog protesta i štrajka Sindikat zaposlenih u socijalnoj zaštiti, izbegavajući da pristane na „mizerno povećanje plata od 500 do 1.500 dinara“.

Kome se licenca izdaje, a kada oduzima

Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, licencu stručnim radnicima izdaje Komora socijalne zaštite na šest godina pod uslovom da imaju propisanu stručnu spremu, da su uspešno završili odgovarajući akreditovani program obuke u trajanju predviđenom za konkretne poslove i da imaju radno iskustvo, odnosno položen stručni ispit.

Sa druge strane, zakon propisuje da se licenca socijalnom radniku ili drugom stručnom radniku u socijalnoj zaštiti može oduzeti ako to lice poslove ne obavlja u skladu sa propisima i standardima, ako dođe do otkaza ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze ili radne discipline, ili u slučaju kada se grubo prekrši Etički kodeks.