foto: Radovan Balać/DanasPonedeljak, drugi dan od ponovnog uspostavljanja železničke veze od Novog Sada do Beograda, oko podneva u Železničkoj stanici Novi Sad živo. Ulazim u stanicu kroz žičani kavez sklepan od letvica, postavljen valjda da spreči stampedo naroda u subotu kada su „Sokolom“ iz srpske prestonice stigli večni prijatelji Aleksandar Vučić i Viktor Orban.
Nema gužve, ali ima prilično ljudi, pretežno putnika, koji hitaju na peron gde ih već čeka „Soko“, super brzi voz „Srbija voza“. Domaćica voza, koja ne sme ništa da govori za medije, upućuje putnike u kola za koja su kupili kartu po promotivnoj ceni od 300 dinara.
Pristižu putnici kroz jedna staklena stanična vrata, izlaze na peron koji je sređeniji nego što je bio pre nekoliko godina, ali ništa spektakularno.
Među njima primećujem ljudsku i novinarsku gromadu Teofila Pančića, koji žuri da se ukrca u voz, jer je za polazak ostalo malo vremena.
Putnici baš nisu raspoloženi za priču. Mladi Rus u brzom mimohodu otkriva nacionalno poreklo, ali ne stiže više da kaže otkuda u Novom Sadu.
Sredovečna žena kaže da je u pratnji mlađe došla iz znatiželje da vidi kako to izgleda. Pitam i kako to izgleda?
„Pa, voz ko voz, ha, ha…Stanica je bolje nego pre“.
„Bolje je nego pre i stanica i voz“, kaže Sergej, mlađi znatiželjnik iz Novog Sada, koji neće u voz, ali dodaje da bi voleo da promotivna cena važi što duže. Kažem mu da će važiti, nije šala, do 1. aprila.
Za razgovor je spremna žena koja sedi na klupi i ne mrda iako se približava vreme kada će „Soko“ da poleti prema Beogradu.
„Čekam moj voz“, kaže, a na moje potpitanje jel to „rege voz“, koji polazi kasnije, odgovara:
„Ne, ja idem prvo autobusom za Sombor, zato što se radi pruga. Autobus nas vozi tadmo negde do Partizanske ulice, a onda voz“.
„Srbija voz“ zaključujem tako ima i autobuse, da premoste razdaljine bez pruga, kao što je nekada, kada nisu leteli avioni JAT-a glasila šaljiva reklama – „Letite vozovima JAT-a“.
Kako se ubrzano vade i odnose pruge u Vojvodini, računam da će im biti potrebno mnogo autobusa.
I zaista, stotinak metara od stanice veliko gradilište. Izbetonirani su peroni na mesta gde su ranije pristizali češće šinobusi nego vozovi iz severnih krajeva Bačke.
Nasute su i velike količine zemlje, podignuti pravi bedemi, a u produžetku teku zemljani radovi da se napravi podloga za novu prugu prema Subotici. Poslagane su gomile betonskih pragova čije polaganje će uslediti dok se pripremi podloga.
Vraćam se na peron gde se završava ukrcavanje putnika. „Soko“ po redu vožnje treba da iz Novog Sada krene u 12.01.
Dođe i taj trenutak, ali voz još ne kreće. Iz nepoznatog razloga prođe još minut dok konačno ne krenu polako, pa sve brže i nestade.
Na prvom pomoćnom peronu ostade crveni „Štadlerov“ „regio voz“, koga već iz milošte, pogotovo mlađi zovu „rege voz“, iz kog je izašla veća grupa putnika i kroz stanicu se otisnula u grad.
Svraćam u stanični bife – sve kao i nekad, tu se nije menjao ni nameštaj, a možda ni osoblje. U čekaonici za mališane tobogan i druge sprave za igru i razonodu.
Krupna starina po imenu Boško šeta na galeriji, razgleda, proverava.
„Živim ovde, u Novom Sadu, od kako je napravljena ova stanica. Lepo je, ima i lift… Ima još dosta da se radi ne samo ovde na stanici, nego i u drugim krajevima. Dobro je kako je bilo, šta smo sve preživeli“, završava sa osmehom.
U prizemlju stanice dva automata za kupovinu karata. Okupilo se nekoliko ljudi u nameri da isproba tu mašinu, ali im nešto ne ide.
Dvojica radnika „Srbija voza“ upućuju ih kako da odaberu polazak, datum i mesto do kojeg žele da se provezu vozom, a plaća se platnim karticama. Jedan od njih baš zapeo da putuje do Novog Beograda, ali ga automat odbija, a onda jedna od uniformisanih razrešava problem:
„Nema karata do Novog Beograda, voz tamo ne staje“.
„Karte na automatu mogu da se kupe za nedelju dana unapred“, kaže jedan od dvojice pomoćnika i objašnjava dalje na koje dugme treba pritisnuti:
„Ovde odaberete mesto do kojeg želite da putujete, datum, da li želite povratnu, za koliko osoba kupujete karte…“,recituje uputstvo.
U čekaonicu nailazi čovek sa psićem u rukama, kaže ide da pita da li životinjica može da se vozi vozom. Šalterska blagajnica potvrđuje da može, ali dodaje da mora da bude u kutiji, transporteru. Onda, valjda, tako mogu da putuju i mačke, manje ptice u kavezu…
Izlazim kroz žičani kavez. Na staničnoj fasadi visoko zalepljena parola „Dobro došli u Novi Sad, evropsku prestonicu kulture“.
Ta dobrodošlica se vidi tek kada namernik želi da ode iz nekadašnje „srpske Atine“, pa mislim da bi logičnije bilo da piše „Srećan vam odlazak iz Novog Sada, evropske prestonice kulture“ ili da ih dobrodošlica dočekuje na peronu, kada izađu iz voza.
Prvi „Soko“ kreće u 7.04
Prema redu vožnje, koji je odštampan na papiru formata A4 i zalepljen na nekoliko mesta pored šaltera, prvi crveni „regio voz“ iz Novog Sada za Beograd polazi u 5.28, a prvi beli „Soko“ u 7.04, poslednji za „Beograd centar“ polazi u 22.02, a u Novi Sad se vraća u 23.17.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
