Sociolog Dragan Stojković: Jugoslavija postoji kao kulturni prostor i kao civilizacija

„Jugoslavija postoji kao jedinstveni kulturni prostor i jedna civilizacija koja još nije nestala, koja je zadržala postojanje u vidu bezbrojnih ličnih, sportskih, kulturnih, privatnih odnosa, bez obzira na granice koje su nastale. Niko ne govori o bivšem Rimu već o bivšoj civilizaciji, pa je logično da ne govorimo ni o ‘bivšoj’ Jugoslaviji“, rekao je Stojković na promociji knjige sociologa Jovana Komšića „Prividi identiteta – Demokratija u magli ‘nacionalnog preporoda'“.

Dodao je da Jugoslavija postoji u kulturnom i civilizacijskom smislu i ona može i dalje da doprinosi razvoju, bez obzira na političke podele.

„Ideja jugoslovenstva od Ilirskog pokreta do danas se očuvala, bez obzira na sve lomove i može da predstavlja ključ za rešavanje mnogih pitanja, aktuelnih u odnosima među jugoslovenskim narodima. I to nije samo pitanje Južnih Slovena, već i Nemaca, Jevreja, Mađara, Albanaca… Bez obzira na trenutne ćorsokake, ideja jugoslovenstva ima budućnost u interesu svih“, ocenio je Stojković.

Direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov rekao je da jugoslovenski prostor na više planova i dalje postoji.

„I koliko god odnosi među državama na političkom nivou bili loši, stvari među ljudima funkcionišu“, rekao je Popov na tribini u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine.

Književnik Svetislav Basara rekao je da je u Srbiji polovinom 19. veka zadan „fiktivni nacionalni identitet Srba, kao dobrog naroda, kome ne trebaju zakoni, koji vodi samo oslobodilačke ratove i koji je prepošten“.

„Ta skica iz polovine 19. veka važi i dan-danas i Srbija ne pronalazi snagu da se izdigne iz toga stanja. Imamo gomile ljudi koji nemaju nikakav drugi identitet nego nacionalni, a taj identitet je fiktivan“, kazao je Basara.

Kritikovao je inicijatore „Proglasa“ kojim se građani pozivaju da izađu na izbore, zbog toga što se nisu ogradili od činjenice da je Matija Bećković, jedan od kreatora pogubnog velikosrpskog nacionalizma.

„To onda znači da su oni u nekakvoj kohabitaciji sa onima koji su zapravo protivnici ideje Proglasa“, ocenio je Basara.

Filozof Lino Veljak rekao je da nije moguća prava građanska demokratija, ukoliko je etnički princip dominantan u formiranju zajednica.

„Konsekvenca je ta da patriotom može biti smatran samo onaj ko priznaje legitimitet ratnog zločina koji je činjen prema manjinama. Etnos, religija i teritorija je amalgam koji u sebe uključuje krv, rasu, jezik, pismo, običaje, odnosno kulturu. Izlaz iz takvog stanja je prosvećivanje, i zato Dositej Obradović mora da bude stavljen na mesto koje zaslužuje“, ocenio je Veljak.

Politikolog Čedomir Čupić rekao je da je nacija veštačka kategorija koja nastaje sa Francuskom buržoaskom revolucijom.

„Zato ne treba mešati naciju i etnos. Kada pretvorite nacionalni osećaj u ideologiju, onda to postaje veoma opasno. Kosovski mit, mit o Srbima kao nebeskom narodu – to su mitovi, ali kada se mitovi unesu u politiku, onda je to katastrofa“, rekao je Čupić.

Autor knjige, sociolog Jovan Komšić rekao je da su Vojvođani racionalno i građanski određeni i „tkivo koje daje nadu“ da Srbija može biti građanska za koju deceniju.

„Ali, u Vojvodini nema ni institucija, ni kapitala koji može podržati te vrednosti“, ocenio je Komšić.

On je rekao da je „istorijski poraz Srbije“ njena ratna politike i ideologija velike Srbije i kritikovao većinu opozicionih partija koje se ne suprotstavljaju takvoj politici i ne žele da se suoče sa tim.