Prema popisu iz 2011. u Užicu 13.035 starijih od 65 godina Foto: Nenad Kovačević„Potrebna žena za čuvanje starije osobe, plata po dogovoru“. To je tekst sve učestalijih oglasa koji ukazuju na to da je starijim građanima, koji su često sami, bolesni ili nepokretni, neophodna svakodnevna briga drugih osoba. Njihovi najbliži srodnici, zbog posla, iseljenja iz grada i drugih razloga, nisu u stanju da brinu o njima ili to ne žele i često tu obavezu prebacuju na socijalnu službu.
U Užicu, prema popisu iz 2011. godine živi 78.018 stanovnika, a među njima je 13.035 starijih od 65 godina. Poput sličnih gradova u Srbiji i Užice je suočeno sa iseljavanjem, posebno mladih od kojih se većina ne vraća posle završenih studija u većim centrima. Prema zvaničnoj statistici, od 2002. do 2011. godine, grad je ostao bez 5.004 stanovnika, a prosečna starost onih koji su u njemu ostali je 42,5 godina.
Osim smeštaja u Domu za stare u naselju Zabučje, daleko od centra grada, besplatnog gradskog prevoza za penzionere starije od 65 godina, lokalna samouprava plaća uslugu gerontodomaćica. U planu je, kako je kazao Vidoje Drndarević, gradski većnik, da se otvori dnevni boravak za starije, koji bi se finansirao novcem iz gradskog budžeta.
„Ove godine iz gradskog budžeta je izdvojeno 3,5 miliona dinara za angažovanje pet licenciranih gerontodomaćica za 40 korisnika. Naravno, to nije dovoljno jer su potrebe mnogo veće, ali nadam se da ćemo u budžetu za narednu godinu izdvojiti više novca“, kazao je za Danas Drndarević.
Gerontodomaćice svakodnevno posećuju korisnike, pomažu im u kućnim poslovima, kupuju lekove, odlaze na pijacu ili u prodavnicu, plaćaju račune ili jednostavno sa njima razgovaraju. One su angažovane posredstvom agencije Niveus iz Gornjeg Milanovca, ali tu uslugu ubuduće pružaće novoformirani Gradski centar za usluge socijalne zaštite u Užicu. U tom Centru, koji će koristiti deo prostora ugašenog Doma za decu i omladinu „Petar Radovanović“, kako je dodao Drndarević, planirano je da se otvori dnevni boravak za starije sugrađane.
On navodi da su problemi starijih u gradu teški i različiti, jer su među njima oni koji su sami, bez porodica, koji se zbrinjavaju u Domu za stare, kao i oni koji imaju porodice, ali ne žive sa svojim najbližim srodnicima.
„Postoje članovi porodice koji su dobro finansijski i materijalno obezbeđeni, ali očekuju da o njihovim roditeljima drugi brinu. Ima i onih koji netačno prikazuju svoje materijalno stanje i zbog toga moramo da, u saradnji sa Centrom za socijalni rad, utvrdimo prioritete i realno stanje kako bi taj vid podrške bio što pravedniji i dostupniji onima kojima je zaista i najpotrebniji“, naveo je naš sagovornik.
Međutim, na pomoć gerantodomaćica za sada mogu da računaju samo stariji u urbanom delu grada ali, dodaje Drndarević, namera lokalne vlasti je da se tom uslugom obuhvate i stariji koji žive na selu, a čiji naslednici odbijaju da ih smeste u Dom za stare.
U tom domu, koji raspolaže sa 80 mesta, smešteni su korisnici koji su pokretni i koji mogu da brinu o sebi. Oni koji to, zbog bolesti, ne mogu upućuju se u državne i privatne domove u kojima postoji celodnevna medicinska podrška i koji se nalaze u drugim gradovima.
Među starijim Užičanima su i oni koji su siromašni, bez primanja ili su njihove penzije veoma niske, pa im lokalna samouprava isplaćuje jednokratnu novčanu pomoć. Za tu namenu, ali ne samo za pomoć starijima nego i drugim građanima, izdvojeno je 12 miliona dinara iz užičkog budžeta.
„Proširujemo opseg socijalnih usluga, što bi trebalo da prate izdvajanja u budžetu i naredne godine trebalo bi da izdvojimo veća sredstva“, ocenio je naš sagovornik.
Medicinsko selo
Lokalna samouprava, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama, Centrom za socijalni rad, Crvenim krstom i mesnim zajednicama, kako navodi Vidoje Drndarević, organizuje akcije lekarskih pregleda u selima „Medicinsko selo“.
„Kako ima i slučaja prikrivenog siromaštva, to je prilika da se dodatno informišemo o socijalnom stanju starijih meštana, o tome da li žive sami ili sa porodicom. Kada procenimo da im je podrška potrebna, angažuju se zaposleni u Centru za socijalni rad koji odlaze na teren, kako bi utvrdili realno stanje u takvim domaćinstvima“, objašnjava Drndarević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
