Sofija Todorović, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), suočila se sa pritiscima tokom puta u Nemačku, gde je njena organizacija primila Ahensku mirovnu nagradu. Tokom razgovora za DW, Todorović je otkrila kakvim je sve pritiscima izložena, dok su nevladine organizacije iz Srbije istovremeno suočene s rastućim pritiscima vlasti.
„Ovo je bio osmi put da sam zadržana na graničnom prelazu, a ironija je velika kada se reči ‘mir’ i ‘zadržavanje’ stave u istu rečenicu,“ izjavila je Todorović, dodajući da je nakon što je informacija o tome izašla u javnost, puštena u roku od 15 minuta, što, kako navodi, dodatno ukazuje na arbitrarno postupanje vlasti.
Inicijativa mladih za ljudska prava je 1. septembra primila nagradu u Ahenu, dok je samo nekoliko dana kasnije, u Berlinu, održana tribina pod naslovom „Korektiv ili neprijatelj? Srpsko civilno društvo pod pritiskom“.
„Ova represivna politika prema onima koji govore o kršenjima ljudskih prava i nepravdama postaje sve učestalija,“ dodala je Todorović, naglašavajući da ovakvi pritisci dolaze u trenutku kada su pažnja javnosti i međunarodnih organizacija usmereni na Srbiju, posebno zbog sve veće pažnje koju Evropska unija poklanja stanju u zemlji.
Smatra da nema mnogo osnova za tvrdnju da je dogovor sa Zapadom o eksploataciji litijuma dao vlastima „krila“. Umesto toga, ona veruje da su razlozi dublji i da proizilaze iz odsustva kritike zapadnih zvaničnika.
„Nedostatak oštrih reakcija iz Evrope ohrabrio je vlasti da nastave sa represijom prema civilnom društvu,“ ocenjuje Todorović.
Ona ističe da potezi vlasti, poput zabrane održavanja festivala „Mirdita! Dobar dan!“, predstavljaju deo šireg trenda u kojem se svaki oblik neslaganja sa zvaničnim narativom gleda kao pretnja.
„Oni dezinformišu javnost o našoj pravoj ulozi kako bi odvratili pažnju sa stvarnih problema, poput eksploatacije litijuma,“ upozorila je Todorović.
Govoreći o jačanju ekstremne desnice u Srbiji, Todorović je istakla da za razliku od Nemačke, Srbija nikada nije doživela pravi raskid s nacionalističkom politikom devedesetih.
„Mi nikada nismo imali pravi diskontinuitet s nacionalizmom, a nacionalistički stavovi su, naročito među mladima, sve izraženiji,“ zaključila je Todorović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.